На данашњи дан 1227. године умро је први србски краљ - Стефан Немањић Првовенчани, други син великог жупана Стефана Немање, за време чије владавине је Србија добила и државну и црквену самосталност. Пре него што се Немања 1196. замонашио уступио је престо њему, а не најстаријем сину Вукану, чије је државничке способности мање ценио, а и зато што је Стефан био зет византијског цара Алексија Трећег - Анђела. Браћа су се потом оштро сукобила, али их је измирио најмлађи Немањин син - Свети Сава. У току владавине Стефан је развио јаке трговинске везе са Дубровчанима и Млечанима, а пред крај живота написао је "Житије Светог Симеона" (Стефана Немање). Ова три темеља србске државности и духовности – Немања и његова два сина Свети Сава и Стефан остају до краја света и века поуздан ослонац сваком благочестивом православном Србину који од њих затражи помоћ.
На данашњи дан 1739. године родио се Григориј Александрович Потемкин-Таврически (умро 1791), руски државни делатник, генерал-фелдмаршал.
На данашњи дан 1812. године упокојио се Пјотр Багратион (р. 1765), руски пеадијски генерал, кнез, херој Отаџбинског рата 1812. године.
На данашњи дан 1863. године донесен је закон о оснивању Велике школе у Београду, која је наставила и реформисала рад започет на Лицеју. Школа је имала Филозофски, Правни и Технички факултет, а настава је одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905, кад је законом прописано и отварање Медицинског, Богословског и Пољопривредног факултета.
На данашњи дан 1868. године у Суботици је основана градска музичка школа, прва таква на територији садашње Србије.
На данашњи дан 1899. године рођен је србски композитор и диригент Јован Бандур, професор Музичке академије и диригент Београдске опере. Послије студија у Бечу и Прагу компоновао је инспиришући се мотивима народне музике. Дела: кантате "Поема 1941.", "Распева се земља", циклус мадригала за мешовити хор, "Југословенска партизанска рапсодија", концерт за виолину и оркестар, соло песме.
Данас се сећамо угледног државног делатника Царске Русије, министра унутрашњих пословаа, члана Државног Савета Петра Николајевича Дурново, који се упокојио 1915. године. Најзаслужнији оперативац за гушење сатанске револуције из 1905/6 године.
Дурново је био један од оних који се у то критично време 1905-06. године не није изгубио него је предузео конкретне мере у борби са анархијом и револуцијом. Он је почео да спроводи енергичну унутрашњу политику, да заводи ред у министарствима, отпустио је поједине губернаторе болећиве према револуционарима. Жестоким мерама успео је да ликвидира штрајк на пошти, да уведе ред на жељезничким путевима. Били су ухапшени учесници савета раддних депутата у многих градовима, забрањен је велики број револуционарних новина. Дурново јее одобраао и активно помагао рад монархистичке организације Саавез Руског Народа. Терористи су неколико пута покушали да убију мрског им министра, но успеха нису имали. Дурново је и псоле оставке на месту министра ббио активан у Државном савету и сматрао је исправно да Русију гурају на пут рата са Немачком, с циљем уништења Самоддржавља, па је у фебруару 1914. године саставио запис на име Господара, у коме је упозоравао на опасност рата са Немачком и предсказивао је победу социјалистичке револуције уколико се не предузме хитне мере. Уникальност тог записа огледа се у томе, што су се практично сва пророчанства Дурнова остварила. Уместо непоуздане конструкције Антанте, Дурново је предлагао поузданији геополитички модел светске безбедности, то јест „тесном зближавању Русије са Немачком, примиреност у односима са новом Француском потписивање одбрамбеног савеза Русије и Јапана». Неки монархисти су после његове смрти покушали да његове идеје спроведу у дело, али издајничка масонерија је у том тренутку била јача у врховима власти Руске империје. Један од разлога је била и прерана смрта Дурново, јер је он био истински лидер монархиста.
Данас се сећамо научника-историчара, професора, угледног делатника монархистичког покрета, лидера фракције десних у III Државној Думи, Андреја Сергејевича Вјазигина кога је бољшевичка олош убила 1919. године на данашњи дан.
На данашњи дан 1914. године упокојио се Владимир Николајевич Перетц (1870 - 1935), књижвни критичар, фолклорист, историчар уметности, педагог, академик (1914).
На данашњи дан упокојио се и Николај Степанович Авдаков (1847 - 1915), рударски инжењер, предузимач чувени.
Тога дана 1919. године бољчевичка олош убила је и члана Савеза Руског Народа, филолога, професора Харковског универзитета Јакова Андрејевича Денисова (1862-1919).
На данашњи дан 2001. године умрла је Љубинка Костовић - Жарковић, професор Факултета музичке уметности у Београду (Београд, 18. 02. 1939 - Београд, 24. 09. 2001)
