На данашњи дан 1200. упокојио се србски владар и светитељ, Стефан Немања, у монаштву свети Симеон Мироточиви, оснивач династије Немањића, која је владала српским земљама више од два века. Велики мачоносац и крстоносац, поставио је са своја два сина – светим краљем Стефаном Првовенчаним, у монаштву Симоном и највећим светилником србског рода Светим Савом свесрбским, тако чврсте темеље да ево више од осам векова од србског рода направише стуб Правоверја на Балкану. . Прије него што се 1196. замонашио, владао је Рашком као велики жупан. Замонашио се у својој задужбини манастиру Студеница. Са најмлађим сином Растком, познатом као Свети Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар - у којем је и умро. Манастир је убрзо постао најзначајнији српски духовни и књижевни центар. Подигао је и цркве и манастире Ђурђеве ступове, Богородичин манастир и манастир Светог Николе код Куршумлије. Током владавине енергично је сузбио богумилску јерес. Српска православна црква га слави као Светог Симеона Мироточивог, првог у низу светаца из лозе Немањића.
Данас се сећамо сенатора, песника, кнеза Јурија Александровича Нелединског-Мелецког који се упокојио 1829. године.
На данашњи дан 1777. године рођен је србски државник и писац прота Матеја Ненадовић, војвода из Првог српског устанка, творац и први председник Правитељствујушчег совјета - прве српске владе. Са стрицем Јаковом је у ваљевској и шабачкој нахији покренуо Први српски устанак. Командовао је делом устаничких снага 1806. у боју на Мишару код Шапца у којем су Турци потучени до ногу. Као први дипломата обновљене Србије путовао је у Петроград да успостави дипломатске односе с Русијом и заинтересује руску владу за подршку и помоћ, набављао је оружје у Аустрији и играо важну улогу у преговорима с Турцима. После пропасти устанка 1813. у емиграцији је свим силама настојао да заинтересује велике силе за ствар Србије и присуствовао је Бечком конгресу с пуномоћјем српских вођа. Послије Другог српског устанка постао је ваљевски кнез, али је пензионисан због несугласица с кнезом Милошем Обреновићем, а због сукоба с кнезом Михаилом 1840. прогнан је из Србије. Вратио се 1842. кад су Обреновићи оборени с власти и постао је државни саветник. Написао је "Мемоаре", једно од најбољих мемоарских дела српске књижевности, пуне драгоцених података о догађајима и људима из времена Првог српског устанка.
Данас се сећамо руског песника Ивана Петровича који се упокојио 1844. године.
На данашњи дан 1807. године Император Александар I установио је војни орден - Георгијевски крст, што је била највећа награда за војничку «неустрашиву храброст».
На данашњи дан 1918. године упокојио се руски филозоф и педагог Николај Григорјевич Дебољски. Познат је и као преводилац филозофских радова Хегела.
Данас РПЦ прославља свештеномученика архиепископа Силвестра (Ољшевского), који је остао у дивном памћењу руским монархистима. Године 1911 је хиротонисан у епископа Прилукског, викарија Полтавске епархије, да би 1915. године био назначен за епископа Омског и Павлодарског. Бољшевичка олош га је ухапсила 1918. године но усоро су ту област Сибира су ослободили бели. Силвестер је стао на чело Више црквене управе и као први корак је укинуо безбожни декрет. Покушавао је да Белом покрету да духовни смисао. Када су Бели 1919. године напустили Омск, Силвестер није желео да напусти од Бога му поверену паству и остао је у граду. Бољшевичка олош га брзо хапси и мучен је од стране црвених зликоваца пуна два месеца али његов христолики дух је био несаломљив. Тада су безбожници приковали ексерима руке свештеномученика за под, а онда су му ужареним шипкама пекли тело да би на крају таквом шипком, ужареном до црвенила, пробили његово срце.
Данас се сећамо Великог кнеза Александра Михаиловича. Узео је учешће у стварању руске авијације, а у периоду 1901-1905. године био је главнокомандујућим поморским делима. После Фебруара 1917. године Александар Михаилович се затекао на Криму и 1919. године је отишао у емиграцију. Последње године живота провео је у Француској и САД, био је почасни председник Савеза ратних пилота. Оставио је иза себе познату књигу успомена. Упокојио се 1933. године.
Данас се сећамо познатог руског економисте и филозофа Петра Бернгардовича Струвеа који се упокојио 1944. године. За време Отаџбинског рата 1941-1945. године искрено желео разгром нацистичке Немачке. Умро је у Паризу.
Данас се сећамо легендарног руског морнара, хероја одбране Севастопоља Петра Марковича Кошке, који се упокојио 1882. године.
На данашњи дан 1917. године у окупираној Србији у Првом светском рату је почео Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљењем села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама: убијено је око 20.000 људи, а у Топлици је уништено 55 села.
На данашњи дан 1960. године умро је србски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија.
На данашњи дан 1992. године умро је србски глумац Јован Јанићијевић - Јанаћко, дугогодишњи члан Београдског драмског позоришта. Популарност је стекао филмским улогама, посебно телевизијским серијама попут "Грађана села Луга", "Парничара" и "Музиканата", а лик Бурдуша из посљедње од тих серија је постао саставни део његовог имена.
На данашњи дан 2007. године Међународни суд правде у Хагу утврдио је да Србија није починила геноцид у БиХ, да није учествовала у завери, нити била саучесник, али да је прекршила међународну обавезу да спречи геноцид и казни починиоце. Бедни лицемери, кад не могу у потпуности да одбране истину, бране полуистину која је често гора од лажи…
