На данашњи дан 1371. године одиграла се чувена „Битка на Марици“ између турске и србске војске. Тог дана погинуо је србски краљ Вукашин Мрњанчевић, отац Краљевића Марка, на жалост, не баш светла личност србске историје и ни приближно часна као његов витешки син
Данас се сећамо руског политичког делатника и писца, сарадника Кузме Мињина и кнеза Дмитрија Пожарског, Аврамија Палицина, који се упокојио на данашњи дан 1626. године. За време владавине Цара Василија Шујског, 1608. године, Аврамиј је постављен за келијника Тројицко-Сергиевског манастира. Године 1612 он је активно садејствовао победи ополченија, које су предводили Кузма Мињин и кнез Дмитрије Пожарски, над пољским интервенционистима, позивајући народ у Москви (у том смислу и козаке) на активну борбу с иноземним завојевачима. Учествовао је 1613. године на чувеном Земском Сабору на ком је изабран на Царство Михаил Фјодорович Романов. Године 1618 успешно је руководио заштитом манастира од војске пољског краљевића Владислава. Од 1619. године Аврамиј је проживео у Соловецком манастиру, где је и скончао на данашњи дан 1626. године. Аврамиј Палицин је и аутор популарног «Сказанија о оосади Тројицко-Сергиевског манастира од Пољака и Литванаца и о метежу потом насталом у Русији». У тој књизи аутор, говорећи «о почетку невоља у целој Русији», указује да је разлог био «безумно ћутање» блиских сарадника Цара Бориса Годунова, који се нису решавали да му говоре истину. Био је то први покушај да се објасне узроци Смутног времена. В главама посвећеним опсади манастира, описане су херојске сцене и епизоде, приказани су ликови хероја-сељака, истакнут патриотизам руских људи. Аврамиј Палицин је бранио идеју Самодржавне монархије и подвлачио је њено Божанско порекло. Као значајно историјско дело «Сказание» је истовремено и изузетно уметничко дело о «великом рушењу» Московске државе.
На данашњи дан 1815. године, Руски цар Александар I, аустријски цар Фрањо I и пруски цар Фридрих III потписали уговор о савезу познат као "Света Алијанса".
На данашњи дан 1854. године почела је херојска одбрана Севастопоља у Кримском рату.
На данашњи дан 1826. године рођен је Љубомир Ненадовић, србски књижевник, академик (Бранковина, 26. 09. 1826 - Ваљево, 02. 02. 1895).
Данас се сећамо угледног државног делатника, активног учесника патриотског покрета Александра Александровича Римског-Корсакова, који се упокојио у Београду на данашњи дан 1922. године у изгнанству, у другој Отаџбини руске емиграције. Римски-Корсаков је имао велики ауторитет и популарност у монархистичким круговима. Био је члан Главног Савета Савеза Руског Народа.
На данашњи дан 1921. године, рођен је Војин Стојић, вајар, преводилац, професор Факултета ликовних уметности, ректор Универзитета уметности у Београду (Врање, 26. 09. 1921 - Београд, 05. 05. 2001 )
На данашњи дан 1928. године рођен је др Милан Булајић, дипломата и публициста, оснивач и директор Музеја жртава геноцида, оснивач и председник Фонда за истраживање геноцида (Вилуси, 26. 09. 1928 - Београд, 28. 11. 2009)
Данас се сећамо путника и истраживача Петра Кузмича Козлова, који се упокојио на данашњи дан 1935. године.
Данас се сећамо и поборника трезвености Михаила Дмитријевича Челишева (1866-1915), конструктора тенка Т-34 Михаила Иљича Кошкина (1898-1940);
Данас помињемо и првог руског филмског индустријалца Александра Алексејевича Ханжонкова (1877-1945);
На данашњи дан 1966. године умро је Милан Дединац, србски књижевник и позоришни критичар, драматург и управник Југословенског драмског позоришта (Крагујевац, 27. 09. 1902 - Опатија, 26. 09. 1966)
Данас се сећамо и пилота-јуришника, Хероја Совјетског Савеза Григорија Михајловича Миљњикова (1919-1979);
На данашњи дан 2002. године умро је Бранислав Петровић, књижевник и новинар "Борбе", НИН-а, уредник у "Српском књижевном гласнику" и ИП "Просвета" (Бјелуша, 07. 04. 1937 - Београд, 26. 09. 2002)
На данашњи дан 2016. године умро је Марк Дворецки, руски шаховски интернационални мајстор, познати тренер и шаховски писац (Москва, 09. 12. 1947 - Москва, 26. 09. 2016)
