Ранко Гојковић
Помама око светог Валентина последњих година натера човека да о томе проба детаљније размислити. До данашњег дана наша света Црква празнује ранохришћанске светитеље и морам признати да у првих 25-30 година свог живота уопште нисам чуо за таквог светитеља. Његов култ појављује се у последњој деценији ХХ века. Изненадна и потпуно невероватна медијска кампања пласирана са Запада, која је „ниоткуд“ промовисала Валентина и „дан заљубљенних“, неодољиво подсећа на неке сличне комерцијалне пројекте који су заогрнути само наизглед „вишим“ духовним осећањима.
Попут медијског израбљивања и промоције феминистичког покрета иза кога се наводно крије брига о „женским правима“. Данас видимо да је тај покрет у ствари довео до највећег понижења жене у целокупној историји људске цивилизације и њено претварање у пуки сексуални објекат. Данас ни бомбоне не можете рекламирати без голог женског тела.
Или данашња „зелена агенда“. Да ли сте чули да се они негде боре против потрошачког менталитета који је највећи непријатељ екологији? Што је већа потрошња, то је веће загађење – да ли се они негде боре за смањење потрошње? Да ли је неко чуо да протествују против електромобила, због чије производње литијумских батерија свакодневно умире на стотине људи? То се ради у Африци, ускоро ће и у Србији, шта брига зелене због тога. Колико је зелених данас у Бундестагу и влади Немачке, а да нико од њих ни једном речју није поменуо експлозију на гасоводу у Балтичком мору и катастрофалне последице по рибе које је то изазвало. Само будалама они могу да причају о екологији, демократији…, о било чему.
Но, тема је „свети“ Валентино, па да му се вратимо, ово је само био покушај илустрације да покажемо како иза комерцијалних пројеката и истинске позадине онога што се пропагира, нема ама баш никакве везе. И то што трговци тог дана продају много бомбоњера, цвећа, „валентинчић“ балона и којешта другога што нас попут стихије запљускује сваког 14. фебруара по папско-државном календару, то што се кафићи, ресторани, тржни центри…, претварају у лудило слично новогодишњем, не говори о светости Валентина, него о томе да данашња омладина уопште не размишља каква је садржина празника који се ниоткуда појавио међу Србадијом, тачније, који је „убачен“ са Запада нападном рекламом и естетски лепом атрибутиком.
У чему је проблем, вероватно ће се запитати многе младе особе? Проблем је у томе што тај празник НЕМА НИКАКВЕ ВЕЗЕ СА ИСТИНСКОМ ХРИШЋАНСКОМ ЉУБАВЉУ. На жалост, тај западни сурогат је код многих потпуно потиснуо празник великог Христовог светитеља светог Трифуна, заштитника виноградара.
За разлику од истинских ранохришћанских светитеља и мученика, нема поузданих сведочанстава о Валентину. Постоје два предањска трага, оба везана за његов боравак у римској армији у време Клаудија II. Једно предање говори да се радило о лекару, друго да је то био свештеник. Пошто је цару било потребно што више војника, брак и породични живот је представљао проблем за војсковође, јер ожењени легионари не размишљају толико о слави државе колико о својој породици. И тако, зарад очувања ратничког духа својих легионара, Клаудије II им забрањује да се жене. Међутим, нашао се неки Валентино који је тајно венчавао легионаре, ради чега се император разбеснео и одрубио му главу управо 14. фебруара по поменутом мрском календару. И ништа ту не би било чудно, да се заиста радило о неустрашивом Христовом пастиру који се није плашио царске власти како би вршио једну од Светих Тајни, Свету Тајну Брака.
Али авај! Историјски приручници нам указују да је у то време у Риму цветала содомија скоро као данас на содомском Западу. Тако да недуго после списа Валентиновог савременика Евтропија који је писао да је „неки свештеник Валентин у Риму венчавао све који су волели једни друге – богате и сиромашне, слободне и робове, жене и мушкарце“ други хроничар Павел Орозиј пише да је „Валентин венчавао мушкарце, самим тим устајући не само против људске природе него и против Промисли Господње“. Још неколицина историчара тога времена наводи те податке о венчавању мушкараца од стране „светог“ Валентина.
У светлу ових сазнања, потпуно је јасно откуд се тај култ појављује управо у последњих 30-40 година. То се у потпуности поклапа са експлозијом и насилним наметањем хомосексуалне идеологије као норме како на Западу, тако и у целом свету где су на власти вазали Запада.
Такође сам проверио да се „свети“ Валентин не налази у литургијском календару Римокатоличке такозване цркве, иако ме то од њих не би изненадило, видимо да папа Фрања креће стазама „светог“ Валентина.
Дакле, ради се о типичном западном празнику који промовише „слободну љубав“ што није ништа друго него сведозвољеност, то је у ствари слобода од било какве одговорности човека као подобија Божијег за живот будуће деце. И као што је, како рече један мој пријатељ, изненада промовисани антипразник "хеловин" промовисао вештичарење како би "поклопио" празник светог Луке, тако је паралелно нападно промовисан и овај антипразник који промовише содомију под плаштом љубави и некакав Валентин "поклапа" светог Трифуна. То би требало да зна и наша омладина која у наивности и не сања да тај дан носи симболику разврата а не симболику љубави.
Нека Господ опрости ако грешим по питању Валентина, на више руских православних ресурса сам наишао на тај цитат Павла Орозија о венчавању мушкараца од стране Валентина. У православном календару свети Валентин се прославља 30. јула (по јулијанском календару) или 12 августа по папском, државном календару. Да ли је било више Валентина, тешко је утврдити, у сваком случају, све говори да је нападна прослава "Дана љубави" настала због записа горе поменутог Павла Орозија да је неки свештеник Валентин венчавао и мушкарце. Било како било, један мој пријатељ рече - тешко да грешиш ако одбијаш храну коју ти нуди змија. Празновање ових "празника" нападно је наметнуто од стране содомске западне цивилизације која данас ради управо оно што је змија радила са Евом у рају...
Свети Трифуне Никејски моли Бога за нас!
