Данас се сећамо Великог Кнеза Владимиро-Суздаљског Всеволода (у светом крштењу Димитрија) Јурјевича (Георгијевича) "Велико Гнездо", који се упокојио на данашњи дан 1212. године. Свој надимак - Велико Гнездо - кнез је добио због тога што је имао осам синова и четири кћери. У Владимир-Заљеском и в Перејаслав-Заљеском, Велики Кнез Всеволод је основао Городец на реки Волги. По његовом наређењу у северо-источној Русији био је створен ред камених цркви и међу њима бисер руске архитектуре - Дмитриевски сабор у Владимиру. Он се родио 1154. године, као син Великог Кнеза Кијевског Јурија Владимировича Долгоруког и "Гркиње" (највероватније, византијске принцезе), био је рођак благоверног кнеза Андреја Богољубског.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1804. године, у Земуну је одржан састанак србских устаника и Турака, уз посредовање Аустрије. Са турске стране било је 12 дахија из Београда, а са србске вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић - Карађорђе, војвода Јанко Катић, барјактар Танаско Рајић и прота Матеја Ненадовић, који су предочили да је тешко постићи мир док Турци пале србске куће, секу главе виђенијим људима и тероришу народ. И у тренутку док су преговори вођени, Турци су палили србске куће на Чукарици изнад које се вио густ дим видљив из Земуна. Србски преговарачи су се вратили у Остружницу и почели припреме за напад на Београд.
На данашњи дан 1813. године умро је руски војсковођа Михаил Иларионович Кутузов, један од највећих војних стратега 19. века. Упркос противљењу цара Александра Првог и генерала, у време напада једног од претеча антихриста, француског цара Наполеона Првог на Русију 1812. године, после битке код Бородина, пустио је Французе да уђу у Москву, а затим им нанео тежак пораз, не заустављајући се у њиховом гоњењу све до Париза. У рату против Отоманског царства 1811. године, Кутузов је веома успешно командовао руском Молдавском армијом. Због његове велике популарности у руском народу, у СССР су у Другом светском рату установљена три ордена "Кутузов".
Данас се сећамо и Александра Михаиловича Дондукова, руског генерала и државног делатника, који се упокојио на данашњи дан 1893. године.
Такође, данас се сећамо и пилоткиње, Хероя Советского Савеза, Хероја Социалистичког Рада, Валентине Степанове Гризодубове (1910-1993).
На данашњи дан 1918. године умро је Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. године. Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први светски рат. Принцип се пред полицијом и судом држао херојски и као малолетник осуђен је на 20 година тешке робије. Због нехуманих затворских услова, оболео је од туберкулозе и умро у тамници у граду Терезин у Чешкој, шест месеци пре слома Аустро-Угарске монархије.
На Версајској мировној конференцији у Паризу 1919. године, 32 државе, укључујући Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, после Првог светског рата основале су Друштво народа и обавезале се на заједничку акцију против агресије, одрекле се употребе силе и прихватиле обавезу мирног решавања спорова. Но, западним народима међународне обавезе не значе ништа, што су показали нацисти у Другом светском рату, што и данас показују неонацисти из НАТО пакта. Карактеристично је да су све дивиденде у победи у Првом светском рату, Версајским миром извукле западне земље, иако су германи убедљиво највише губитака имали на Источном фронту, у бојевима против Руса. На томе треба захвалити Керенском и његовој клики, изродима „фебруаристима“, петој колони руске историје која је док је земља у рату изазвала смутњу звану Фебруарска револуција и потом увукла земљу у грађански рат.
На данашњи дан 1992. године, проглашена је Савезна Република Југославија на основу Устава, донесеног претходног дана, и на основу одлука скупштина Србије и Црне Горе о стварању заједничке државе после отцепљења осталих југословенских република. Испред здања Савезне скупштине с јарбола је спуштена застава СФРЈ са звездом петокраком и подигнута плаво-бијело-црвена тробојка - застава треће Југославије. Србија и Црна Гора су, признате на Берлинском конгресу 1878. и 1918, после шестогодишњих борби у два балканска и Првом светском рату и великих жртава, једине унеле своју државност у највећу гробницу србског народа звану Југославија.
На данашњи дан 1999. године, влада Савезне Републике Југославије поднела је Међународном суду правде у Хагу тужбу против неонациста из НАТО пакта, због неовлашћене употребе силе, започете агресијом 24. марта 1999. године. На жалост, пета колона србске историје која је дошла на власт на крилима НАТО пакта, касније је повукла ову тужбу. Истог дана, те исте 1999. године, Југословенско министарство за информације саопштило је да је потпредседник савезне Владе Вук Драшковић смењен због иступања у јавности супротно ставовима Владе и нарушавања њеног угледа, после чега су оставке поднела сва три министра из Српског покрета обнове - Милан Комненић, Милан Божић и Слободан Ненадовић. Вук Драшковић је данас један од најватренијих лобиста за приступање Србије неонацистичком НАТО пакту, а његова супруга Даница Драшковић је одлуком владе Србије, један од чланова Управног одбора НИС Србије, због чега добија месечну плату у износу неколико хиљада евра. Неонацисти из НАТО пакта на данашњи дан 1999. године су неколико пута током дана бомбардовали Подгорицу (највише аеродром Голубовци), Тузи, Бар, Сутоморе, Бијело Поље и Даниловград. Истог дана Бомбардовано је и ромско насеље у Призрену, када су погинула четири лица, од којих су три жртве била деца. НАТО неонацисти оштетили су и дечије болнице и породилиште Клиничко-болничког центра (КБЦ) „Драгиша Мишовић“. Поново је гађан центар „Ушће“. Седам ракета испаљено је на касарну Војске Југославије у Топчидеру. На Лађевце је испаљено 12 ракета. У Здравчевићима код Пожеге уништено је складиште Југопетрола. Поново је бомбардована рафинерија нафте у Новом Саду. Гађана је викенд-зона код Параћина. Поред свих ових бомбардовања, НАТО неонацисти су тога дана гађали по мноштву углавном цивилних циљева на Косову и Метохији. На данашњи дан 2001. године, шиптарски терористи убили су осам македонских полицајаца код Тетова. Македонија је неку годину касније признала независно Косово. Данашње дивљање шиптарских терориста у Македонији логична је последица кукавичлука и издаје Православља од стране власти у Македонији.
На данашњи дан 2003. године, руски свемирски брод "Сојуз", прва лансирана летелица са људском посадом након пада америчког шатла "Колумбија", успешно се спојио са међународном свемирском станицом у Земљиној орбити.
На данашњи дан 2004. године, КФОР је ухапсио функционера Косовског заштитног корпуса и бившег команданта терористичке Ослободилачке војске Косова Самија Љуштакуа, осумњиченог да је предводио, организовао и подстрекивао последњи талас албанског насиља над Србима и рушење цркава и манастира на Космету 17. марта.
