На данашњи дан 1329. године, преподобни Сергије и Герман Валамски населили су се на Валамском острву. Они су били грчки свештеномонаси, који су у X веку дошли у државу Великог Новгорода заједно са првим православним мисионарима. Историјска сведочанства о овим оснивачима Валамских манастира су веома оскудна. Често је за време викиншких напада (XII, XVII век) манастир преживљавао пустошења, па се монашко служење прекидало на дуги низ деценија. Братство које су окупили Сергије и Герман представљало је светионик Православља у том крају.
|
|
|
На данашњи дан 1876. године у бици на Фундини у Кучима, Срби су потукли Турке у Црнгорско-турском рату. |
|
|
|
|
|
|
|
Данас се сећамо и Ивана Јегоровича Сонина (1914-1943), лајтнанта артиљерије, Хероја Совјетског Савеза. |
|
Данас се сећамо и Александра Јаковљевича Јашина (истинско презиме — Попов) (1913-1968), прозаика и песника. |
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1995. године Војска Републике Српске заузела је Сребреницу, градић из кога су крвници Насера Орића, под покрићем заштићене енклаве УН, годинама вршили покоље над околним србским цивилним становништвом. После заузимања града од стране србских снага, уследила је бесрамна хајка и пропагандне измишљотине западног фактора и муслимана у БиХ према ВРС, као и пете колоне у Србији, ради дискредитације Републике Српске, која не престаје до данашњег дана. Ни један нормалан Србин не може и не сме бити против тога да се сазна пуна истина о догађајима у Сребреници и да се сваки злочин и злочинац казне, али питање Сребренице је потпуно политичко питање где истина није ни преспавала када су у питању оптужбе антисрбског фактора… |
|
На данашњи дан 1996. године, политички антисрбски суд у Хагу, такозвани МТБЈ, подигао је оптужницу против вођа србског народа у Републици Српској, Радована Караџића и генерала Ратка Младића. |
На данашњи дан 1844. године, рођен је србски краљ Петар Први Карађорђевић, краљ Србије од 1903. до 1918. године. А од 1918. године до смрти (1921) био је на челу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Током владавине "Његовог величанства светог старца", како су га називали у Француској, Србија је била "Пијемонт слободе" у том делу Европе.
На данашњи дан ми се сећамо угледног руског војно-морског делатника, команданта Црноморске флоте, вице-адмирала Григорија Павловича Чухнина, који је смртно рањен од стране претеча бољшевичке олоши, револуционарних терориста 1906. године.
Данас се сећамо Алексеја Павловича Епанчина (1823-1913), начелника Морског училишта и Николајевске морске академије.
Данас се сећамо и Николаја Александровича Александрова (1884-1915), политичког делатника, једног од руководилаца омладинског крила казанског десномонархистичког покрета, уредника часописа «Казански Телеграф», публицисте, педагога.
На данашњи дан 1982. године умро је познати србски књижевник Мехмед-Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности, један од највећих српских књижевника 20. века. Како је сам открио, потомак је србске породице Вујовића. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. године отишао је у партизане, а после рата је био директор драме Народног позоришта у Сарајеву, уметнички директор "Босна-филма" и главни уредник издавачке куће "Светлост". Због прогона, којем су га подвргли босански политичари, из СР БиХ (шаљиво су тада ову републику звали „самостална радионица Бранка и Хамдије – по руководиоцима Бранку Микулићу и Хамдији Поздерцу) прешао је у Београд и у њему остао до смрти. Дела: романи "Дервиш и смрт" (један од најзначајнијих у српској литератури), "Тишине", "Тврђава", "Магла и мјесечина", "Круг" (недовршен), збирке приповиједака "Прва чета", "Туђа земља", "Дјевојка црвене косе", студија "За и против Вука", есеји "Писци, мишљења, разговори", мемоарска проза "Сјећања", неколико филмских сценарија.
Данас се сећамо и Николаја Владимировича Струтинског (1920-2003), герилца и обавештајца, пуковника КГБ СССР, лауреата књижевне награде Н. Кузњецова.
