Facial Chronicle b.07 p.039 Fedor Konstantinovich of Yaroslavl enthronedДанас РПЦ прославља благоверне кнежеве Фјоодора Смоленског (1299. год.) и његових чеда Давида (1321 год) и Константина, Јарославских чудотвораца

Smail aga cengicНа данашњи дан 1840. године, србски витезови убили су великог србског крвника Смаил-агу Ченгића, турског муселима на Мљетичку пољу. Велики еп „Смрт Смаил аге Ченгића један је од највеличанственијих спевова у србској књижевности. Многи сматрају да Иван Мажуранић није истински аутор тог спева, него Петар II Петровић Његош...

Stevan todorovicНа данашњи дан 1857. године србски сликар Стеван Тодоровић, пионир физичке културе у Србији, отворио је у Београду бесплатну школу за сликање, певање и гимнастику. Школу је шеф београдске полиције убрзо забранио с образложењем: "На тужбу родитеља да изводите такву игру у којој деца могу сломити ноге и руке забрањује Вам се рад", али је министар просвете, чији је син похађао ту школу, ставио забрану ван снаге.

1872. Портрет писателя Владимира Ивановича ДаляДанас се сећамо знаменитог руског писца и етнографа, творца знаменитог, до данас непревазиђеног «Толкового словаря живого великорусского языка» (Толковог речника живог великоруског језика) Владимира Ивановича Даља, који се упокојио на данашњи дан 1872. године. Овај велики руски научник и патриота немачког порекла, велики православац пре свега, оставио је иза себе бесмртно дело и спада у ред највећих руских великана на културолошком плану уопште. Од 1863 до 1866. године, Даљ издаје четири тома «Толкового словаря живого великорусского языка», над којима је радио још од 1819. године. Речник који садржи око 200 хиљада речи стекао је широко признање. Године 1869 Академија Наука је доделила аутору Ломоносовску награду и изабрала га за свог почасног члана. Од Руског Географског друштва он је добио златну медаљу, добио је награду и од Дерптског универзитета, био је изабран за почасног члана Друштва љубитеља руске словесности. 
У последњим годинама живота Даљ се бавио припремом за децу сижеа из Светог Писма и настављао рад на свом главном животном делу – речнику, чије је друго издање изашло већ после смрти Даљеве (током 1880-82. године).

На данашњи дан 1912. године, потписнице Балканског савеза - Србија, Бугарска и Црна Гора - предале су ултимативну ноту Турској, после чега је почео Први балкански рат.

На данашњи дан 1915. године, снажном артиљеријском ватром дуж целог фронта на Дунаву, Сави и Дрини у Првом светском рату почела офанзива Централних сила на Србију. Послије месец дана жестоког отпора њемачке и аустроугарске трупе су, уз помоћ Бугара који су ударили са леђа, окупирале Србију, а главнина српске војске се повукла преко албанских планина на грчко острво Крф. Опорављене српске трупе су 1918. пробиле Солунски фронт, што је убрзало слом Централних сила.

На данашњи дан 1916. године упокојио се Семјон Ростовцев (р. 1862), руски ботаничар, преводилац и педагог.

Данас се сећамо такође и историчара, оснивача и редактора журнала «Голос минувшего» Василија Ивановича Семевског (1849-1916)

Тога дана 1933. године упокојио се руководилац Белог покрета на Северо-западу Русије, пешадијски генерал Николај Николајевич Јуденич.

Данас се сећамо и религиозног мислиоца Бориса Петровича Вишеславцева (1877 - 1954).

На данашњи дан 2000. године на демонстрацијама у Београду срушена је власт Слободана Милошевића. Испред зграде Скупштине Југославије одржан је велики протестни митинг Демократске опозиције Србије /ДОС/ због непризнавања изборних резултата. У демонстрацијама је запаљена зграда Скупштине СРЈ. Иако је било много народа на улицама србске престонице, мора се рећи нешто више о овом страшном дану србске историје када су западни најамници преузели полуге власти. Много људи је заиста изашло на улицу не због подршке некој прозападној политици у Србији, него због осећања да се прекида са једном комунистичком ером србске државности. За разлику од Стаљина чија изградња социјализма није одисала русофобијом, изградња социјализма у Србији на жалост није само одисала него је била потпуно прожета србофобијом. Неонацисти из западних држава и НАТО пакта су одлично искористили нетрпељивост србског народа према комунистичком наслеђу и на том таласу довели своје најамнике на власт. Размере катастрофе која се десила пре 17 година, прилично су несагледиве: разрушена привреда, бандитска приватизација, стравична пљачка, издаја Космета, свеопшти разврат србског друштва, само су делић катастрофе „западног пута у апокалипсу“ нашег рода који је уследио после несрећне „србске октобарске револуције“…

На данашњи дан 2011. године, Његова светост Патријарх Српски Иринеј уведен је у трон Српских Патријарха у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији, као 45. поглавар Српске Православне Цркве /СПЦ/.

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com