У октобру 1552. године залагањем Господаря Ивана Грозног и Покровом Пресвете Богородице, руска војска је покорили татарски Казањ. Од тог момента је Волга - главни водени пут земље - постала руска река. Из татарског заробљеништва било је ослобоћено 60 000 руских људи. Почело је просвећивање Татара светом Јеванћелском истином. Појавили су се и први мученици - свети Петар и Стефан. Новоустановљена Казанска епархија ушла је у састав РПЦ и ускор су просијали Казањски архиепископи: свети Гурије и свети Герман. Но посебно је помогла узвишењу Православља међу волшким магометанима, појава у граду Казању, која се десила седам година касније, на данашњи дан 1579. године, чудотворне иконе Божије Мајке Казањске. Невелика икона коју је после пожара пронашла девојчица Матрона, над којом је први молебан одслужио каснији Патријарх и велики светитељ Гермоген, ускоро је постала свенародна руска светиња јер је душа православног народа осећала посебно учешће Пречисте Владичице у историјској судбини Русије. Касније је „Матушка Казанска“ више пута указивала пут ка победи руском православном војинству у испуњењу њиховог светог дуга пред Богом и Отаџбином.
|
На данашњи дан 1718. године, после победа аустријског фелдмаршала француског порекла Франца Евгенија Савојског над Турцима, закључен је Пожаревачки мир којим је Аустрија добила Србију северно од Западне Мораве (Браничевску област), Банат и северну Босну. Одмах су уследили покушаји унијаћења и тада се видела промислитељска генијалност светог Цара Лазара и његовог сина светог деспота Стефана који су у ове крајеве довели велике молитвенике са Синајске горе, такозване Синаите. Њих петорица су канонизовани светитељи и они су у том крају тако утврдили народ и монаштво у светој вери Православној, да су пропали сви покушаји паписта за унијаћењем србског народа у Браничевском крају. |
|
На данашњи дан 1774. године, склопљен је Кучук-Кајнарџијски мир којим је окончан рат између Русије и Турске 1768-1774 у коме је турска армија доживела низ тешких пораза. Био је то славни период непобедивог руског војсковође Суворова… |
|
Данас се сећамо и Андреја Ивановича Тургењева (1781-1803), песника, преводиоца, дипломате. |
|
Такође, данас се сећамо грофа Валентина Платоновича Мусина-Пушкина (1735-1804), генерал-фелдмаршала, вице-председника Војног колегија. |
|
Данас се сећамо великог руског песника и државног делатника Гаврила Романовича Державина, који се упокојио на данашњи дан 1816. године. |
|
Данас се сећамо Матвеја Јаковљевича Мудрова (1776-1831) лекара, једног од оснивача руске клиничке школе, војне хигијене, старијег лекара Централне комисије по борби са епидемијама. |
|
Данас се сећамо и Јакова Космича Амфитеатрова (1802-1848), писца, богослова, преводиоца и педагога, магистра Кијевске духовне академије. |
|
На данашњи дан 1884. године, рођен је србски биолог и физиолог Иван Ђаја, професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности, који је због истраживања физиологије дубоко охлађеног организма стекао светски реноме. Један је од оснивача хипотермије ("Ђајин метод постизања хипотермије"). Године 1910. основао је прву катедру за физиологију код нас. Објавио је, сам или са сарадницима, више од 200 научних радова. Дела: "Основи физиологије" (први уџбеник физиологије на србском језику), "Од живота до цивилизације", "Поглед у живот", "Експериментално тражење енергетске основе у живих бића", "Биолошки листићи", "Путописи"... |
|
На данашњи дан 1904. године, у време царствовања светог мученика Цара Николаја II, после 13 година, окончана је градња Транссибирске железнице од Москве до Нахотке код Владивостока, најдуже железнице у свету (дуже од 9. 300 километара). |
|
На данашњи дан 1921. године, југословенског министра унутрашњих послова Милорада Драшковића у Делницама убио је члан левичарске терористичке групе "Црвена правда" Алија Алијагић као знак протеста због провођења тзв. режима Обзнане. Влада је убрзо после атентата донела Закон о заштити државе, којим је Комунистичка партија Југославије као превратничка организација стављена ван закона. На жалост, ова терористичка организација терорисала је србски род цео ХХ век, а потомци тих комуниста-терориста до дан данас тероришу србски род… |
|
На данашњи дан 1940. године, одлуком парламента Литваније, Летоније и Естоније успоствљена је совјетска власт и три до тада самосталне балтичке државе укључене су у СССР. |
|
Данас се сећамо и Михаила Михаиловича Герасимова (1907-1970) антрополога, археолога и скулптора, доктора историјских наука, аутора методике успостављања спољњег облика човека на основу скелетних остатака. |
|
На данашњи дан 1985. године, умро је србски глумац Зоран Радмиловић, непревазиђени мајстор импровизације, који је одушевљавао позоришну публику више него ико и пре и после њега, често стварајући утисак да је сам - читаво позориште. Глумачку каријеру је почео као студент 1960. године у Београдском драмском позоришту, а 1964. године прешао у Атеље 212. Легенда за живота, упамћен је по низу бриљантних улога, попут краља Ибија, Радована Трећег, Тригорина у "Галебу", Лазе Костића у "Santa Maria della Salute" ... Играо је и у многобројним филмовима и телевизијским серијама . |
|
На данашњи дан 1985. године умро је србски писац Александар Вучо, родоначелник модерне поезије за децу у србској књижевности, припадник покрета надреалиста. Дела: романи "Глухо доба" (са Душаном Матићем), "Корен вида", "Распуст", "Мртве јавке", "Заслуге", "Позив на маштање", "Омаме", "И тако даље омаме", "Омаме - крај", поеме "Хумор заспало", "Неменикуће - Ћирило и Методије", "Мастодоноти", збирке пјесама "Кров над прозором", "Ако се још једном сетим", "Песме", "Алге", "Момак и по хоћу да будем". |
|
На данашњи дан 1994. године, руски писац Александар Исајевич Солжењицин, добитник Нобелове награде за књижевност 1970. године, први пут је дошао у Москву после протјеривања из отаџбине 1974. године. |
|
Данас се сећамо и Павла Ивановича Мељникова (1908-1994) геолога, геофизичараа, директора Института за замрзавање (Якутск), академика, Хероја Социјалистичког Рада. |
|
Тога дана 1995. године упокојио се руски генерал армије Виктор Павлович Бараников (1940-1995). |
|
На данашњи дан 2000. године упокојио се србски композитор Станојло Рајичић, члан САНУ и директор музиколошког института САНУ (Опере „Симонида“, „Карађорђе“, балет „Под земљом“, написао је и 6 симфонија и циклусе песама). |
|
На данашњи дан 2008. године, србске најамничке власти ухапсиле су а потом послале у Хаг Радована Караџића, првог председника Републике Српске, човека који је чинио све што је у његовој моћи да избегне рат у Босни и Херцеговини, али то није желео Запад и муслиманско вођство Босне и Херцеговине. |
