На данашњи дан 1765. године, умро је генијални руски научник Михаил Васиљевич Ломоносов, чије име носи државни универзитет у Москви. Ломоносов је творац епохалних открића у природним наукама, студирао је у Русији, Њемачкој и Холандији. Био је невероватно свестран и невероватно плодан – врхунски стручњак у многим областима, од језичких (написао прву граматику руског језика) до техничких. Покренуо је научну област физичке хемије, створио теорију о сталности састава хемијских једињења и теорију светлости и сагоревања, знатно искорачивши испред свог времена. Објаснио је природу поларне свјетлости и пловећих ледених брегова.
|
|
|
|
|
|
|
Данас се такође сећамо активног борца са револуционарном олоши, генерала барона Александра Николајевича Меллер-Закомељског, који се упокојио 1928. године. У годинама смутње 1905-1907, захваљујући и његовој енергичности, либерална олош није урадила црно дело, које је урадила док је Отаџбина била у рату 1917. године. |
|
|
|
|
|
|
|
Тога дана 1946. године отишао је ка Господу угледни делатник монархистичког покрета протојереј Фјодор Николајевич Сињкевич. Он је 1919. године, заједно са породицом избегао на Крим, одакле се евакуисао заједно са армијом генерала Врангела у Југославију, где је живео и служио до 1934. године. Он се 1935. године пребацио у Јерусалим где му је син био начелник Руске духовне мисије. У Светој Земљи он је и скончао 1946. године, а његов син Александар (у монаштву Антоније) (1903-1996) постао је касније архиепископ Лос-Анђеловски и Јужно-Калифорнијски РПЦЗ. |
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1994. године, Војска Републике Српске код Горажда погодила француски авион "етандер" који је, тешко оштећен, успео да се врати на носач авиона "Клемансо" у Јадрану. Авиони НАТО пакта су 10. априла 1994. почели бомбардовање војних и цивилних српских циљева код Горажда.
На данашњи дан сећамо се и фолклористе, етнографа, истраживача древнеруске писмености Елпидифора Васиљевича Барсова, који се упокојио 1917. године.
Истог дана 1921. године упокојио се познати руски лингвиста, етнограф и историчар музичке културе Сергеј Константинович Булич.
На данашњи дан 1941. године, влада Југославије, с краљем Петром Другим Карађорђевићем, у Другом светском рату напустила је земљу, одлетевши у Лондон са импровизованог аеродрома у Никшићу. По погубним последицама које су британски злотвори оставили на чланове те владе, испада да би боље било да су одлетели и у сами Берлин, јер је загрљај лажних савезника био погубан како по њих, тако и по народ…
На данашњи дан 1979. године, у земљотресу на Црногоском приморју погинуло више од сто људи, око 600 повређено, а више од 80.000 остало без крова над главом. Деценијама је сваки запослени човек у Србији од сваке своје плате уплаћивао део за помоћ и обнову Црногорског приморја, па је Бора Ђорђевић спевао шаљиву „Молитва Црногорца“: „Мили Боже са Небеса, звизни два-три земљотреса“…
На данашњи дан 1944. године, скончао је од рана генерал армије Николај Федорович Ватутин. На легендарној Курској дуги командовао је војскама Вороњешког фронта, одбацио налете непријатеља и у контраофанзиви створио моћне ударне групације. Под његовим вођством ослобоћен је Кијев и протеран непријатељ са десне обале Дњепра. Корсун-Шевченсковска блистава операција ушла је у историју као блистав пример окружења и потпуног уништења противника. Почетком априла упао је у заседу и тешко рањен у боју, од последица рањавања упокојио се у болници у Кијеву.
На данашњи дан 1999. године нацисти из НАТО пакта срушили су мост између Ковина и Смедерева, бомбардована је Раковица у којој су уништени многи пословни објекти, стамбене зграде и школе. НАТО нацисти гађали су и Чачак, Ниш, Суботицу (гађан најнасељенији део града), погођен је један предајник РТС. Погођена је и Петрохемија у Панчеву, рафинерија нафте, Нови Сад… Погођена је и избегличка колона у Метохији, погинуло је 75 људи, а ратни злочинац Џими Шеј све је то назвао „колатералном штетом“.
На данашњи дан 2000. године, у селу Бијело Поље, код Пећи, Албанци спалили и булдожерима сравнили 250 српских кућа. Наравно да на дивљање шиптарских дивљака ни на који начин нису одговорили НАТО дивљаци. Врана врани очи не вади, каже србска пословица…
На данашњи дан 2003. године, ратни командант сребреничке дивизије Армије БиХ Насер Орић изјаснио се у Хашком трибуналу да се не осећа кривим ни по једној од шест тачака оптужнице, које га терете за кршење закона и обичаја ратовања 1992. и 1993. године.
