Данашњи дан у србској и руској историји

Цар Фјодор Алексејевич рођен је 1661. године и био је син Господара Алексеја Михаиловича «Тишајшего» из првог брака. Од детињства је био слаб и болешљив, но већ са 12 година је био званично проглашен наследником Престола. Стекао је блиставо образовање, знао је латински, старогрчки, пољски. Његов учитељ је био знаменити црковни делатник и писац Симеон Полоцки. Цар се разумео у живопис и црковну музику, имао је «велико искуство у поезији и склапао је одличне риме», урадио је превод неколико псалма у стиху, за «Псалтир» Полоцког. После смрти оца, 18 јуна 1676. године, 15-годишњи Фјодор венчао се на царство у Успењском сабору Кремља. У кратком периоду његовог царствовања било је укинуто местничество (решењем Земског Сабора 1682 г.) - правила, по којим свако добија чинове у складу са местом, какво су заузимали у државном апарату преци назначеног. Цар је наредио спровођење пописа становништва, укинуо је низ указа Алексеја Михаиловича попут одсецања руке због крађе. Бавио се изградњом одбрамбених постројења на југу Русије (Дивље поље – Малорусија, или данашња Украјина) и поплочао терен за губернијске реформе његовог брата и Цара Фјодоровог - будућег Императора Петра Великог. При Цару Фјодору такође се припремао пројект о увођењу чинова у Русију - праобраз петровским Табелама о ранговима, који је требало да раздели цивилну и војну власт. Црквени сабор у царствовању тог Господара (1682) предузео је мере за подизање морала међу духовенством и за борбу са расколом. Цар Фјодор је 1681. године наредио да се поврати из прогона Патријарх Никон, но он је умро на путу. У спољној политици главно место заузимало је малоруско питање које је изазвало два чигиринска похода. Крупна спољнополитичка акција Цара Фјодора постао је успешни Руско-турски рат 1676-1681. године, који се завршио Бахчисарајским мировним споразумом, којим је утврђено припајање Малорусије са леве обале Дњепра са Русијом. Међутим, приватни живот Цара је био несрећан. Прва жена му је умрла са сином приликом порођаја. Када се поново оженио, два месеца после свадбе је умро у 21-ој години живота, на данашњи дан 1682 године, не оставивши наследника. Царевима су била проглашена два његова брата - Иван и Петар Алексејевичи. Фодор Алексејевич је сахрањен у Архангелском сабору Московског Кремља.

На данашњи дан 1844. године, Попечитељство просвештенија Србије (нека Вукове присталице лепо признају колико ово лепше звучи од „Министарства просвете Србије“) наложило је свим окружним начелствима да се старају о сакупљању старина. Тај датум је узет као дан оснивања Народног музеја у Београду, а акт о оснивању једне од најзначајнијих националних културних институција, на иницијативу србског писца Јована Стерије Поповића, тада начелника Попечитељства просвештенија, потписан је 4. септембра 1844.

Данас се сећамо и сликара Андреја Петровича Рјабушкина (1861-1904). Његови радови су постојано награђивани, међутим, за дипломску слику «Скидање са крста» (1890) Рјабушкин није добио велику златну медаљу јер није поштовао ескизу коју је првобитно установио Савет Академије. Разочарани уметник већ је намеравао да уништи своје платно, али је његову радионицу посетио мецена П.М. Третјаков, купио ту слику, а председник Академије уметности, Велики Кнез Владимир Александрович је сматрао неопходним да Рјабушкину из својих личних средстава додели суму, предвиђену за златну медаљу. Од добијеног новца пропутовао је древним руским градовима и том приликом урадио нацрте многих цркви, фрагменте древних фресака и орнамената, изучио старинске занате, животне предмете, костиме, оружје. Тема Свете Русије потпуно је обузела уметника. Рјабушкин је још од студентске клупе непрекидно публиковао у разним илустрованим журналима композиције на теме из руске историје и живота руског села. Са тим темама овај талентовани сликар је и ушао у историју руског сликарства. Међу најпознатије слике уметника спадају: «Очекивање младенаца од венца у Новгородској губернији» (1891), «Чекање Цара Михаила Фјодоровича с бојарима у његовој државној соби» (1893), «Московска улица XVII века на празнични дан» (1895), «Руске жене XVII века у цркви» (1899), «Породица трговца у XVII веку» (1896), «Свадбени воз у Москви (XVII столеће)» (1901). Рјабушкин се упокојио на данашњи дан 1904. године, у узрасту од 43 године. Андреј Петрович Рјабушкин је стварао слике у којима у поетској форми и са својственим му природним осећањем декоративности приказује живот Древне Русије.

Такође, данас се сећамо и уметника-импресионисте Михаила Фјодоровича Ларионова (1881-1964).

Данас памтимо и маршала, Хероја Совјетског Савеза Василија Даниловича Соколовского (1897-1968).

На данашњи дан 1979. године, умрла је србска филмска глумица Италина - Ида Кравања, позната као Ита Рина, после удаје Тамара Ђорђевић, најпознатија филмска глумица у Југославији између два светска рата, прва наша глумица која је ушла у светску енциклопедију филма. Пре Другог светског рата играла је низ главних улога у филмовима њемачке и чешке продукције, а послије рата епизодне улоге у неколико домаћих филмова. Филмови: "Еротикон", "Галгентони", "Фантом Дурмитора", "А живот тече даље".

