Преподобни Пафнутије Боровски рођен је 1394. године у селу Кудиново, недалеко од Боровска. Двадесетогодишњи Парфеније (световно име) је оставио родитељски дом и 1414. године је примио постриг са именом Пафнутиј у Покровском манастиру. Преподобни Пафнутиј је уживао дубоку љубав и поштовањем не само братије свог манастира него и других обитељи. Промислом Божијим у обитељ ка преподобном је био упућен двадесетогодишњи младић Иван Санин, каснији велики светитељ преподобни Јосиф Волоцки, који је чврсто чувао чистоту Православне вере предводећи борбу против јереси жидовствујућих, осуђену на Сабору 1504. године. На тај подвиг младог инока је благословио преподобни Пафнутиј. За недељу до смрти преподобни је предсказао своју кончину. Очитавши последњу молитву и благословивши братију, отишао је ка Господу на данашњи дан 1477. године. Преподобни Пафнутиј је био поштовалац Преподобног Сергија, игумана Радоњешког.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Такође данас се сећамо геолога, академика АН СССР Јосифа Фјодоровича Григорјева (1890-1949 или 1951). |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Тога дана 2014. године, у 76-ој години живота скончао је познати руски историчар, историчар уметности и друштвени делатник Виктор Васиљевич Антонов. |
Данас се сећамо и архитекте Атанасија Григорјевича Григорјева (1782-1868). Најпознатији пројекти: кућа Хрушчових на Пречистенци (данас Музеј А.С. Пушкина, 1814-1816), кућа Лопухиних у истој улици (данас Музеј Л.Н. Толстоја, 1817-1822), кућа Докучајева на Мјасницкој (1819-1821), сопствена кућа Григорјева у Миљутинском переулку (1842-1843). Најлепши његов храм је била Троицка црква у Ершову под Звенигородом, која је била разрушена 1941. године. А.Г. Григорјев је умро у Москви 1868. године.
Такође, данас се сећамо астронома, академика Императорске Академије Наука, директора Николајевске Главне астрономске опсерваторије Фјодора Александровича Бредихина (1831-1904).
На данашњи дан пострадало је 857 чланова екипажа оклопног брода «Император Александар III», палих 1905. године у Цусимској бици, и међу њима - капетана 1-ог ранга Н.М. Бухвостова (1857-1905).
На данашњи дан 1932. године умро је србски политичар, економиста, дипломата, историчар и писац Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије, професор економије на Великој школи у Београду и један од првака и оснивача Српске Напредне Странке. Кад се све ово набраја, човек би помислио велика личност. Међутим, школовање на дубоко дехристијанизованом Западу (учио је у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу) учинило је своје. Између 1873. и 1889. године био је више пута министар иностраних послова и министар финансија. Као шеф српске дипломатије потписао је с Аустро-Угарском 1881. године "Тајну конвенцију", најсрамнији уговор у историји србске државности уз Бриселски споразум из 2013. године. Први међународни финансијски скандали у Србији одиграли су се у његовом мандату и овај врсни познавалац европских економских токова оставио је радикалској власти потпуно празну касу и задужену земљу. За заслуге за србске крвнике, добијао је ласкаве титуле све до грофовске од лицемерних Аустријанаца и Енглеза. Међутим, то му није помогло, па је живот завршио као последњи клошар, долазећи свакодневно пред србско посланство да проси неки динар, уз речи – ја немам ни за хлеб. Данас веома поучна историја, да виде бедни најамници како бедно завршавају најамници...
Такође, данас се сећамо писца Фјодора Александровича Абрамова (1920-1983).
На данашњи дан 1992. године, Главној улици у Београду која се 47 година звала Улица Маршала Тита, промењено је име у Улицу српских владара, а касније је промењена у Краља Милана. Тако је 11 година после смрти овог србског крвника, србска престоница скинула једну мрљу са себе да централна улица србске престонице носи име великог србофоба.
На данашњи дан 1999. године, неонацисти из НАТО пакта поново су нанели велики ударац по обичном народу. Електропривреда Србије је тог дана саопштила да је НАТО поново дејствовао графитним бомбама на неколико високонапонских постројења ЕПС. Без струје је остало читаво подручје југоисточне Србије, градови Ниш, Пирот, Алексинац, Прокупље и Лесковац. Неколико графитних бомби бачено је и на подручје Костолца и Великих Црљана, а до прекида у снабдевању електричном енергијом дошло је и у Шапцу и деловима Новог Сада. Без струје су биле и неке општине и приградска насеља у Београду - Чукарица, део Новог Београда, Сремчица, Остружница, Рушањ и Обреновац. Графитним бомбама нападнуте су термоелектране "Дрмно" код Костолца и "Колубара" у Великим Црљанима код Лазаревца.
Вршилац дужности руског министра одбране Игор Сергејев оценио је да још постоје шансе за постизање мирног решења кризе на КиМ. Сергејев је, међутим, упозорио да, и поред позитивних корака на дипломатском плану, НАТО наставља са нападима на војне и цивилне циљеве у Југославији.
Високи комесар УН за људска права Мери Робинсон је изразила забринутост "због сувише великог броја грешака" у НАТО бомбардовању Југославије. У интервјуу за телевизију Би-Би-Си она је истакла да је важно да средства која се користе у ваздушној кампањи не доводе до цивилних жртава. "Забринута сам, све изгледа као да је готово неусредсређено. Спектар циљева изгледа веома широк и сасвим је јасно да последице бомбардовања осећају и стамбене четврти, болнице и школе. Има сувише много грешака", рекла је висока представница УН. "Неприхватљиво је да су цивили у толикој мери на удару", закључила је Мери Робинсон.
