Свети Јован Тобољски је посебно поштован сибирски светитељ, иако је Тобољском катедром управљао свега четири године, од 1711 до 1715. Био је не само богослов, него и стихотворац, обогативши духовенство и паству многим поучним делима тако наоружавајући православне умове за делатно и разумно ширење просвете. Његовом перу припада задивљујући по богатству духовног искуства «Илиотропион, који је издат у пет књига, затим «Феатрон поучни царевима, кнежевима и владикама», - о обавезама власти. На крају сва његова благодатна душа излила се у делима «Богородице Дево» и у књизи «Богомислије у корист правоверних».
|
Данас се сећамо и Матвеја Васиљевича Шереметјева (1629-1657), војног руководиоца, државног делатника, војводу. |
|
|
|
|
|
|
|
Данас се такође сећамо руског писца, историчара Данила Лукича Мордовцева (1830-1905). |
|
Данас се ми такође сећамо песника, аутора стихотворног препричавања «Слова о полку Игореву» Николаја Ивановича Риленкова (1909-1969). |
|
Такође, данас се сећамо математичара, једног од оснивача кибернетике, дописног члана АН СССР Алексеја Андрејевича Љапунова (1911-1973). |
|
Данас се сећамо генерал-мајора Руске армије Врангеля, последњег белог генерала Владимира Николајевича Виграна (1889-1983). |
|
На данашњи дан 2003. године, међународни одбор за истину о Радовану Караџићу представио збирку ратних наредби бившег председника Републике Српске и хашког оптуженика Радована Караџића које је издавао од 13. јуна до краја рата 1995. године. |
Такође, данас се сећамо грофа, генерал-ађутанта Павла Александровича Строганова (1772-1817).
На данашњи дан 1785. године, турска војска скадарског везира Махмуд паше Бушатлије продрла у Цетиње, гдје паша није поштедео ни манастир који је крајем 15. века саградио Иван Црнојевић. Бушатлија је према предању био његов предак /Бушатлије су потурчењаци/. Манастир у којем је била прва штампарија Јужних Словена, 1786. године је обновио владика Петар Први Петровић Његош. У њој су од 1493. године штампане ћириличне књиге, укључујући "Октоих првогласник".
На данашњи дан 1875. године, после напада хајдука под вођством Пере Тунгуза на турски караван у Биншини, избио је Невесињски устанак, највећи против Отоманског царства у БиХ. Устанак се брзо ширио и после месец дана је букнуо и у Босанској крајини, а Црна Гора је свим средствима помагала устанике. У неколико бојева устаници су однели победе, највећу на Муратовици, гдје су Турци 10. и 11. новембра 1875. године изгубили 1.325 људи. Устанак је заинтересовао Европу за стање у земљама под турском влашћу. Србија и Црна Гора су у лето 1876. године објавиле рат Отоманском царству у који се 1877. године укључила Русија. Рат је завршен за Србе неправедним Санстефанским миром, донекле ревидираним 1878. на Берлинском конгресу.
