Данас РПЦ празнује Владимирску икону Божије Мајке у знак сећања на спасење Русије од налета хана Ахмета из 1480. године. Тај догађај је ушао у историју под називом «Велико стајање на реци Угри».
|
Тога дана 1778. године упокојио се вице-адмирал Андреј Власјевич Елманов. |
|
|
|
На данашњи дан 1827. године, Русија, Велика Британија и Француска су у Лондону потписале споразум којим су признале аутономију Грчке и сагласиле се да изврше притисак на Отоманско царство да потпише примирје с грчким устаницима. |
|
Данас се сећамо вице-адмирала, истраживача поларних земаља, Михаила Николајевича Васиљева, који се упокојио на данашњи дан 1847. године. |
|
Данас се сећамо и писца, почасног члана Петербургске Академије наука Михаила Николајевича Загоскина, који се упокојио на данашњи дан 1852. године. |
|
|
|
Данас се сећамо и свештеномученика архиепископа Митрофана (Краснопољског), замученог од стране бољшевичких изрода 1919. године. На данашњи дан 1919 г. архиепископ Митрофан био је ухапшен од стране богоборачке власти у Астрахану и в тог истог дана је стрељан. |
|
На данашњи дан 1999. године, СФОР је ухапсио председника Народне странке РС и народног посланика Радослава Брђанина на основу тајне отпужнице за "злочине против човјечности почињене од 1992. до 1995. године на подручју Санског Моста и Приједора". |
На данашњи дан 1796. године, рођен је руски цар Николај Први Павлович Романов, који је владао Русијом од 1825. године до смрти 1855. У првој години владавине је угушио устанак декабриста, а 1831. године устанак у Пољској. Спречавао је дивљање либералне олоши па је код левичара посебно омрзнут, али га је зато изузетно ценио, на пример, и један Пушкин, по повратку из прогонства.
На данашњи дан 1855. године рођен је србски војвода Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918. године, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. Војно образовање је стекао на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. је предавао стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. је успешно командовао батаљоном, затим одредом, истакавши се изузетном храброшћу. Батаљоном је командовао и у српско-турском рату 1885, а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завјереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због војно-политичке ситуације, у којој се Србија нашла после аустроугаске анексије Босне и Херцеговине, активиран је 1909. на захтев начелника Генералштаба војводе Радомира Путника и постављен за његовог помоћника. У Првом балканском рату се исказао као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за побједу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У балканским ратовима и у почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу је 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Повративши јој пољуљани морал, успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, у којој је 300.000 аустроугарских агресорских војника до ногу потукла српска војска од 120.000 бораца, јединствен је пример у историји ратова да се армија којој је предвиђан брзи слом за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и непријатељу нанесе уништавајући пораз, због чега се и сада изучава на војним академијама широм света. За бриљантну стратегију којом је тада надмудрио аустроугарску команду унапређен је у чин војводе. Приликом повлачења српске војске 1915. операције Прве армије су знатно помогле српској Врховној команди да осујети план опкољавања српске војске, који је припремио немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом ураганском офанзивом српске војске, одлучујуће доприневши одбацивању захтева савезничке команде да Прва армија под командом Петра Бојовића обустави напредовање, јер се одвојила од главнине савезничких снага на ризичну удаљеност од 200 километара. Написао је више војних дјела, укључујући "Стратегију" издату 1907. године.
