На данашњи дан 1754. рођен је Павел Дмитриевич Цицианов (ум. 1806), кнез, руски војни делатник, пешадијски генерал
На данашњи дан 1814. године, због насиља и намета које су Турци појачавали у Пожешкој нахији је избила Хаџи-Проданова буна. Пошто су се Срби код манастира Трнава - предвођени игуманом Пајсијем и Михаилом, братом војводе из Првог српског устанка Хаџи-Продана Глигоријевића - обрачунали с пожешким Турцима, буна се проширила на Јагодинску и Крагујевачку нахију. На чело буне стао је Хаџи-Продан, јер је Милош Обреновић одбио вођство, сматрајући да је преурањено. Милош је, послије обећања везира Сулејман-паше да ће устаницима бити опроштено, помогао гушење буне, али Турци су, пословично, прекршили реч и погубили око 300 истакнутих људи. На коцу је завршио и игуман Пајсије, а Хаџи-Продан је пребегао у Аустрију.
На данашњи дан 1833. године, велики србски песник и владика и владар Црне Горе, Петар Други Петровић - Његош добио је руски пасош, у којем је писало: "Овим се објављује свима и свакоме ко је томе надлежан да показатељ - преосвећени Петар Петровић, архијереј црногорски, кога прати његов секретар Димитрије Милаковић и телохранитељи Стефан Петровић и Михаил Петров, путује преко Либека, Беча, Трста, за Црну Гору... Као потврду овога даје се овај пасош с прилогом нашег државног печата. Петербург, септембра 1833. године". Данас у Миловој „монтенегрини“ која је ушла у неонацистички НАТО пакт, вероватно се преврћу у гробу кости великог Његоша…
На данашњи дан 1837. године код Пожаревца су одржани први војни маневри регуларне српске војске, који су трајали 20 дана, а учествовало је 1.700 војника.
Данас се сећамо знаменитог јуродивог Ивана Јаковљевича Корејшу. До дан данас на његов гробић поред Илинске цркве у Москви стиче се мноштво људи. У судбини Ивана Јаковљевича на овај или онај начин су узели учешће најзнаменитији људи његовог времена: свети Филарет (Дроздов), свети Игнатије (Брјанчанинов), писци Н.С. Љесков, Ф.М. Достојевски, Л.Н. Толстој, А.Н. Островски и др. И.Ј. Корејша био је добро познат не само у Москву, но и в Петербургу, који су путовали њему за савет и молитвом са свих крајева Русије. Иван Јаковљевич користио се необичном популарношћу код Московљана и придошлица. Био је то јуродиви, свесно изабравши пут општења с разнородном масом и поукама људима на пут истине. Мноштво људи је Иван Јаковљевич је вратио здравље и сами живот, многе упућујући на пут покајања и спасења. Познато је да су његови одговори на духовна питања тражили су и такви познати савременици, као, на пример, филолог академик Ф. Бусљајев, Н.В. Гогољ (иако се последњи није решио да га посети). Иван Јаковљевич се упокојио на данашњи дан 1861. године.
На данашњи дан 1914. године, непун месец дана после српске победе у Церској бици делови Прве српске армије и Шеста аустроугарска армија су у Првом светском рату започели крвав бој на Мачковом камену, на планини Јагодњи у северозападној Србији. После четвородневних борби без предаха, у којима је погинуло око 800 Срба и око 1.200 непријатељских војника, бројношћу и артиљеријом надмоћне аустроугарске трупе су принудиле на повлачење српске снаге, које су трпеле велику оскудицу у муницији због кашњења савезничких испорука. На Мачковом камену је у борби прса у прса погинуо и командант Четвртог пешадијског пука Првог позива потпуковник Душан Пурић.
На данашњи дан 1941. године у селу Струганик код Ваљева у Другом светском рату одржан састанак Јосипа Броза /Тито/ и Драгољуба - Драже Михаиловића, али није постигнут договор о заједничкој борби партизана и четника против окупатора.
Данас се сћамо и научника, философа, пионира космонаутике Константина Едуардовича Циолковского (1857-1935). Он је први научно засновао могућност међупланетарних летова ракета, указао је на рационалне путеве развоја космонаутике и ракетне индустрије, изумио је низ важних инжењерских решења конструкције ракета и течног ракетног мотора. Техничке идеје Циолковског налазе примену приликом стварања ракетно-космичке технике.
Данас се сећамо свештеномученика Константина Богословског, Јована Павловског и Всеволода Потеминског, презвитера (1937);
Тог дана 1953. године упокојио се руски стручњак у области машинске индустрије и аутомобилске технике, оснивач совјетске аутомобилске науке, академик Јевгениј Алексејевич Чудаков (1890-1953);
Данас се сећамо водећег руског и совјетског научника-конструктора, оснивача отаџбинске школе аутоматског пешадијског наоружања, генерал-лајтнанта Владимира Григорјевича Федорова, који се упокојио на данашњи дан 1966. године.
На данашњи дан 1967. године рођен је Александар Карелин, Херој Руске Федерације (1996), заслужни мајстор спорта СССР (1988), рвач класичног (грчко-римског) стила.
На данашњи дан 1981. године упокојио се Михаил Алексејев (р. 1896), књижевни критичар и фолклорист, академик.
На данашњи дан 2001. године, неонацистички НАТО пакт одлучио да се ваздушна зона безбедности, дефинисана Војно-техничким споразумом из Куманова, сужи са 25 на 10 километара. Само две године после потписивања Кумановског споразума, кад су се учврстиле најамнике власти у Србији, НАТО неонацисти почињу промоцију коначне шиптарске сецесије.
На данашњи дан 2003. године, Федералне власти у БиХ спречиле су чланове Савеза логораша Републике Српске да у бившој касарни "Виктор Бубањ" у Сарајеву поставе спомен-плочу као знак сећања на страдање неколико хиљада заточених и око 500 убијених Срба, док је касарна била ратни логор.
