Преподобни Антоније Кијевско-Печерски рођен је 983. године недалеко от Чернигова, у месташцету Љубече. На Светој Гори Атонској је постриг. Млади монах се подвизавао на путу добродетељи, посебно се истичући у покорности и послушању, тако да су се сви монаси радовали, гледајући на његов свети живот. Игуман је осетио да се ради о будућем великом подвижнику па га је вратио у Отаџбни да шири монаштво у Русији. Заједно са Иларином, каснијим Митрополитом Кијевским, обилазио је места за манстир на облама Дњепра. Овај оснивач (заједно са Теодосијем Печерским) велике руске светиње, Кијевско-Печерске лавре и даљњих пешчера њених, имао је мноштво благочестивих ученика који су просијали св етошћу у земљи руској. Од Бога је стекао дар прозорљивости у чудотворства а уочи смрти јавила му се Сама Пресвета Богородица. Упокојио се маја месеца 1073. године, у деведестој години живота, а његове мошти су по вољи Божијој остале сакривене.
На данашњи дан 1759. године, Руси у Седмогодишњем рату, под командом генерала Петра Семјоновича Салтикова, до ногу су потукли пруску армију у бици код Каја на истоку Њемачке. У бици је погинуло најмање 6.000 Пруса. |
Данас се сећамо генерал-мајора Михаила Андреевича Шкапског (1754-1815), командира епохе наполеоновских ратова. |
Данас се сећамо и Михаила Михаиловича Достоевског (1820-1864), брата Ф.М. Достоевског, писца и издавача. |
Такође, данас се сећамо Дмитрија Александровича Агрењева-Славјанског (право презиме Агрењев; 1836-1908), хорског диригента, певача, сакупљача фолклора. |
На данашњи дан 1914. године, Аустро-Угарска је упутила ултиматум Србији, захтевајући одговор у року од 48 часова, окрививши је за атентат у којем је 28. јуна 1914. у Сарајеву убијен престолонаследник Франц Фердинанд. Услови ултиматума су били понижавајући и унапред се рачунало да их Србија као суверена држава неће прихватити. Уз подршку Немачке, Беч је одлучио да Србију војно казни, највише због јачања њеног ауторитета у јужнословенским деловима Аустро-Угарске. У ноти је затражено објављивање изјаве у којој се индиректно признаје кривица за атентат, уклањање свих официра противника Аустро-Угарске и дозвола српске владе да аустроугарска полиција води истрагу на територији Србије. Српска влада је формулисала одговор који је, чак и према суду немачке дипломатије, био ремек-дело. Имајући у виду крајњу исцрпљеност балканским ратовима, српска влада је прихватила све захтеве, сем да аустроугарски органи воде истрагу у Србији. Аустро-Угарска је то искористила да 28. јула 1914. Србији објави рат, чиме је започео Први светски рат. |
На данашњи дан 1931. године, рођен је руски шаховски велемајстор Виктор Љвович Корчној, један од најбољих шахиста 20. века и двоструки изазивач светског првака. |
На данашњи дан 1943. године, погинуо је србски писац Ђорђе Јовановић, књижевни критичар између два светска рата. |
Тога дана 1922. године, у Владивостоку је отворен Приамурски Земски Сабор, који је обновио монархију у Русији. Кључну улогу у том знаменитом догађају одиграо је генерал-лајтнант Михаил Константинович Дитерихс (дан сећања 8 октобра). Указ о сазиву Сабора Приамурска Привремена влада опубликовала је 6. јуна, Сабор је имао задатак да преодоли расправе и несугласице у Приамурском крају - последњем огњишту Беле Русије, утврдивши нови орган Врховне власти. По правилима, у састав Сабора су улазили представници духовенства, армије и флоте, грађанских ресора, несоцијалистичких организација, грађана-домовласника, сеоског становништва, градских самоуправа, земства, трговачко-индустријског сталежа, локалног козачког становништва и придошлих козачкихвојних власти, православних парохија, старообредског духовенства, виших школских установа, руског становништва области КВЖД. У састав Сабора ушли су и сви министри Приамурское Привремене Владе. |
Данас се сећамо великог руског уметника, монархисте Виктора Михаиловича Васнецова, који се упокојио на данашњи дан 1926. године. |
На данашњи дан 1957. године, умро је србски инжењер Никола Мирков, идејни творац канала Дунав - Тиса - Дунав. Годинама је проучавао сложени проблем вода у Војводини и закључио да је једино рјешење изградња великог канала. |
Данас се сећамо Владимира Јегоровича Шалимова (1908-1942), гардијског мајора, командира јуришног авијацијског пука, Хероја Совјетского Савеза; Александра Николајевича Заварицкого (1884-1952), научника у области геологије и петрографије, академика Академије наука СССР, оснивача петрохемије, лауреата Државне награде СССР; Григорија Ивановича Галазија (1922-2000), ботаничара и хидробиолога, истраживача Бајкала, првог директора Лимнологијског института СО АН СССР, академика РАН. |
На данашњи дан 1997. године, Слободан Милошевић, дотадашњи председник Србије, је изабран за председника СРЈ. |
На данашњи дан 2003. године, тужилаштво Хашког трибунала затражило казну од осам година затвора за Предрага Бановића. |
На данашњи дан 2004. године отворен је обновљени Стари мост у Мостару. |
На данашњи дан 2004. године, антисрбски Хашки трибунал одбио захтев шефа СРС Војислава Шешеља о привременом пуштању на слободу до почетка суђења. |
На данашњи дан 2006. године, на јарбол испред зграде бивше скупштине државне заједнице Србије и Црне Горе у Београду подигнута државна застава Србије. |
На данашњи дан 2007. године, Скупштина Србије усвојила закон којим је потврђен Споразум о успостављању специјалних и паралелних односа између Србије и Републике Српске. |
Данас се сећамо конзервативног писца, публицисте и друштвеног делатника кнеза Владимира Петровича Мешћерског. |