На данашњи дан 1341. године, са именом Сергије пострижен је у монаха Вартоломеј, будући велики светитељ, „игуман све руске земље“ Сергије Радоњешки
На данашњи дан 1696. године, Бојарска дума је донела одлуку о стварању редовне руске флоте.
Преподобни Сергиј Обнорски, Нуромски, Вологодски чудотворац, почео је монашке подвиге на Светој Гори Атонској. Затим је стигао у Русију и населио се у обитељи Живоначалне Тројице, где је под руководством преподобног Сергија Радоњежког наставио своје подвиге. После неколико година, по благослову светог Сергија Радоњешког, преподобни Сергиј се удаљио у Вологодске шуме и зауставио се на обали реке Нурме. Тамо је он сачинио крст и саградио капелу са келијом, у којој се подвизавао у дубокој ћутњи, «равноангелски живот проводећи», и трпељиво подносећи искушења од демона и лоших људи.
Кад је Господу било угодно почео је преносити своје искуство духовно и другима, око 40 монаха се придружило и ускоро је саграђен велики храм у част Порекла Часног Дрвета Животворног Крста Господњег, а око храма су саграђене келије. Преподобни Сергиј је скончао 1412. године. По смрти се прославио многобројним чудесним исцељењима, а од 1546. године почело је црквено поштовање светитеља.
Данас се сећамо познатог руског поклоника-пешака Василија Кијевског (Григоровича-Барског), који се упокојио на данашњи дан 1747. године.
На данашњи дан 1757. године Јован Апостоловић постао је први Србин доктор медицине, који је одбранио на универзитету у Халеу, на којем је и студирао, дисертацију на латинском језику - "О начину како душевни ефекти утичу на човечије тело". Био је лекар у Новом Саду и 1762. године је знатно допринео сузбијању куге у Београду, Бачкој и Банату.
На данашњи дан 1843. године рођен је србски писац Коста Трифковић, комедиограф који је реалистички сликао нарави војвођанске средине у другој половини 19. века. Његове шаљиве позоришне игре прожете су неусиљеним хумором и природношћу и биле су право освежење у време тешке романтичарске драме. Реалистички је наставио комедиографску традицију занемарену у српској литератури послије Јована Стерије Поповића, али без Стеријине снаге и дубине. Дела: "Избирачица", "Мило за драго", "Младост Доситеја Обрадовића", "Школски надзорник", "Љубавно писмо", "Честитам", "Француско-пруски рат".
На данашњи дан 1864. године рођен је велики србски писац Бранислав Нушић (Алкибијад Нуша), књижевник и дипломата, академик (Београд, 20. 10. 1864 - Београд, 19. 01. 1938), посебно запажен у комедиографском жанру.
На данашњи дан 1894. године рођен је србски вајар Ристо Стијовић, члан Српске академије наука и уметности. Студије је почео на Уметничкој школи у Београду, а после преласка преко Албаније у Првом светском рату доспео је са српском војском на Крф, одакле је отишао у Марсеј, затим у Париз, где је студирао и излагао. Изградио је карактеристичан израз заснован на затвореним упрошћеним волуменима, с тематиком женског акта или портрета и исказао је посебну склоност у обради ретког и скупоценог дрвета. Аутор је многих споменика, изванредно стилизованих животиња, посебно птица, у камену, бронзи и дрвету.
На данашњи дан 1936. године, здање Скупштине Југославије примило је прве посланике. Камен темељац ове импозантне грађевине положио је 1907. године краљ Србије Петар Први Карађорђевић, а зграду је пројектовао српски архитекта Јован Илкић.
На данашњи дан 1894. године упокојио се Александар III (р. 1845), Руски Император, отац светог мученика Николаја II.
На данашњи дан 1941. године, пред офанзивом немачке армије у Другом светском рату совјетска влада прогласила је опсадно стање у Москви и прешла у Кујбишев, у најкритичнијем тренутку током напада нацистичких трупа на главни совјетски град.
На данашњи дан 1942. године умро је србски глумац, писац, карикатуриста и хумориста Брана Цветковић, оснивач "Орфеума" за који је написао више од 80 драмских комада и скечева лаког жанра. Школовао се у Београду и Минхену. Био је глумац Народног позоришта, а затим члан путујућих дружина.
На данашњи дан 1944. године, Јединице Народноослободилачке војске Југославије под командом генерала Пека Дапчевића и Црвене армије под командом генерала Владимира Ивановича Жданова у Другом светском рату ослободиле су Београд. Током 12 дана тешких борби погинуло је 16.800 Немаца, а 8.739 је заробљено. Међу ослободиоцима су погинула 2.944 југословенска борца и 960 црвеноармејаца. Заплењено је 1.500 немачких моторних возила, 80 тенкова и 200 топова. Ослобађањем главног града Југославије пресечена је комуникација Солун - Будимпешта, па је њемачка група армија "Е" морала да се извлачи из Грчке неповољнијим правцем, што је осетно успорило њено повлачење и повећало губитке.
Данас се сећамо и журналисте, издавача, преводиоца, првог библиотекара (од 1862 до 1893. г.) Руске државне библиотеке, Јевгенија Фјодоровича Корша (1810-1897);
На данашњи дан 1984. године упокојио се Вадим Михаилович Кожевников (1909 - 1984), писац, аутор књиге «Штит и мач»;
На данашњи дан 1987. године упокојио се Андреј Николајевич Колмогоров (1903 - 1987), руски академик-математичар;
На данашњи дан 1993. године, умро је Милан Коњовић, србски сликар, академик (Сомбор, 28. 01. 1898 - Сомбор, 20. 10. 1993)
На данашњи дан 1994. године упокојио се Сергеј Фјодорович Бондарчук (1920 - 1994), филмски режисер и глумац, народни уметник СССР.
На данашњи дан 2003. године умро је Миодраг Петровић - Чкаља, филмски и ТВ глумац – комичар (Крушевац, 01. 04. 1924 - Београд, 20. 10. 2003)