На данашњи дан 1999. године, авијација неонацистичког НАТО пакта је нападала искључиво цивилне циљеве на Косову и Метохији. Са четири пројектила, гађано је село Врело у општини Исток. Са неколико пројектила гађано је подручје између села Црнољева и општинског седишта Штимље. Неонацистичка НАТО авијација је у три напада ракетирала околину Дечана, а дејствовала је и у ширем рејону Пећи. У Косовско-поморавском округу, на мети НАТО неонациста било је село Пасјане, које је гађано с неколико пројектила. Истог дана бомбардована је и околина Урошевца.

Тога дана 1999. године, председници Кине и Русије Ђианг Цемин и Борис Јељцин затражили су прекид НАТО бомбардовања СРЈ као предуслов за постизање политичког решења тзв. косовске кризе. Јељцин је позвао телефоном Ђианга да би лично изразио "највеће огорчење због америчко-натовског варварског бомбардовања кинеске амбасаде у Београду". Јељцин је осудио бомбардовање које врши НАТО игноришући улогу УН, и затражио да НАТО "одмах заустави бомбардовање и врати се политичком решавању проблема на КиМ". Ђианг је нагласио да је напад НАТО, предвођен Америком, на кинеску амбасаду "највећи варварски акт и грубо кршење кинеског суверенитета, што је преседан у историји дипломатије" и додао да НАТО и САД "треба да сносе сву одговорност која ће из тога произаћи". Ђианг је рекао Јељцину да Кина и Русија имају добру сарадњу у главним међународним питањима, укључујући КиМ. Кина је суспендовала војну сарадњу и разговоре о поштовању људских права са САД због бомбардовања кинеске амбасаде у Београду, саопштено је у Пекингу. Пекинг је одлучио да одложи консултације са САД у области спречавања ширења наоружања, контроле наоружања и међународне безбедности. Одлука о отказивању дијалога са САД о људским правима објављена је такође у овом саопштењу.

Вођа терористичке ОВК, Хашим Тачи, изјавио је да "ОВК" није одбацила мировну иницијативу Г-8, него да је само са резервом оценила нека начела предлога, захтевајући пре свега независност покрајине, описујући иницијативу Г-8 као "напредак у косовском мировном процесу".

Југословенски представници су тога дана, те године, оценили пред Међународним судом правде у Хагу да је бомбардовање СРЈ незаконито и да се ничим не може оправдати. "Чланице НАТО-а бомбардују цело подручје СРЈ, и намеравају да униште целу нацију, у чему их треба спречити", рекао је Родољуб Етински, на почетку расправе о захтеву СРЈ да суд УН нареди прекид бомбардовања које траје, од 24. марта, са катастрофалним последицама - цивилним жртвама, масовним разарањем, загађењем околине и коришћењем оружја са осиромашеним уранијумом. Он је тражио хитну одлуку суда, наводећи да је до подношења тужбе 29. априла у бомбардовању убијено више од 1.200 људи, а више од 4.500 повређено, а да је после подношења тужбе убијено више од 200 људи. Професор Универзитета у Оксфорду Иан Браунли, признати ауторитет, чији се уџбеници користе у многим англосаксонским земљама, који, је такође, заступао СРЈ, истакао је да је војна акција НАТО-а супротна Повељи УН и да се не може оправдати никаквим правним начелима или нормама. Он је рекао да правни ауторитети не подржавају хуманитарне интервенције, јер су широке могућности злоупотребе најснажнији аргумент против признавања хуманитарних интервенција као изузетка од темељног начела неинтервенције. "Целокупно становништво изложено је нељудском поступању из политичких разлога." - оценио је оксфордски професор. Други страни заступник СРЈ, професор међународног права у Амстердаму Паул де Варт окарактерисао је бомбаровање кинеске амбасаде у Београду као најтежу могућу повреду међународног права.

Команда ВЈ је послала два тенка Т-55 да помогну офанзиву на Раша Кошарес. Када су тенкови прошли преко терена који је био готово непроходан за борбена возила, успели су да заузму мање од 100 метара територије, али је ОВК још увек држала Раша Кошарес.

На данашњи дан 2000. године, потписана је Декларација и Споразум о принципима у области образовања у БиХ.

На данашњи дан 2001. године, високи представник у БиХ Волфганг Петрич донео одлуку о оснивању Фондације "Сребреница - Поточари", спомен-обележје и мезарје. Високи представници настављају са спровођењем активне антисрбске политике у Босни и Херцеговини…

На данашњи дан 2004. године, пред Специјалним судом у Београду почео је главни претрес на суђењу за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића

Такође, данас се сећамо философа, писца, политиколога Александра Александровича Зиновјева (1922-2006). Једно време је као дисидент провео у иностранству, да би се са потом поново вратио у Русију. Зиновјев је написао неколико научних радова о логици, социологији и философији. Он је аутор многих интересантних и познатих књига, био је члан Руске академије социјальних наука, потпредседник Академије руске словесности. А.А. Зиновјев је био лауреат низа међународних премија. Упокојио се на данашњи дан 2006. године. У Костроми, на скверу Костромског државног универзитета подигнут му је споменик. .