Данас се сећамо генерал-фелдмаршала, грофа Алексеја Григорјевича Разумовског (1709-1771).
|
|
|
|
|
|
|
Данас се сећамо и композитора |
|
|
|
|
|
Данас се сећамо и вође пермских монархиста, Петра Васиљевича Рјабова (1870-1918). |
|
Такође, данас се сећамо Кузме Савељевича Гнидаша (1914-1944), мајора, учесника партизанске борбе у Украјини и Белорусији, командира диверзантско-извиђачког одреда, Хероја Совјетског Савеза. |
|
Данас се сећамо и Владимира Афанасјевича Обручева (1863-1956), геолога, палеонтолога, географа, академика АН СССР, писца, Хероја Социјалистичког рада, почасног председника Географског друштва СССР. |
|
Такође, данас се сећамо Николаја Николајевича Качалова (1883-1961), хемичара-технолога, специјалисте у области оптичког стакла, једног од првих отаџбинских разрађивача технологије његовог варења и оснивача теорије његове хладне обраде, организатора науке и производње, лауреата Стаљинске премије, дописног члана АН СССР. |
|
На данашњи дан 1992. године у болници у Бањалуци умрла дванаеста беба, због несташице кисеоника, јер САД и остале западне земље нису дозвољавале ни доставу хуманитарне помоћи ваздушним путем западном делу Републике Српске током борби српских јединица са муслиманским и хрватским снагама за коридор код Брчког. Прва од 12 беба у Бањалуци је због оваквог драстичног кршења људских права умрла 22. маја 1992. Шта рећи - западни хуманизам на делу… |
|
На данашњи дан 1995. године, чеченски исламски терористи су после шест дана ослободили 1.500 талаца - насумице покупљених грађана и пацијената у болници, међу којима много деце и жена - и напустили болницу у граду Буђановск на југу Русије. У акцији терориста које је предводио Шамиљ Басајев - окончаној преговорима с руским премијером Виктором Черномирдином, послије којих су таоци ослобођени, а терористима омогућено да се врате у Чеченију – погинуле су 143 особе. О чуду који се десило тим поводом после молебана, читајте у овој рубрици са јучерашњим датумом… |
|
Данас се сећамо и Константина Петровича Белова (1911-2001), специјалисте у области физике магнетних појава; оснивача совјетске школе физико-магнетолога; доктора физико-математичких наука, лауреата премије М.В. Ломоносова, Државне премије СССР. |
|
На данашњи дан 2003. године, Србија и Црна Гора /СЦГ/ поднела званичан захтев за приступање НАТО програму "Партнерство за мир". |
|
На данашњи дан 2008. године, Врховни суд Србије за злочин на Ибарској магистрали по 40 година затвора осудио бивше високе функционере МУП-а и ДБ-а. |
На данашњи дан 1885. године, рођен је србски композитор и диригент Стеван Христић, члан Српске академије наука и уметности, талентовани полифоничар инспирисан народним фоклором, један од оснивача Музичке академије у Београду. Био је и шеф Београдске филхармоније, диригент Народног позоришта, директор Опере и први председник Савеза композитора Југославије. Музичко образовање стекао је у Београду, Риму, Бечу, Лајпцигу, Москви и Паризу. Дела: оркестарска "Симфонијска фантазија", "Рапсодија", "Врањанска свита", "Поема зоре", "Марш слободе", "Скице за клавир", музичка драма "Сутон", балет "Охридска легенда", ораторијум "Васкресење", сценска музика за драме "Чучук Стана", "Сунце", "Лазарево васкрсење", "Уображени болесник", "Хамлет", "Вечити младожења", "Бура", хорови, соло пјесме.
На данашњи дан 1886. године, рођен је србски сликар Јован Бијелић, члан Српске академије наука, један од најзначајнијих ликовних стваралаца између два светска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Био је сценограф Народног позоришта у Београду, у којем је живио до смрти, постао је 1919. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције. Прошао је кроз различите фазе стваралаштва. Дела: "Портрет девојке", "Купачица", "Јајце", "Кћи уметникова", "Двориште", "Женски акт", "Сарајево", "Портрет старице".
Данас се сећамо и Ивана Васиљевича Турчанинова (1822-1901), пуковника Руског Генералштаба.
а (1856-1915).
Такође, данас се сећамо и Михаила Михаиловича Поморцева (1851-1916), проналазача у области ракетне технике, аерологије, генерал-мајора.
Данас се сећамо и Евграфа Николаевича Крутња (1890-1917), капетана, аса бомбардерске авијације из Првог светског рата, оснивача тактике руске бомбардерске авијације.
