Манифестација под називом „Словенски Праг 2018. године“ која је одржана 7-9. јуна текуће године, представљала је још једну потврду неопходности што чешћих сусрета културних и друштвених (кад би дао Бог и политичких) делатника словенских народа. Истовремено, овај скуп је представљао и истинску афирмацију „Свесрпског словенског покрета“ коме је ово било прво учешће на једном таквом међународном свесловенском скупу.
Један део манифестације који је одржан 8 и 9. јуна у „Руском центру за науку и културу“ (РЦНК) у Прагу носио је назив „Свесловенске етнографске свечаности“ и одржан је у организацији међународних свесловенских невладиних организација „Међународни словенски комитет“ и „Свесловенски савез“, као и чешке друштвене организације „Словенски комитет Чешке Републике“. Но, читав низ догађаја почео је дан раније, 7. јуна и све је било подређено обележавању значајних датума за међународни словенски покрет: 170 година од одржавања I Свесловенског конгреса који је одржан у Прагу у дворцу Жофин на Словенском острву (учесници скупа у Прагу посетили су овај дворац уз веома упечатљиво предавање о историјату дворца и првог конгреса); 220 година од рођења познатог делатника чешког националног препорода Францишека Палацког (свесловенска делегација је положила цвеће на његов споменик у Прагу); 78 година од оснивања «Дана пријатељства и јединства Словена» и 20 година од дана одржавања првог у савременој епохи, VII Свесловенског конгреса у Прагу. У парку испред хотела Пирамида где је пре 20 година одржана та манифестација, тада је посађена „словенска липа“ и поред тог лепог дрвета је одржан пригодан културно-уметнички програм. Све манифестације су припремљене и одржане уз подршку представништва Россотрудничества у Чешкој.
У вечерњим сатима 7. јуна у РЦНК отворене су три изложбе, међу њима и једна српска (остале две су – изложба „Матице Чешке“ и „Задивљујући словачки орнамент“ из Словачке). На српској изложби представљено је стваралаштво савременог српског иконописца Бобана Вељковића.
У Великој дворани РКНЦ у Прагу 8. јуна је одржана седница Међународног словенског сабора у чијем раду је учествовало преко 150 писаца, научника, политичара, друштвених и културних делатника из Русије, Србије, Белорусије, Чешке, Бугарске, Пољске, Словачке и Украјине. Да поменемо почасног Митрополита „Православне Цркве Чешких Земаља и Словачке“ Христофора и бившег потпредседника Државне Думе Русије Сергеја Бабурина, актуелног председника Словенске академије. Скупу је присуствовало и неколико посланика парламента Републике Чешке.
Зденек Опатршил, истакнути дугогодишњи делатник на њиви словенског јединства и разумевања, председник „Свесловенског комитета“, потпредседник „Свесловенског савеза“ и председник Чешко-Моравског словенског савеза отворио је заседање у Великој сали РКНЦ у Прагу, а након тога је Вацлав Екснер, бивши посланик парламента Чешке, прочитао поздравно писмо Председника Чешке Милоша Земана учесницима манифестације. Потом је Павел Туљајев прочитао поздравно писмо Олега Анатољевича Платонова, председника „Свесловенског савеза“ који је учесницима Сабора пожелео плодотворан рад на њиви словенске сарадње. Више од 25 делегата је излагало после њега, међу њима и представници српске делегације са веома интересантним излагањима. Нашу делегацију су чинили: протојереј Јован Пламенац, Љубиша Ристић, Слободан и Ирина Стојичевић и потписник ових редова. У раду је узела учешће и Др Бранка Кубеш, наше горе лист, која живи у Прагу, а иконописац Бобан Вељковић је све време свесловенског сабора био са нама.
Председник Међународног словенског савета Сергеј Бабурин је истакао да се за 170 година од првог свесловенског конгреса у Прагу радикално променило много тога у животу словенских народа. „Многи словенски народи данас имају своје суверене државе али питање очувања словенског духа као таквог и даље је више него актуелно“ – резимирао је у свом иступању Сергеј Бабурин и поентирао -следећим речима – „Хајде да учинимо све што је у нашој моћи како би Словени поново спасили свет и обезбедили његов миран, праведан и просперитетан развој“. Реферати учесника Сабора били су тематски разноврсни, али је сарадња словенских народа представљала нит која повезује сва та иступања.
