Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1852. године, рођен је србски новинар, писац и политичар Пера Тодоровић, један од оснивача Народне радикалне странке и познати новинар свог доба. Иако залуђен левичарским глупостима није губио патриотски осећај, па је био добровољац у србско-турском рату 1876. и 1877, послије чијег је завршетка 1878. године емигрирао у Угарску. Потом је отишао у Француску, а по повратку у Србију осуђен је на смрт због Тимочке буне коју су 1883. против режима краља Милана Обреновића у зајечарском крају подигли радикали, али је помилован. Потом се измирио с краљем Миланом и залагао за споразум радикала и народњака, због чега су га радикали искључили из странке. Дела: "Дневник једног добровољца", "Силазак с престола", "Карађорђе".

Тога дана 1869. године упокојио се светли кнез, војни и државни делатник, адмирал Александар Сергејевич Меншиков.

Данас, 2 маја, ми поштујемо сећање на блажену Матрону Московску (Матрона Димитријевна Никонова). Рођена је 1885. године у селу Себино Туљске губерније као слепо дете, у вишедетној породици. Од раних дана Матрона је показала од Бога дати дар духовног расуђивања, прозорљивости, чудотворства и исцељења. Блиски јој људи су почели примећивати да су јој познати не само људски греси, злочини, него и мисли. Она је осећала приближавање опасности, предвидела је стихијске и друштвене невоље. По њеној молитви људи су добијали исцељење од болести и утеху у тугама. Још у раном узрасту Матрона је предсказала револуцију, када ће «пљачкати и разарати храмове и све одреда прогањати».Сликовито је описивала све невоље које ће се догађати. Са седамнаест година није могла ни да хода, и до краја свог живота, још 50 година, била је „седећа“. Године 1925 Матрона се преселила у Москву, у којој је проживела до краја живота. Москву је блажена веома волела, говорила да је «то свети град, срце Русије». После револуције више пута су хтели да ухапсе Матрону, али су успевали да ухапсе само њене блиске. Матрона је могла духовно присуствовати у различитим местима, за њен духовни вид пространства није постојало. Она је често говорила, да невидљиво борави на фронтовима, помаже нашим војницима. Она је рекла да у Тулу Немци неће ући и њено пророчанство се обистинило. Матронушка је често понављала: «Ако народ губи веру у Бога, онда ће га стићи невоље, а ако се не каје, онда гине и нестаје са лица земље. Колико је народа исчезло, а Русија је постојала и постојаће. Молите се, просите, кајте се! Господ вас неће оставити и сачуваће земљу нашу!» Последње земно уточиште Матронушка је нашла на подмосковској станици Сходња (улица Курганаја, дом 23), где се населила код даље рођаке, напустивши собу у Старокоњушком углу. Кажу да јој је три дана раније откривено да ће умрети и она је дала сва потребна упутства. Матушка је молила да је опевају у цркви Полагања Ризе. Она је рекла да јој приносе венце на сахрану и пластично цвеће. Другог маја 1952. године она се упокојила, а 4. маја у Недељу жена-мироносица уз мноштво народа одржано је погребење блажене Матроне. По њеној жељи она је била погребена на Даниловском гробљу, како би «слушала службу».

На данашњи дан 1881. године рођен је велики изрод руског народа Александар Фјодорович Керенски, масон и један од главних организатора државног удара из фебруара 1917. године, прво члан а потом председник Привремене владе послије Фебруарске револуције 1917. године у Русији. После бољшевичке револуције овај изрод је емигрирао 1918. године код својих газда на Запад и од 1940. године је живео у САД, где је умро 1970. године.

Данас се такође сећамо историчара Руске Цркве, члана Савета Казанског одељења «Руског Сабрања» Петра Васиљевича Знаменског, који се упокојио 1917. године.

Тога дана 1919. године, бољшевички изроди стрељали су познатог филолога-слависту, историчара, члана-оснивача и почасног члана Клуба руских националиста у Кијеву, дописног члана Императорске академије наука, заслужног редовног професора Императорског универзитета светог Владимира, доктора словенске филологије, сталног државног саветника Тимофеја Дмитриевича Флоринског. Тимофеј је рођен 1854. године у Санкт-Петербургу, у породици протојереја Петропавловског сабора, магистра богословије и историчара Цркве. Године 1876 завршио је историјско-филолошки факултет Санкт-Петербургског универзитета и добио златну медаљу за рад «Критички оглед сведочења Константина Порфирогенита о јужним Словенима».

На данашњи дан 1945. године Црвена армија - која је практично извојевала победу над нацистичком Немачком у Другом светском рату - заузела је Берлин и истакла црвену заставу на згради Рајхстага /парламент/. Јединице Првог белоруског фронта маршала Георгија Жукова и Првог украјинског фронта маршала Ивана Коњева почеле су берлинску операцију 16. априла.

На данашњи дан 1993. године, у Атини је председник Републике Српске Радован Караџић потписао Венс-Овенов план за бившу БиХ, под условом да га прихвати Скупштина Републике Српске. Скупштина је касније одбацила план, оценивши да су мапе разграничења са муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни.

Тога дана 1999. године упокојио се академик, писац мноштва радова из области аеродинамике и авионских мотора, двоструки Херој Социјалистичког рада Георгиј Петрович Свишћов.

На данашњи дан 1999. године неонацисти из НАТО пакта су на Нови Сад бацили преко 40 бомби, погођена је рафинерија нафте, а град је остао без струје и воде. Срушен је железнички мост у Подини код Житорађе. Избачено је више десетина касетних бомби на градове на КиМ, највише на Пећ. Срушена је зграда МУП-а у Косовској Митровици, од бомби неонациста погинуле су две особе, а рањено је 35. Неонацисти су први пут употребили графитне бомбе, које су изазвале распад електроенергетског система у Србији, а 70% територије Србије је остало без струје. Портпарол југословенског Министарства иностраних послова Небојша Вујовић је рекао да ће СРЈ на КиМ прихватити само ненаоружану мисију под мандатом УН. На основу наредбе председника СР Југославије Слободана Милошевића ослобођена су тројица америчких војника, заробљена 33 дана раније на југословенској територији уз границу са Македонијом. Код села Накучани близу Шапца пао ловац неонациста из НАТО пакта "Ф-16" америчке производње, погођен ватром Противваздушне одбране Војске Југославије.

На данашњи дан 2001. године Хашки трибунал одбио захтев бившег председника Републике Српске Биљане Плавшић да се њој и Момчилу Крајишнику суди одвојено.

На данашњи дан 2004. године Милорад Улемек Легија, прво-оптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се полицији после 14 месеци проведених у бекству.

На данашњи дан 2008. године отворен је први "Бањалучки интернационални филмски фестивал".