На данашњи дан 1758. године упокојио се Дмитриј Иванович Виноградов (р. 1720), хемичар, оснивач производње чувеног фарфора у Русији.
На данашњи дан 1863. године упокојио се Иван Сахаров, библиотекар и библиофил, познати истраживач руског фолклора.
На данашњи дан 1895. године умро је Јеврем Грујић, политичар, министар правде и унутрашњих послова Србије (Даросава, 1826 - Београд, 05. 09. 1899)
На данашњи дан 1899. године умро је србски државник и историчар Јован Ристић, вођа српске Либералне странке, један од најзначајнијих србских дипломата 19. века, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, који је двапут био регент и четири пута премијер Србије. После окончања студија у Француској и на њемачком универзитету у Хајделбергу вратио се у отаџбину и убрзо је постављен за шефа србског посланства у Истамбулу. Током боравка у Турској од 1861 до 1867. године, успешно је окончао дуге преговоре о повлачењу турских гарнизона из србијанских градова. Потом је постао министар иностраних послова Кнежевине Србије, а у раздобљу од 1867 до 1888. године био је, с прекидима, премијер кнежевине и краљевине Србије. Намесник малолетног кнеза Милана Обреновића постао је 1868, а од 1889. малолетног краља Александра Обреновића. Као регент кнеза Милана највише је допринео доношењу новог Устава 1869, а 1878. је успешно заступао Србију на Берлинском конгресу. Одбио је 1881. да потпише трговински споразум са Аустро-Угарском, сматрајући с правом да ће такав документ Србију учинити економски превише зависном од "двојне монархије", због чега је поднео оставку на положај шефа владе. Међутим, срамни Бечки споразум потписао је 1881. године Чедомиљ Мијатовић, један од првака Српске Напредне Странке ком је Јован Ристић практично био политички отац. Каква паралела са Шешељем и Вучићем, после 130 година поново првак напредњака издаје политичког оца и гура Србију у канџе србских крвника са Запада. После одласка краља Милана из земље, Јован Ристић се враћа на власт 1887 године. И касније као регент краља Александра, Јован Ристић је настојао да Србија ослонац нађе у Русији, а у унутрашњој политици је покушао да сузбије утицај радикала, али је положај регента напустио 1893. кад је краљ Александар уз подршку радикала извршио државни удар и завео апсолутистички режим. Дела: "Спољашњи одношаји Србије 1848-1872", "Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875-1878".
На данашњи дан 1904. године одржан је први конгрес србских лекара и природњака.
Тога дана 1905. године у америчком граду Портсмут потписан је мировни споразум између Русије и Јапана, који је означио крај рата 1904-1905. године.
Тога дана 1915. године, Господар Николај II преузео је Врховно командовање Руском Императорском Армијом, сменивши Великог кнеза Николаја Николајевича. У резултату је убрзо било заустављено напредовање Немаца.
Данас се Руска Православна Црква сећа председника Читинског оделења Руског Народног Савеза имена Михаила Архангела - свештеномученика епископа Селенгинског Јефрема (Кузнецова) и председника Руског Монархистичског Савеза свештеномученика Јована Восторгова, који су умрли мученичком смрћу првога дана после сатанске објаве црвеног терора од стране бољшевичке олоши. Заједно са њима били су стрељани и водећи делатници Царске Русије, председник Државног Савета Иван Григорјевич Шћегловитов, министар унутрашњих послова Николај Алексејевич Маклаков, министар унутрашњих послова Алексеј Николајевич Хвостов и сенатор Степан Петрович Белецки. Неколико дана раније, 30 августа 1918. године, есери су организовали два атентата на своје политичке конкуренте – бољшевичке лидере. У Петрограду је Л. Канегисер убио председника локалне ЧК Мојсија Урицког, а у Москви Ф. Каплан је тешко ранила Лењина. После два дана «Красная газета» је писала: «За крв Лењина и Урицког пролиће се потоци крви – много крви, толико, колико буде могућно». И 5. септембра савет народних комесара је издао свој по страхотама и сатанској сулудости познати декрет о «црвеном» терору. Бољшевици су почели зверства: почела су стрељања «по класним обележјима», уведен је систем талаца. Притом су стрељани људи који нису имали никаквог учешћа у грађанском рату – бољшевичка олош стрељала је углавном руске патриоте-монархисте. Прве жртве «црвеног» терора постали су угледни делатници Царске Русије, који су били стрељани на Братском гробљу. До нас је стигла прича о мученичкој кончини руских монархиста. «По молби о. Јована Восторгова бољшевички крвници су дозволили свим осуђеним да се помоле и опросте једни с другима. Сви су клекли на колена и кренула је ватрена молитва несрећних „смртника“ после чега су сви ишли по благослов код Преосвећеног Јефрема и о. Јована, а затим су се сви међусобно опростили један са другим. Први је бодро пришао гробу протојереј Восторгов, рекавши пред тим неколико речи осталима, позивајући их да са вером у милосрђе Божије и скори препород Отаџбине принесу последњу искупитељску жртву. "Ја сам спреман", закључио је он, обраћајући се бољшевичком конвоју. Сви су стали на указана им места. Крвник му је пришао са леђа, узео његову леву руку, заврнуо је за опасач и, ставивши на затиљак револвер, опалио, истовремено гурнувши оца Јована у гроб. Други крвници су приступили ка осталим својим жртвама». Очевидац је испричао да су крвници «изражавали дубоко дивљење према о. Јовану Восторгову и Николају Алексејевичу Маклакову, који су их запрепастили својом хладнокрвношћу пред страшном судбином која их је чекала».
Данас се сећамо још једног царског министра унутрашњих послова Александра Григорјевича Булигина, који је био стрељан као талац 1919. године.
На данашњи дан 2000. године, председник Академије наука и уметности РС /АНУРС/ Славко Леовац умро је у Београду од последица срчаног удара. Леовац је сахрањен 8. септембра у Београду.
На данашњи дан 2003. године, у време пожара, који је избио током побуне затвореника у Казнено-поправном дому "Дубрава" на северу Косова, пет лица погинуло, а шест повређено.
На данашњи дан 2009. године умро је Вук Павловић, сценариста, драматург и филмски критичар.