У свом наступу нисам имао реферат на конкретну тему, него сам своје излагање у својству руководиоца српске делегације подредио представљању Свесрпског словенског покрета, истакавши да је наш задатак да у словенском покрету српски народ убудуће представљају озбиљни и одговорни људи и да се међу оснивачима ССП налази значајан број познатих научних и друштвених делатника из српских земаља и да се у Председништву покрета налази и 11 делегата са Свесловенског конгреса у Русији одржаног 2017. године. Изразио сам наду да ће приликом „Похода јужним Словенима“ који је планиран за другу половину септембра 2018. године, наши словенски пријатељи и браћа осетити истинско српско гостопримство које ће избрисати тужна сећања на тзв. Београдски конгрес. Уз констатацију да је Београд једина престоница на свету која је током ХХ века четири пута бомбардована од стране западних народа и савеза, подсетио сам словенске пријатеље да данас једино Србија и Босна и Херцеговина захваљујући српском народу, нису чланице неонацистичког НАТО пакта и захвалио сам свим пријатељима из словенских земаља који подржавају српску борбу за своју свету земљу Косово и Метохију. Своје обраћање завршио сам подсећањем на годишњицу смрти Гаврила Принципа кога је црно-жута монархија пре сто година уморила управо у чешкој земљи, подсећањем да је управо његов хитац омогућио слободу појединим словенским народима, међу њима и чешком народу…
Ранко Гојковић
У завршетку рада Сабора учесници су донели декларацију „За словенско јединство, пријатељство и мир са другим народима“ и упутили писмо Председнику Русије Владимиру Путину са молбом да се заложи да се прекине прогон великог руског научника и председника „Свесловенског савеза“ Олега Анатољевича Платонова. На крају рада Сабора, појединим дугогодишњим активистима Свесловенског покрета уручене су почасне медаље Францишка Палацког.
Други дан Сабора је завршен свечаним концертом у коме су узели учешће фолклорни колективи из Русије, Чешке, Словачке, Украјине, Бугарске и Пољске. Сутрадан, 9. јуна, у Кристалној дворани РЦНК одржан је радни састанак Међународног словенског покрета на коме је председавајући Зденек Опатршил посебно истакао задовољство због рађања „Свесрпског словенског покрета“ и замолио ме да кажем неколико речи о нашем покрету што сам са задовољством и учинио. Реакције присутних и нова многобројна познанства која су остварили чланови српске делегације, дају основ да са апсолутном увереношћу могу поновити речи из наслова текста – манифестација у Прагу је представљала пуну међународну афирмацију Свесрпског словенског покрета.
И на крају један резиме о сврсисходности оваквих манифестација и учешћа на њима. Гледајући чисто „материјалистички“ од оваквих сусрета нема велике користи. Али како се помињало у разговорима током Сабора, гест чешких војника које су Аустријанци стрељали у Србији за време Првог светског рата јер нису хтели да убијају Србе, говори нам да апсолутно није неважно неговати дух словенске солидарности, говори нам да би и данас у неком евентуалном великом рату, поново међу Словенима било таквих попут „доброг војника Швејка“ из легендарног романа Јарослава Хашека. Први свесловенски конгрес у Прагу одржан пре 170 година, чији је јубилеј обележен на манифестацији о којој пишем, представљао је реакцију Словена на једну болесну словенофобију која је кључала у Немачкој у то време. Свесни смо да су тада добре намере Словена, преко изрода какав је био Бакуњин, искоришћене и злоупотребљене од стране масонерије пре свега за борбу против Православља. Међутим, Московски конгрес из 1867. године који су организовали велики руски словенофили, поставио је јасне смернице у ком правцу једино може да иде свесловенски покрет и Свесрпски словенски покрет је те принципе истакао још на својој оснивачкој скупштини… http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1136-delegatima-svesrpskog-slovenskog-pokreta
На крају прилажемо фото галерију са Сабора у Прагу и линк са кратким видео прилогом РЦНК у коме су укратко интервјуисали нашег иконописца Бобана Вељковића као и моју маленкост
Са отварања изложбе српских икона у Прагу
Ирина Стојичевић
Слободан Стојичевић
Српска делегација са Сергејем Бабурином
Чланови српске делегације у центру Прага
