Ранко Гојковић
Управо сам речима из наслова текста описао деловање једног руског генерала-обавештајца у пензији поводом његовог тумачења историје. Код нас данас као да постаје тенденција једног дела србске интелигенције да једини узрок нашег страдања види у једном човеку, у овом случају председнику Србије, мука ми је и име му поменути. Наравно да је то кратковидо поимање стварности, наравно да је глупост проглашавати „вучићевцем“ свакога ко није по сваку цену на том таласу иако је тај човек јасно и недвосмислено и делом и животом потврдио и борио се и бори се против овог најамничког режима.
Сведоци смо сулуде буквално секташко-бољшевичке кампање против свакога ко има резерву не према праведним захтевима великог броја србских студената, него према оном трулом делу србске интелигенције која се стиди своје земље и свог народа.
Наравно да је понашање поменуте АВетиње за сваког разумног човека слика и прилика дубоке патологије. Само човек обузет дубоком патологијом, а налази се на месту на коме се налази, може себи дозволити да се свађа и прогони Новака Ђоковића и Емира Немању Кустурицу, а да учествује у идиотским емисијама баба-свиње или пинк-малоумнице.
Али свест о издајничкој и најамничкој политици АВетиње није разлог да сваки србски интелектуалац стане у строј заједно са сорошоидном смердјаковштином окупљеном око издајничких соросевских медија и издајника прогласоваца. Ових дана ми је једна наша медијска експонирана личност замерила (било је то у приватном разговору па не желим да објављујем име, да сам јавно прозван, јавно бих и навео име), када је чула да сам гостовао у емисији посвећеној Руској Царици Јекатерини Великој, на телевизији која је главна медијска потпора несрећне АВетиње (емисија ће бити емитована почетком марта). Одговорио сам да сам то урадио из два разлога. Први је што веома поштујем новинарку која ме позвала, која је у деценијама свог новинарског рада доказала да је антиглобалиста и искрени србски патриота. Други разлог је што је тема била прича о великој Руској Царици и премда сам по природи скроман човек, свестан сам да нисам последњи познавалац руске историје у културе међу Србадијом и да могу нешто смислено рећи на ову тему која нема никакве веза са дневнополитичким темама. И на крају, свој одговор „јавној личности“ завршио сам једним подсећањем из личних живота, упитавши поменуту „јавну личност“ - ко је више пострадао од омраженог режима АВетиње – ја који сам остао без хлеба због његовог захтева да се угаси предивни руско-србски ресурс за који сам годинама радио, коме су због одбијања да не пишем негативно о режиму АВетиње затворена врата за све „руске“ медије у Србији или поменута личност која више него добро живи од буџетских средстава Републике Србије, илити омраженог режима АВетиње.
Да се вратим наслову текста, заиста је многим борцима против режима АВетиње овладао бољшевички дух. Дакле, господо драга, Вама који свакоме ко БЕЗРЕЗЕРВНО не подржи Вашу „бољшевичку борбу против бољшевизма“ одмах секташки лепите етикету „вучићевца“, понављам речи које сам написао у тексту „Студенти опрез“ из децембра 2024. године:
- Како је могуће верујућем православном човеку безрезервно подржати нешто што безрезервно подржавају сви најамнички соросоидни медији у Србији?
- Како је могуће истом подржати нешто што безрезервно подржавају евроунијати окупљени око ПроГласа?
- Како истински а не номинални православац да подржи безрезервно нешто што и епископ који себе назива бискупом, Григорије Дурић, безрезервно подржава?
- Како безрезервно подржати нешто што безрезервно подржава папин кардинал Немет?
Да ли сам ја због оваквог размишљања и оваквих питања „вучићевац“? Да, свакако – али само за секташки или бољшевички дух. Или су толико наивни и необавештени попут Коштунице, па не знају да ПроГлас послује под покровитељством амбасада Холандије, Велике Британије и САД па ме позивају да уђем у заједничко коло са њима? Нека, хвала лепо.
Могло би се ређати још питања и аргумената, али умном је довољно и ово. Веровање у велику народну мудрост да „онај ко са ђаволом тикве сади о главу му се обијају“ нипошто није разлог да нечија жеља да не буде у истом табору са „соросоидном смердјаковштином“ буде тумачена као подршка АВетињи. Дакле, престаните сматрати непријатељем народа и државе сваког ко се за остварење својих циљева не бори бољшевичко-секташким методама соросоидне смердјаковштине и етикетрирањем свакога ко нема идентично мишљење са Вама. То је одлика секташког или бољшевичког духа, а не православног…
