На данашњи дан 1768. године рођен је руски писац Иван Андрејевич Крилов, чувени баснописац инспирисан руским фолклором. Осим басни, писао је и сатирична "писма" и комедије, шибајући по људским пороцима и тамним странама друштвеног живота у Русији. Писао је изворним народним језиком, а многа његова "наравоученија" постала су пословице. Знатно је утицао на европску литературу. Дела: збирке басни, комедије "Модна трговина", "Лекција кћерима", "Књижевник у предсобљу", комичне опере "Хистерична породица", "Кафана".
На данашњи дан 1787. године умро је велики србски математичар, физичар, астроном, филозоф, песник и универзитетски професор Јосип Руђер Бошковић, оснивач и директор Брерске астрономске опсерваторије код Милана и директор Оптичког института француске морнарице, један од највећих умова светске науке свог времена. Клептомански сој који никад ништа ништа осим србосека није измислио, покушава и Руђера као и Николу, прогласити својима. Али то није могуће…
На данашњи дан 1831. године рођен је србски државник и историчар Јован Ристић, вођа српске Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата 19. века, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, који је двапут био регент и четири пута премијер Србије. Дела: "Спољашњи одношаји Србије 1848 - 1872", "Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875 - 1878".
На данашњи дан 1842. године Николај I је потписао указ о иградњи железничке пруге Санкт-Петербург — Москва.
На данашњи дан 1848. године велики руски песник Фјодор Иванович Тјутчев је посатвљен за старијег цензора при министарству иностраних послова. У том својству је забранио штампање у Русији манифеста комунистичке партије на руском језику, изјавивши: «коме треба, прочитаће и на немачком». Ех, да је било више Тјутчева…
На данашњи дан 1873. године рођен је руски певач Фјодор Иванович Шаљапин, један од највећих басова у историји опере, огромне гласовне изражајности и изузетне глумачке сугестивности. У опери је први применио принципе Константина Станиславског и упознао публику на Западу са делима руских композитора, посебно Модеста Мусоргског. Креацијама - попут Бориса Годунова, Мефиста, Ивана Грозног и Дон Кихота у истоименим операма - дао је лични печат, који је остао узор. Гласом изузетним по распону, мекоћи и гипкости, могао је да изрази широку скалу осећања, понирући интуицијом и маштом у карактер лика и доносећи га живо и сугестивно, уз коришћење геста, гримасе и костима. Пријатељ Горког и Станиславског, Шаљапин је пренео на оперну сцену реалистички стил руске драмске уметности.
Данас се сећамо познатог руског трговца Алексеја Ивановича Абрикосова, који се упокојио на данашњи дан 1904. године. Носиоац је почасног звања «Набављач Двора његовог Императорског Величанства».
На данашњи дан 1833. године Император Николај I је издао Манифест о важењу Свода Закона Руске Империје – устава Самодржавне монархије.
Данас се сећамо и уметника, академика сликарства. Бавио се и илустрацијама и литографијом.
Данас се сећамо познатг црквеног писца Јевгенија Николајевича Погожева, познатог под псеудонимом Јевгениј Посељанин.
Данас се сећамо математичара, механичара и физичара, академика Николаја Николајевича Богољубова (1909-1992
Данас се сећамо научника и угледног друштвеног делатника, члана Државног Савета, професора богословије, протојереја Тимофеја Ивановича Буткевича, који се упокојио на данашњи дан 1925. године. У годинама смутње отац Тимофеј је био активни учесник патриотског покрета, био је почасни члан Харковског одељења Савеза Руског Народа. За време боравка у Петербургу, активно је учествовао у делатности Руског Сабрања…
На данашњи дан 1938. године умро је србски писац Момчило Настасијевић, једна од најснажнијих песничких личности српске литературе између два светска рата и претеча модерне српске драме, који се одликовао оригиналним стилом и изузетном језичком инвенцијом. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти био професор гимназије. Писао је лирске песме, драме и приповетке са старословенским мотивима, улазећи елиптичним и привидно архаичним изразом у вирове страсти и "тамне вилајете" људске природе и душе. Дела: песме "Лирски кругови", приповетке "Из тамног вилајета", либрето "Међулушко благо", драме "Код вечне славине", "Недозвани", "Газда-Младенова кћи".
На данашњи дан 1945. године, Совјетска Црвена армија у Другом светском рату ослободила Будимпешту после 50 дана опсаде, током које је убијено 50.000 њемачких војника.
На данашњи дан 1974. године умро је србски сликар Петар Лубарда, један од најзначајнијих југословенских ликовних уметника 20. века. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је и пределе, мртву природу, портрете, а у последњем периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.
На данашњи дан 2004. године бивши председник Републике Српске Биљана Плавшић вратила се из Хага у затвор у Шведској, пошто је одбила да сведочи на суђењу бившем југословенском председнику Слободану Милошевићу.
