Данашњи дан у србској и руској историји

Данас се сећамо великог руског проналазача Ивана Ивановича Ползунова, који се упокојио 1766. године.

Данас се сећамо и Николаја Ивановича Салтикова (1736-1816), кнеза, генерала-фелдмаршала. Ступивши на престо, Император Павле I произвео је грофа Салтикова 8. новембра 1796. године у чин генерал-фелдмаршала са положајем председника Војне колегије. Александар I је на дан свог крунисања удостојио грофа својим портретом, украшеним алмазима. Са почетком наполеоновских ратова Салтиков је добио задатак управљања комитетом који је основала Земска војска. У време рата са Наполеоном био је председник Државног савета и Комитета министара (29. марта); до краја живота је задржао те положаје. У време заграничних похода руске армије током 1813—1814. године, када је Александар I био уз армију, Салтиков је практично заузимао положај регента Руске државе. После повратка Цара у Санкт-Петербург он је био произведен 30. августа 1814. године у кнежевско достојанство Руске Империје са титулом светлости.

На данашњи дан 1839. године, успостављени су дипломатски односи Србије и Велике Британије. На жалост, та држава у својој политици према Србији и србском народу, другачији приступ осим гадости и србофобије скоро да није познавала. Од тада, па до данас.

Такође, данас се сећамо песника Лава Александровича Меја (1822-1862). Л.А. Меј рођен је у сиромашној дворјанској породици. Учио је у Царскосељском лицеју. Служио је у канцеларији московского генерал-губернатора. Сарађивао је од 1841. године у «Московљанину». Меј је био близак са М.П. Погодином, био је и веома плодан преводилац. Преводио је Шилера, Генриха Хајнеа, Пјера Жана Беранжеа, Џорџа Гордона Бајрона, Адама Мицкевича, Анакреона, Тараса Шевченка... По сижеу драме у стиховима «Царска невеста» (1849), «Псковићанка» (1849—1859) и «Сервилија» написане су опере Н.А .Римског-Корсакова.

На данашњи дан 1875. године рођен је србски писац Светозар Ћоровић, брат историчара Владимира Ћоровића. Светозар је у Мостару 1896. године са Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо лист "Зора" у коме је и објављивао и био уредник. Био је међу водећим србским националним делатницима који су водили акције против окупаторског аустроугарског режима у БиХ. У Првом светском рату је интерниран и потом мобилисан, али је отпуштен због болсти. Недуго по завршетку Првог светског рата 1919. Светозар Ћоровић је умро. У својим приповеткама, драмама и романима описивао је живот у Херцеговини, пишући непосредно и живописно, са несвакидашњом лакоћом. Дела: романи "Стојан Мутикаша", "Женидба Пере Карантана", "Мајчина султанија", збирке приповедака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани", драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".

На данашњи дан упокојио се инжењер-грађевинац, хидротехничар Михаил Николајевич Герсеванов (1830-1907).

На данашњи дан 1910. године умро је руски композитор, пијаниста и диригент Милија Алексијевич Балакирјев, оснивач композиторске групе, по њему назване Балакирјевљев кружок или "Велика петорица". Групу су чинили још Цезар Кјуј, Модест Мусоргски, Николај Римски - Корсаков и Александар Бородин. Настављач дела великог руског композитора Михаила Глинке, изградио је музички стил на елементима фолклора, првенствено руског и оријенталног. Дела: симфонијске поеме "Русија", "Тамара", музика за "Краља Лира", клавирске композиције, укључујући фантазију "Исламеј".

Данас се сећамо и кнеза Петра Дмитријевича Свјатополка-Мирског (1857-1914), државног делатника, коњичког генерала.

Такође, данас се сећамо и Николаја Кириловича Кокорина (1889-1917), пилота-аса из периода Првог светског рата.

На данашњи дан упокојио се и Евгениј Багратионович Вахтангов (1883-1922), глумац, режисер, оснивач театра.

На данашњи дан 1990. године за првог председника Руске Федерације изабран је Борис Јељцин. Једина озбиљна заслуга овог пијанице за руску државност била је – што је мирно препустио власт Владимиру Путину…

Данас се сећамо и филолога, историчара, академика РАН (1991) Александра Михаиловича Панченка (1937-2002).

Због дејствовања авијације неонацистичког НАТО пакта на електро-енергетски систем, на данашњи дан 1999. године дошло је до готово потпуног прекида снабдевања електричном енергијом у Србији. После бомбардовања пруге и железничког моста у Штрпцима и Бистрици, као и моста за друмски саобраћај, такође у Бистрици, Прибој је сасвим одсечен од осталих делова и Србије и Црне Горе. Гађана је и фабрика грађевинског материјала „Милоје Закић“ у Вучитрну. Бомбардован је ужи центар Ћуприје са дванаест пројектила. У Новом Саду је поново на мети НАТО неонациста била већ готово потпуно разорена зграда ТВ Нови Сад. Бомбардовано је куршумлијско приградско насеље Марковићи. Са најмање седам пројектила бомбардовано је село Висибаба код места Шеварице у ужичком крају. Бела кућа и руководство неонацистичког НАТО пакта је уздржано реаговала на саопштење југословенских власти да прихватају основне принципе за решавање тзв. косовске кризе које је 6. маја у Бону усвојила група седам индустријски најразвијенијих земаља и Русије (Г8). „Ако су стварно спремни да прихвате оквир који је усвојила Г8, ми морамо да проверимо да ли ће то прихватање бити праћено и делима“, рекао је један званичник Беле куће. НАТО је такође са „великом опрезношћу“ примио вест да Југославија прихвата принципе седам водећих земаља Запада и Русије (Г8), изјавио је један званичник алијансе. Командант Приштинског корпуса Војске Југославије генерал-мајор Владимир Лазаревић оптужио је НАТО да директно помаже „настојања наоружаних група албанских терориста да продру на југословенску територију“ и оценио да је „тим покушајима почела нова фаза агресије на СР Југославију“. Неонацистички НАТО пакт је током послеподнева „вршио снажне ударе у рејону карауле Морине“ на југословенско-албанској граници, након чега је нешто источније од тог места „почео напад наоружаних терориста и припадника албанске армије“, рекао је Лазаревић у интервјуу америчком дневнику „Вашингтон пост“. Према Лазаревићевим речима, НАТО је у околини карауле Морине за око пола часа лансирао више од 30 пројектила, али је истакао да су „терористи разбијени уз велике губитке“. Лазаревић је рекао, такође, да је „пре два дана у раним јутарњим часовима, група од око 600 терориста из Албаније, уз артиљеријску подршку албанске армије покушала да пређе југословенску границу на Врбничком правцу, односно на путу Кукеш-Призрен, преко планине Паштрик“. „Те снаге су разбијене и нанети су им огромни губици, о чему су писала чак и страна средства информисања, а међу погинулима били су и плаћеници из редова Легије странаца, муџахедини и припадници специјалних британских одреда САС“, рекао је генерал Лазаревић. „Антитерористичка операција на КиМ завршена је још 9. маја, када су разбијене албанске терористичке групе, након чега је Врховна команда донела одлуку да се део јединица врати у матична касарне“, рекао је Лазаревић.

На данашњи дан 2003. -године, амерички председник Џорџ Буш донео је наредбу о укидању "ванредног статуса", уведеног прије 11 година, на основу кога је омогућено увођење санкција бившој Југославији. На власти су већ увелико били западни најамници који су петооктобарским државним ударом дошли на власт.