На данашњи дан 1862. године, рођен је руски државник Петар Аркадијевич Столипин, премијер Русије од 1906. до септембра 1911, кад је убијен у атентату у Кијеву. Столипин је економским реформама успео са једне стране да уздигне руску привреду, али је са друге стране укидањем „руских општина“ укинуо и благочестиво васпитање омладине и њихово препуштање у руке безбожних прозападне либералне интелигенције. Својим млаким односом према либералном олошу, практично је и себи лично и руском монархизму, потписао смртну пресуду. Руско сабрање је 1905. године спречило да либерална олош и пета колона руске историје оствари оно што је урадила 1917. године, али је однос Столипина према тој олоши био више него снисходљив, чак је сузбијао монархисте остављајући либералну олош близу полуга власти. Никакво попуштање није вредело, платио је главом, иако није био одлучан и срчан борац против руске либералне пете колоне.
|
|
|
|
|
|
|
Када је дошло време изласка пред Господа, преподобни Варсонуфиј Оптински није желео да прима никакве лекове и храну, само је рекао: "Оставите ме, ја сам већ на крсту..." Старац се током болести свакодневно само причешћивао и на данашњи дан 1913. године предао је своју чисту душу Господу. Сахрањен је у Оптинској пустињи, поред свог духовног оца и учитеља преподобног Анатолија "Старијег". |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1883. године, рођен је србски писац Сима Пандуровић.
На данашњи дан 1605. године умро је руски цар Борис Фјодорович Годунов, који је преузео престо 1598. године, после смрти Фјодора Првог. Карамзин је изнео претпоставку да је он 1591. убио Фјодоровог млађег брата, престолонаследника Димитрија (свети Димитрије Углички), што је инспирисало Александра Пушкина да напише драму "Борис Годунов" и Модеста Мусоргског да компонује истоимену оперу. Међутим, доктор црквене историје и један од највећих руских архијереја друге половине ХХ века, Јован Сничев, сматрао је то измишљотинама, што потврђују и савремена истраживања.
На данашњи дан 1910. године упокојио се познати руски сликар Михаил Александрович Врубељ. Он је прешао границу дозвољеног општења са демонским силама и после неколико слика са приказом демона, прво је ослепео, а потом оболео од тешке душевне болести. У ове дане страсне седмице, више него корисна поука, свој дар треба оваплоћивати у прослављање Бога а не демона.
Преподобни Варсонуфије (у свету Павел Иванович Плиханков) рођен је 5. јула 1845. године Његов пут у манастир био је дуг и тежак. У свету је преживео 46 година прошао је кроз кадетски корпус, војну службу. Ипак, блиставу војну каријеру Павел Иванович је заменио манастиром. После посете Оптинској пустињи 1890. године, због духовних превирања у њему и разговора са преподобним старцем Амвросијем, речено му је да дође после две године и он ће га примити. Дошао је тачно после две године, али старац већ није био међу живима, али је 1892. године Павел Иванович замонашен. Свакодневно је општио са великим оптинским старцима Анатолијем и Јосифом, да би 1903. године постао духовник женског Шамординског манастира. Био је учесник у рату са Јапаном, а од 1907. године постаје руководилац скита Оптинског. У то време његова слава пронела се по целој Русији. Реке верујућих сливале су се да нађу спас и исцељење душе и тела у благословеном скиту, а нови старац скоро да није напуштао Оптину до краја живота. По послушању ишао је до Лава Николајевича Толстоја, али му сатанисти нису дозволили да дође до душевно оболелог талентованог писца. Исувише је велико било Толстојево служење сатани, па он није могао покидати те ланце који су око њега били створени ради спречавања његовог спасења. Старац Варсонуфије овако описује те тренутке кад је покушао да дође до Толстоја: "Нису ми дозволи да дођем до Толстоја... Молио сам лекаре, родбину, ништа није помогло... Иако је он био Лав, није могао покидати карике тог ланца које око њега сковао сатана". Ове речи великог подвижника благочашћа, кога је Господ прославио нетрулежним моштима, треба да послуже као наук безбожној интелигенцији, до чега доводи „наука без Бога“.
На данашњи дан сећамо се и вође Црне Сотне, организатора и председника Савеза Руског Народа, Александра Ивановича Дубровина, који је стрељан 1921. године од стране бољшевичких изрода.
На данашњи дан 1930. године извршио је самоубиство изузетно талентовани, но богоборачки руски песник Владимир Владимирович Мајаковски. Ако се таленат користи у славу сатане, а не Бога, крај живота и не може бити другачији.
На данашњи дан 1969. године умро је србски књижевни историчар Петар Колендић, професор београдског Универзитета, члан Српске академије наука и уметности.
На данашњи дан 2000. године, у центру Београда су под руководством западних специјалних служби, почеле демонстрације које су довеле до урушавања србске државности и предаје власти у руке пете колоне србске историје.
Судско веће Хашког трибунала је на данашњи дан 2006. године ослободило Јовицу Станишића и Франка Симатовића оптужби за ратне злочине над муслиманима у Сребреници 1995. године.
