Данас се сећамо Царевича Ивана Ивановича (1554-1581), старијег сина Господара Ивана Грозног. Отрован је од стране језуита, а онда су они измисли срамну лаж да га је убио отац у тренуцима растројства. Приликом реновирања Грановите палате Кремља, релативно недавно, испитане су кости припадника породице Цара Ивана Грозног и откривено је велико присуство живе у костима Царевића Ивана…
РПЦ данас прославља Митрополита Московског Филарета (у свету Василиј Михаилович Дроздов), великог јерарха и проповедник Руске Цркве. Завршио је Московску Тројицку Духовну Семинарију и 1808. године прими је монашки постриг с именом Филарет. Као млад јерођакон постављен је за инспектора Санкт-Петербургске Духовне Семинарије и предавач филозофије у Санкт-Петербургској Духовној Академији, а 1811. године у чину архимандрита постављен је за ректора и професора Санкт-Петербургске Духовне Академије. Године 1814 архимандрит Филарет постаје доктор богословије. Године 1816 отац Филарет је остављен за настојатеља Московског Новоспаског манастира, оставши ректором и професором Академије. Године 1817 архимандрит Филарет је узведен у сан епископа Ревељског, викарија Санкт-Петербургске епархије. Године 1818 избран је за сталног члана Руске Академије, а 1819. године премештен је за архиепископа Тверског и постаје члан Светог Синода. Потом је био архиепископ Јарославски и Ростовски, да би 1821. године постао архиепископ Московски, а 1826. године Високопреосвећени Филарет постао је митрополит Московски и Коломенски, што ј остао до своје кончине. Митрополит Филарет је био члан и многих научних институција, носилац је мноштва највећих и црквених и државних одликовања. Био је познат као водећи научник и зналац свеопштег православног богословља, свеопште црквене историје и кана Цркве, водећи проповедник свога времена. Иза себе је оставио више од 200 публикованих радова по многим питањима богословске науке, руске и свеопште црквене историје, појашњења канона Цркве, проповеди, о државном законодавству итд. законодавству итд. Можда најважнији рад владике Филарета био је «Тачно излагање православне вере у питањима и одговорима или «Православни Катехизис». Упокојио се 1867. године у Москви.
На данашњи дан 1897. године, Никола Тесла је пријавио патент о систему бежичног преноса електричне енергије.
На данашњи дан 1914. године, Аустроугарска војска у Првом светском рату окупирала је Београд, али је убрзо принуђена да га напусти после великог пораза који им је нанела србска армија у Колубарској бици.
Данас се сећамо једног од руководилаца казанских монархиста, свештеника Николаја Михаиловича Тројицког, стрељаног 1937. године.
Данас се сећамо и Николаја Константиновича Кољцова (1872-1940), биолога, оснивача експерименталне биологије у Русији и СССР, директора института експерименталне биологије који је см основао;
Данас се сећамо Николаја Павловича Аносова (1900-1962), диригента, педагога, оца диригента Г.Н. Рождественског;
На данашњи дан 1969. године умро је Климент Јефремович Ворошилов, совјетски војсковођа, маршал и државник (Јекатеринослав, 23. 01. 1881 - Москва, 02. 12. 1969)
На данашњи дан 1971. године Совјетски васионски брод "Марс 3" слетео је на планету Марс.
Данас се сећамо Зинаиде Висарионовне Ермољеве (1898-1974), микробиолога и бактерио-хемичара, академика АМН СССР, која је прва у СССР добила узорке савремених антибиотика - пеницилина (1942), стрептомицина (1947), интерферона. Она је прототип Татјане Власенкове – главне јунакиње романа В. Каверина «Отворена књига»;
На данашњи дан 1992. године, у брчанском предграђу Грбавица обављена је размена 110 Срба из логора Рахић за исто толико муслимана из Брчког и Брезовог Поља.
На данашњи дан 1992. године, припадници Хрватског вијећа одбране спалили су српска села Шићеница и Баљевац, код Требиња, и више српских села код Стоца.
На данашњи дан 2004. године Народна скупштина РС усвојила је закључак да у будућој структури полицијских снага БиХ мора да постоји МУП РС, директор полиције и полицијска структура који би били финансирани из буџета и функционисали по Уставу РС и закону о унутрашњим пословима.
Данас се сећамо Василија Павловича Соловјева-Седог (1907-1979), композитора, народног уметника СССР, лауреата највећих државних награда, Леонида Петровича Тељатникова (1951-2004), начелника пожарне јединице Чернобиске нуклеарне електране. Он је руководио гашењем пожара на станици 26. априла 1986. године, Хероя Совјетског Савеза.
На данашњи дан 2009. године умро је Ненад Жилић, сликар (Ужице, 1957 - Париз, 02. 12. 2009)
