На данашњи дан 1494. године, прва србска штампарија на Цетињу штампала је прву књигу на србском језику - "Октоих првогласник" Ђурђа Црнојевића и штампара Макарија, једну од највише коришћених богослужбених књига у СПЦ. До 1496. штампарија на Ободу је штампала и "Октоих петогласник", "Псалтир с посљедовањем", "Четвороеванђеље" и "Молитвеник". "Октоих" /грчки осмогласник/ је састављен од осам кругова црквених песама и осам гласова за појање. Књига је штампана на ћирилици, у црвеној и црној боји, по угледу на старе словенске литургијске књиге, с утиснутим скромним украсима - три заставице, четири иницијала и водени знак ваге. Данас титогорци на Цетињу штампају, искључиво латиницом, брошуре које одишу мржњом према свему србском. Није лако носити Каинов печат на челу…
На данашњи дан 1810. године упокојила се Јекатерина Дашкова (р. 1743 или 1744), кнегиња, директор Петербургске академије наука (1783—1796), аутор мемоара о Јекатерини II.
Данас се сећамо великог руског педагога Константина Дмитријевича Ушинског, који се упокојио на данашњи дан 1870. године. Човек енциклопедијског знања, увео је нова начела у просветну праксу држања предавања. Уређивао је и «Журнал Министарства народне просвете», претворивши га од зборника официјелних задатака у жив и интересантан педагошки журнал.
На данашњи дан 1842. године, у дворани Театра на Ђумруку војни капелмајстор Јосиф Шлезингер, капелник кнеза Милоша Обреновића, приредио је први јавни музички концерт у Београду.
На данашњи дан 1878. године, руска армија је ослободила Софију, тако доневши Бугарима слободу после вековног турског ропства. Бугарска је дакле ослобођена руском крвљу, а братушке-предатушке су заблагодариле у маниру типичном за Каинов дух, непуних 40 година после тога братушке су постале савезници Турцима и Германима и ушле у рат против својих ослободилаца…
На данашњи дан 1890. године рођен је Коста Манојловић, композитор, етномузиколог, професор и први ректор Музичке академије у Београду (Крњево, 04. 12. 1890 - Београд, 02. 10. 1949)
Данас се сећамо угледног издавача и друштвеног делатника Висариона Висарионовича Комарова, који се упокојио на данашњи дан 1907. године. Комаров је рођен у дворјанској породици, био је професионални војник и догурао до начелника штаба пешадијске дивизије. Но, због несагласности са војном реформом масона Д.А. Миљутина, поднео је оставку и почео се бавити издавачком делатношћу. Године 1876, заједно са генералом М.Г. Черњајевим, С.Ф. Шараповим, И.И. Кирејевим и другим руским добровољцима упутио се у Србију на помоћ браћи Словенима који су устали за ослобођење од турског ропства. Комаров је постао србски генерал који је руководио низом борбених операција.
На данашњи дан 1924. године умро је Војислав Суботић, хирург, оснивач Медицинског факултета у Београду (Нови Сад, 06. 01. 1859 - Београд, 04. 12. 1924)
На данашњи дан 1942. године, Немци су у Другом светском рату почели покољ у српским селима Шајкашке, у Новом Саду и Бечеју. У покољу Срба и Јевреја за месец дана убијено је око 4 000 људи.
Тога дана 1943. године амерички журнал «Тајм» је номиновао Ј.В Стаљина за «Човека године».
На данашњи дан 2006. године, Русија и Украјина су постигле споразум о петогодишњој испоруци гаса након несугласица због којих су биле смањене испоруке овог енергента у остале земље Европе. Украјинска држава је поново узвратила захвалношћу тако карактеристичној за Каинов дух (поздрав титогорцима и Бугарима од стране укра) – новим таласом болесне русофобије…
