На данашњи дан 1114. године упокојио се Алипиј Печерски, први руски иконописац.
|
|
|
|
|
Три године касније, на данашњи дан 1703. године, догодила се прва велика поплава у историји Петрограда. |
|
На данашњи дан 1757. године, руска армија под командом грофа генерал-фелдмаршала Апраксина нанела је пораз Прусима у бици код Гросс-Егерсдорфе. |
|
На данашњи дан 1813. године у бици под Куљмом, руска армија нанела је још један страшан пораз армији тадашње Европске уније, која је безглаво бежала под командом Наполеона из Русије… |
|
На данашњи дан 1842. године одиграла се страшна трагедија између Северног и Балтичког мора, када се руски војни брод насукао на подземне стене и том приликом је погинуло 340 поданика Руске Империје… |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1995. године, неонацистичка НАТО авијација бомбардовала је Републику Српску |
|
На данашњи дан 2000. године умро је Душан Ђорђевић, новинар, уредник Радио Београда и директор Тањуга (Пирот, 14.2.1945 - Београд, 30.8.2000) |
|
На данашњи дан 2002. године код Хабаровска је отворен најдужи мост у Русији, дужине 750 метара. Оно што још више задивљује – мост је изграђен за свега месец дана… |
|
На данашњи дан 2006. године умро је Владимир Третчиков, руски сликар (Петропавловск, 1914 - Јужноафричка Република, 30.8.2006) |
|
На данашњи дан 2013. године умро је Илија Пандуровић, академски сликар (Београд, 28. 06. 1933 - Београд, 30. 08. 2013) |
Святејшиј Патријарх Никон (у свету Никита Минов), родио се 1605. године у селу Вељдеманове Нижегородске губерније. Рано оставши без мајке морао је да трпи много невоља од зле маћехе, убрзо утеху налази у цркви, читању, а као веома млад, са 12 година започиње манастирски живот, прво као послушник (8 година - радило се о Троицко Макарјевом Желтоводском манастиру), потом се враћа у свет, жени се, бива свештеник, да би по смрти деце, примио монашки постриг. Потом се удаљио у Анзерски скит Соловецког манастира. Са каснијим преласком у Москву, зближава се са Царем Алексејем Михаиловичем. Године 1648 постаје Митрополит Новгородски, где се неустрашиво, а истовремено дубоко молитвено, суочава са бунтом. Ускоро ступа и на престо Патријарха Руског. До разлаза са Царем, под утицајем смутљиваца, долази 1658. године. Никон се одриче чина Патријарха и одлази у Васкрсенски манастир. Цар га поново враћа у Москву, но Црквени сабор га је 1666. године, под утицајем неколицине смутљиваца, лажно оптужио за хулу на Цара, па је поново протеран у Кирило-белозерски Ферапонтов манастир. Упокојио се 1691. године у време царствовања Фјодора Алексејевича, на повратку за Москву. Никоновски раскол је оставио великог трага у историји РПЦ, до дан данас није у потпуности зацељен старообреднички раскол. Несумњиво је да је било одређених неправди према присталицама старог обреда, но, секташки дух Никонових противника указује на неопходност поштовања канонске хијерархије у Цркви…
На данашњи дан 1700. године Русија је ступила у чувени Северни рат, на страни „Северног савеза“.
На данашњи дан 1880. године рођен је позоришни глумац Добрица Милутиновић. Милутиновић се школовао у Крагујевцу и Нишу, где је на ђачким представама запажен његов глумачки дар. Из путујуће позоришне трупе "Синђелић", по препоруци Милована Глишића, долази у Народно позориште у Београду. Неко време студирао је глуму у Минхену. Велики романтичар српског позоришта, своје најуспешније глумачке креације дао је у преко 100 улога домаћег и светског репертоара - био је Максим Црнојевић, Митке, Дон Карлос, Ромео, Отело, Лир, Вронски. Учествовао је у настајању Опере Народног позоришта у Београду. У првој српској опери На уранку, имао је једну од главних улога. Играо је на филму, снимао за радио... Бард српског позоришта, Милутиновић је пленио својим бујним темпераментом, сензибилитетом и емоцијама, сонорним баритоном и изузетно лепом фигуром. Њему у част, 1980. године, установљена је глумачка награда "Добричин прстен" за животно дело.
Данас се сећамо хероја Првог светског рата, пилота Евграфа Евграфовича Грузинова, који је погинуо 1914. године. Капетан Е.Е. Грузинов рођен је на данашњи дан 1877. године у породици дворјана Московске губерније. Завршио је све стадије војног школовања и Први светски рат Е.Е. Грузинов је дочекао у својству штаб-капетана и на дужности начелника 14-ог корпусног авијацијског одреда. На свој рођендан, 17 августа 1914. године, за време извиђачког лета у Источној Пруској (рејон Бихава-Љублино), био је рањен у ваздуху, и, не желећи да падне у заробљеништво непријатеља, Грузинов се са својим оштећеним авионом бацио право на непријатељске позиције. На дан 15. априла 1915. године, Е.Е. Грузинов је био посмртно награђен орденом Св. Георгија 4 степена.
Истог дана исте 1914. године трагично је окончан живот команданта 2-ге армије, коњичког генерала Александра Васиљевича Самсонова.
Данас се сећамо и маршала Совјетског Савеза, двоструког Хероја Совјетског Савеза Петра Кириловича Кошевог (1904-1976).
Године 1942, на данашњи дан, два дана после хапшења, зверски је од стране усташа убијен знаменити србски сликар Сава Шумановић. Меморијална галерија "Сава Шумановић" отворена је 1952. године у Шиду, као легат сликареве мајке. На данашњи дан 1942, поред Саве Шумановића, усташке звери су убиле још 150 Срба из Шида и сви су сахрањени у заједничкој масовној гробници.
На данашњи дан 1859. године рођен је Марко Цар, књижевник (Херцег Нови, 30.8.1859 - Београд, 1.11.1953)
На данашњи дан 1920 године обновљена је Пећка патријаршија (укинута одлуком Порте 1766. године), за патријарха је изабран београдски митрополит Димитрије
На данашњи дан 1929. године умро је Иво Војновић, србски књижевник (Дубровник, 9.10.1857 - Београд, 30.8.1929)
На данашњи дан 1934 године рођена је Гроздана Олујић, србска књижевница, добитница Нинове награде (Ердевик, 30.8.1934)
На данашњи дан 1948. године рођен је Драгослав Степановић, фудбалер Црвене Звезде и тренер, репрезентативац. (Сибница, 30.8.1948)
На данашњи дан 1969. године рођен је Владимир Југовић, још један сјајан фудбалер Црвене Звезде, репрезентативац. (Трстеник, 30.8.1969)
На данашњи дан 1993. године упокојио се Милош Жутић, позоришни, филмски и ТВ глумац (Београд, 16.11.1939 - Београд, 30.8.1993)
