250px Karađorđe Petrović by Vladimir Borovikovsky 1816На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић. Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности. Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године. Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

На данашњи дан 1832. године, у Београду је основана Народна библиотека Србије. Једно време је била у саставу Државне штампарије, затим Министарства просвете, а 1871. је постала самостална установа. За њену организацију и напредовање најзаслужнији су Ђура Даничић, Јанко Шафарик, Стојан Новаковић, Јаша Томић. У време њемачког бомбардовања Београда 1941. потпуно је уништена зграда Библиотеке на Косанчићевом Венцу и изгорело је свих 300.000 књига, од којих су неке биле раритетне и од непроцењиве вредности, не само за српску културу. После Другог светског рата је обновљена и већ 1958. је имала 335.000 књига. Сада је у наменској згради на светосавском платоу у Београду.

Данас се сећамо познатог руског историчара и познатог монархистичког делатника Д.И. Иловајског. Последње две године живота „патријарха патриотског покрета“ како су звали Иловајског, биле су уистину исповедничке. Не једном је хапшен од стране злогласних чекиста да би свој животни пут окончао са 88 година у злогласној Бутирки, на данашњи дан 1920. године.

На данашњи дан 1835. године донесен је либерални Сретењски устав Србије, који је, по узору на француски и белгијски устав, израдио Димитрије Давидовић. Кнез Милош Обреновић је већ у марту 1835. суспендовао устав, искористивши негодовање апсолутистичке Аустрије, Отоманског царства и Русије.

Данас се сећамо и познатог руског борца против сатанских револуција Е.А. Полубојаринове која велико наследство после мужеве смрти није утраћила на забаве него на подршку патриотској борби против револуције. После масонске Фебруарске револуције непрекидно је прогањана и хапшена, да би на данашњи дан 1919. године примила мученичку кончину, убијена је од стране револуционарне олоши.

Данас се сећамо П.Ф. Булацеља, угледног делатника монархистичког покрета. Био је члан Рускога Сабрања и уредник органа Савеза Руског Народа "Руско знамење".

Данас се сећамо Кузме Сергејевич Петров-Водкина познатог руског позоришног делатника. Уметник се упокојио на данашњи дан 1939. године у Лењинграду.

Данас се сећамо Василија Витаљевича Шуљгина који је заједно са А.И. Гучковим примио у Пскову одречење Николаја II у корист Великог кнеза Михаила. Кад је видео да се „Фебруар претворио у Октобар“ почео се борити против бољшевика сарађујући са А.И. Деникином и П.Н. Врангелом и почео је да пропагира «белу идеју» спасења Отаџбине и монархије у свом часопису «Великая Россия».

Данас се сећамо руског математичара Валерија Ивановича Гливенка који је створио теорему Гливенка, названу «основном теоремом математичке статистике». Упокојио се на данашњи дан 1940. године.

Данас се сећамо познатог руског музичара Андреја Павловича Петрова. Од музике, преко филма и позоришта, А.П. Петров је био удостојен највећих државних премија СССР-а. Именом Андреја Петрова названа је мала планета.

На данашњи дан 1942. године умро је србски композитор и диригент Станислав Бинички, аутор "Марша на Дрину", директор Београдске опере. Композицију и соло певање студирао је у Минхену, а по доласку у Београд основао је војни оркестар. Са Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем основао је 1899. "Српску музичку школу" која сада носи име "Мокрањац". Остала дела: прва српска опера "На уранку", хорске песме /збирка "Сељанчице"/, соло песме, музика за драмске комаде, војни маршеви.

Данас се сећамо војника палих у Авганистану. Тога дана 1989. године била је у потпуности повучена совјетска војска из Авганистана.

На данашњи дан 1992. године Светом литургијом Јована Златоустог, коју је служио патријарх србски Павле, у Београду је на празник Сретења Господњег свечано обележен крај дугогодишњег раскола у Српској православној цркви. Чину измирења Цркве у земљи и њеног дела у САД, Канади, Аустралији и западној Европи присуствовали су највиши црквени великодостојници из отаџбине и иностранства.

 

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com