Ранко Гојковић, Љубиша Ристић
Напомена: Поштовани читаоци, уочи овогодишњег Сајма књига у Београду, ових дана из штампе је изашла и једна лепа књига као истински поклон "Породичног сабора" за сваку благочестиву породицу. Издавач књиге о заштитницима породичних вредности у братској Русији је организација "Завет СрпскоРуски", њен председник је уредник издања (после Предговора публикујемо и кратак Поговор из пера Љубише Ристића), а преводилац је главни уредник Саборника чији Предговор нудимо Вашој пажњи у редовима који следе...
† † †
Од 2022. године, Указом Председника Руске Федерације Владимира Владимировића Путина, дан црквеног прослављења Светог Петра и Февроније Муромских се празнује као «Дан породице, љубави и верности» у Русији и сваке године се обележава 8. јула. Стога није ни чудо да су се православно-патриотске друштвене организације које су активне и у склопу «Породичног сабора» [ «Породични сабор» представља кровну организацију која је састављена из више организација: Завет српско-руски (који је и издавач ове књиге), Руско сабрање у Србији, Православна породица, Српска солидарност, Удружење за одбрану Ћирилице – Добрица Ерић, Братство Крстоносци и Друштво Цара Николаја.] заинтересовале за издавање овакве књиге о великим светитељима који представљају узор благочестивог хришћанског брака.
Пре него што нешто кажемо о самој књизи, у најкраћим цртама описујемо житије ових дивних кнежевских руских супружника.
Благоверни кнез Петар био је други син Муромског кнеза Јурија Владимировића. Ступио је на престо 1203. године. Неколико година пре тога свети Петар се разболео од губе, од које га нико није могао излечити. У сну је кнезу речено да га може исцелити пчеларева ћерка, побожна девојка Февронија, сељанка из села Ласкова у Рјазањској земљи. Свети Петар је послао своје људе у то село.
Када је кнез упознао свету Февронију, он је тако заволео због њене благочестивости, мудрости и доброте и заветовао се да ће је оженити после исцелења. Света Февронија је исцелила кнеза и удала се за њега. Свети супружници су пронели своју љубав једно према другом кроз сва искушења. Горди бојари нису желели да имају кнегињу обичног ранга и захтевали су да је кнез отпусти. Свети Петар је одбио, и супружански пар је протеран. Пловили су низ реку Оку из свог родног града бродом. Света Февронија је подржавала и тешила Светог Петра. Али убрзо је град Муром претрпео гнев Божји, и народ је захтевао да се кнез врати заједно са светом Февронијом.
Свети супружници су постали познати по својој побожности и милосрђу. Умрли су истог дана и часа, 25. јуна 1228. године, претходно положивши монашке завете са именима Давид и Јефросинија. Тела светаца су положена у један ковчег.
Свети Петар и Февронија представљају образац хришћанског супружништва. Својим молитвама они доносе небески благослов на оне који ступају у брак.
Први део књиге, после овог Увода и после руског предговора за ову књигу, доноси нам невелико али предивно дело «Повест о Петру и Февронији» аутора Јермолаја-Еразмуса које се с правом сматра ремек-делом древне руске књижевности. Иако је ова књига била наручена од стране Митрополита Московског и све Русије Макарија у ХVI веку као својеврсна подлога за планирану канонизацију светих супружника, она по свом стилу потпуно одудара од класичних житија светитеља. Ради се о повести која у себи комбинује карактеристике житија и историјске повести, са описом чудеса светитеља за живота и после смрти, као и похвалом светитељима. Живот и духовно-морални подвиг кнежевских супружника муромских као тема повести тематски покреће питање хуманог и брижног односа према људима независно од њиховог порекла или сталежа којима припадају.
Из ове дивне повести читалац може уочити мноштво благочестивих хришћанских врлина: неодустајање пред тешкоћама, уважавање светиње породичног огњишта, поштовање мужа, некористољубивост, смирено подношење ненаданих животних промена, умеће жртвовања другостепеног ради спасења главног, умеће праштања итд.
Још средином XV века били су у народу поштовани као светитељи, а после обретења њихових нетрулежних моштију, канонизовани су на Сабору 1547. године и названи су новим чудотворцима.
У наставку књиге следи предиван Акатист поменутим светитељима, са две молитве на крају Акатиста.
У трећем делу књиге приказан је историјат са премештањима моштију «наших» светитеља, кратке цртице о граду Мурому и нешто више о Свето-Тројичком храму у коме се данас налазе мошти светитеља.
У Русији данас постоји око 80 што храмова, што параклиса у част светих Петра и Февроније Муромских. Најмлађи од њих уједно је и најлепши и највећи, храм у многострадалном Доњецку. Прво богослужење датирано је на мај 2015. године. Храм је висок 56 метара, а богослужењу може истовремено да присуствује 1200 људи.
Храм светог Петра и Февроније Муромских у Доњецку
Спомен на свете благоверне кнежеве Петра и Февронију Муромске Црква обележава два пута годишње: 8. јула (25. јуна по старом (црквеном) календару), на дан њихове праведне кончине (1228. године), и 19. септембра (6. септембра по старом календару), на дан преноса њихових моштију (1992. године).
Књига је двојезична и намењена је широком кругу поштовалаца породичних вредности.
Свети кнеже Петре и кнегињо Февронијо, молите Бога за нас!
† † †
Послесловије уредника
Књига је наставак већ дванаестогодишњег деловања „Породичног сабора“ које је свој врхунац достигло у Литији одржаној 11. 09. 2022. године. Био је то највећи скуп у србској престоници после сахране блаженопочившег Патријарха Павла и јасан сигнал који је верујући србски народ послао домаћим и западним антихришћанским глобалистима да Србија није Содом.
Издавач ове књиге, Удружење ЗАВЕТ СрпскоРуски, један је од оснивача „Породичног Сабора“ и са захвалношћу благодаримо свим саборцима који су уложили велики труд за очување здраве породице, „мале Цркве“ како се она доживљавала и доживљава у пракси православних верујућих људи...
За издавача, уредник књиге Љубиша Ристић
