Данас се сећамо блаженог Јована, Христа ради јуродивог, Московског чудотворца, који се родио у прво половини XVI века у Вологодској земљи. Са тешким радом светитељ је сјединио строги пост и молитву. После је прешао у Ростов, где је почео подвиг јуродства.
|
Тога дана сећамо се водећег руског живописца Александра Андрејевича Иванова, који се упокојио на данашњи дан 1858. године. |
|
На данашњи дан 1858. године, рођен је србски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. године у Првом светском рату. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године, а у српско-бугарском рату 1885. се истакао храброшћу у борбама на Врапчи, Сливници, у Драгоманском тjеснацу, код Пирота и Цариброда (Димитровград). У Првом балканском рату 1912. и 1913. је, као начелник Штаба Прве армије, дао је огроман допринос победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио je бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом светском рату је командовао Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915. с неупоредиво слабијим снагама их је спречио да продру на Косово, што је - уз потпору црногорске војске с другог бока - омогућило одступање српске армије преко Албаније. У јануару 1916. је, уместо обољелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ. Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додељеног српској војсци, у априлу 1918. је смењен и постављен за команданта Прве армије, која је послије пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче њемачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. ослободио је Београд. Умро 1945. године у Београду. |
|
На данашњи да 1917. године, бољшевици су покушали да приграбе власт у Русији, али нису успели, после чега се њихов вођа Владимир Иљич Уљанов (Лењин) повукао у илегалу, док је његов блиски сарадник Лав Давидович Бронштејн (Троцки) ухапшен. |
|
Данас се сећамо Царевне Софије Алексејевне (1657-1704); Коњичког генерала, сарадника Петра Великого Автомона Михаиловича Головина (1667-1720); Кнеза, генерал-фелдмаршала, губернатора Лифљандске губерније Аниките Ивановича Репнина (1668-1726); Кнегиње, кћери грофа Б. П. Шереметјева, жену И. А. Долгорукова Наталију Борисовну Долгорукову (схимонахињу Нектарију) (1714-1771); Руского генерала, Смоленског вице-губернатора Гавриила Михаиловича Баркова (?-1795); Архитекте, лауреата Стаљинове премиј Александра Сергеевича Никольского (1884-1953); Историчара уметности, музејског радника, рестауратора храмова, уметника, педагога Николаја Петровича Сичова (1883-1964); Пилота-јуришника, генерал-мајора авијације, двоструког Хероја Совјетског Савеза Николаја Васиљевича Челнокова (1906-1974); писца Валентина Савича Пикуље (1928-1990) и пилота авијације далеког дејства, мајора, двоструког Хероја Совјетског Савеза Василия Николаевича Осипова (1917-1991). |
|
На данашњи дан 2000 . године, православну цркву Светог Илије, из средњег века, у селу Помазатин, 11 километара западно од Косова Поља,шиптарски терористи порушили су до темеља. |
|
На данашњи дан 2003. године, командант бивше Ослободилачке војске Косова /ОВК/ Рустем Мустафа Реми у Приштини осуђен је за ратне злочине на 17 година затвора због убиства цивила и мучења Албанаца. |
|
На данашњи дан 2004. године, Хашки трибунал објавио оптужницу против бившег председника Републике Српске Крајине Горана Хаџића која га терети за злочин против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања. |
|
На данашњи дан 2008. године, Народна скупштина РС усвојила Закон о заштити назива Република Српска. |
|
На данашњи дан 2008. одине, у америчком граду Сијетлу пронађен нациста: 86-годишњи Петер Егнер, који је учествовао у убијању Срба, Јевреја и Рома на београдском Сајмишту и на Авали. |
|
Тога дана, 2009. године у 61-ој години живота, галопирајућом смрћу упокојио се монархиста, потпредседник Савеза Руског Народа, председник Нижегородског руског патриотиотског друштва «Отчизна» из Нижњег Новгорода Владимир Федорович Калентьев. |
