Данас се сећамо Александра Андреевича Архангељског (1846-1924), руског диригента хора и композитора.
Данас се сећамо Александра Павловича Виноградова (1895-1975), геохемичара, биохемичара, академика (с 1953), потпредседника АН СССР (1967-75), добитника златних медаља Вернадског и Ломоносова;
Данас се сећамо Павла Сергејевича Александрова (1896-1982), академика-математичара, оснивача совјетске топографске школе, Хероја СССР-а;
Данс се сећамо Дмитрија Владимировича Скобељцина (1892-1990), физичара-академика, директора Физичког института АН СССР (1951-72), директора Научно-истраживачког института нуклеарне физике Московског универзитета коју је сам основао (1946-60).
На данашњи дан 1828. године, Француска, Велика Британија и Русија признале независност Грчке, што је Отоманско царство одбило да прихвати, али је 1829, после пораза у рату с Русијом, миром у Једрену принуђено да призна независност Грчке.
На данашњи дан 1831. године умро је пруски генерал Карл Марија фон Клаузевиц, један од најпознатијих војних теоретичара 19. века, који је главне идеје о ратној стратегији и тактици изложио у делу "О рату". Због неслагања с политиком водећих кругова Пруске према француском цару Наполеону Првом Бонапарти, против кога се борио у више битака, од 1812. до 1814. био је у служби Русије.
Данас се сећамо Хероја Отаџбинског рата 1812. године, генерал-лајтнанта Василија Дмитриевича Иловајског, који се упокојио 3. новембра 1860. године.
Данас се сећамо Александра Васиљевича Головнина (1821-1886), министра народне просвете (1862-66 гг.), члана Државног савета (1862 г.), почасног члана Петербургске АН (1861 г.).
На данашњи дан рођена је Царевна-Мученица Олга Николајевна – старија кћер Императора Николаја II, која је рођена 1895. године.
Тога дана умро је Александар Густавович Брикнер (1834-1896), историчар, аутор илустроване «Историје Петра Великог» и «Историје Екатерине II».
Данас се сећамо Сергеја Константиновича Гершељмана (1854-1910), московског генерал-губернатора, генерал-ађутанта.
На данашњи дан 1914. године почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 километара од Београда до Гуче, у којој је српска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. Пошто су агресори окупирали Београд, Шабац, Ваљево, Ужице и цијелу северозападну Србију, починивши масовне ратне злочине над цивилима, на Колубари се, за војне експерте, догодило чудо. Три српске армије - које су се нашле у наизглед безизлазном положају - у силовитом контраудару, током вишедневних жестоких окршаја, потпуно су разбиле непријатеља и до 15. децембра 1914. истерале из Србије посљедњег аустроугарског војника, изузев 42.538 заробљених. Током битке је погинуло више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су запленили велику количину ратног материјала и оружја, укључујући два авиона, више од 140 топова, 3.500 возила с муницијом и 60.000 пушака. Изузетне заслуге за победу имао је генерал Живојин Мишић, унапређен послије битке у чин војводе, чија је Прва армија између 29. новембра и 2. децембра 1914. извршила одлучујући пробој на Сувобору.
Тога дана 1917. године завршено је варварско гранатирање Московског Кремља од стране бољшевика.
На данашњи дан 1933. године СССР и САД успоставили дипломатске односе.
На данашњи дан 1941. године, у Другом светском рату почела је Друга немачка офанзива на Москву, која је, као и прва, започета у септембру 1941, кад су Немци дошли 30 километара до Москве, завршена неуспехом. Овог пута Немци су пришли на 25 километара, али је Црвена армија сломила офанзиву 5. децембра 1941. и у противудару их до 10. јануара 1942. одбацила 200 километара западно од Москве. Тим првим великим успехом над Силама осовине крахирала је њемачка доктрина "муњевитог рата" /"блиц криг"/ и наговештен преокрет у рату у корист антихитлеровске коалиције.
Данас се сећамо Василија Георгијевича Клочкова (1908-1941), Хероја СССР-а, и хероја-панфиловаца, палих 1941. године у области Дубосекова под Волоколамском. Они су на Волоколамској траси зауставили 50 фашистичких тенкова. Наоружани противтенковским гранатама и Молотовљевим коктелима, панфиловци су прво уништили 14 тенкова, затим још 18. Теко рањени Василиј опасан гранатама бацио се под тенк и разнео га заједно са. Звање Хероја додељен му је посмртно, 21. јула 1942. године. О речима Клочкова: «Велика је Русија, а одступати се нема куда - позади је Москва», и о подвиге војника панфиловске дивизије земља је сазнала 28. новембра 1941. године из текста у «Красной звезде». Сматрало се да су сви хероји погинули, међутим, после рата е постало познато да их је пет преживело. Ево зашто је руско војинство непобедиво…
На данашњи дан 1965. године СССР је лансирао "Венеру 3", први свемирски брод који је - стигавши на Венеру у марту 1966. - доспео на другу планету.
На данашњи дан 1991. године руски председник Борис Јељцин потписао серију декрета којима је пренео власт над привредом са совјетске централне владе на владу Русије.
Данас се сећамо и погинулих у резултату експлозије куће у Каспијску 1996. године.
