Ранко Гојковић
Поштовани читаоци, нова књига Милане Бабић „Васкрс империје – руско питање на прелому епоха“ представља у суштини други део својеврсног диптиха, њена прва књига бавила се србским питањем на прелому епоха.
Да би се кренуло у својеврсно осмишљавање србског и руског питања на прелому миленијума и да би се трезвено покушало анализирати, није довољно само солидно познавање историје та два народа. Свакако је неопходно и добро познавање и културе тих народа, међутим ни то није довољно, за тако нешто неопходно је и дубоко проникнуће у њихов „координантни систем“ или „духовни код“, а то значи да то осмишљавање није могућно ван контекста Православља.
Милана је професор србског језика и дипломирани теолог, одрасла је на херцеговачком кршу што значи да је тешко да не буде и русофил јер се тамо русофилство усисава са мајчиним млијеком. Негде сам рекао да моје русофилство заправо извире из Светосавља, чини ми се да је то случај и са Миланом Бабић. Дакле, Милана Бабић се апсолутно уклапа у Дучићеву дефиницију Херцеговаца, са ерудицијом својственом ученим Херцеговцима, духовним колико и душевним, гипким колико и поносним, опрезним колико и неустрашивим.
Неколико векова Русија је била једина слободна православна држава на планети, сви остали православни народи били су под туђим јармом. Улога Русије у ослобођењу тих народа, па тако и Срба, просто је грандиозна. Русија се увек залагала за јаку србску националну државу и радила на јачању јединства православних народа. Од Карађорђевог генија који се залагао за јак савез православних народа на Балкану, тај исправни геополитички концепт подржавала су и два велика србска државника са дубоком геополитичком свешћу. Ради се о Илији Гарашину и његовом чувеном Начертанију и о Миловану Миловановићу Балачку, творцу „Балканског савеза“.
Како би рекао поменути Дучић, Милана са скоро јелинским осећајем мере у свом диптиху нуди писмену и трезвену поруку нашим несрећним „другосрбијанцима“ да наша подршка Западу и сврставање са непријатељима Русије представља ударац на историјски србски код, јер Срби и Руси ни у једном рату нису били на погрешној страни историје.
И данас Русија представља главног гаранта и заштитника како Републике Српске, тако и опстанка Косова и Метохије у окриљу србске државности. Од Светог Саве па до данашњих дана није било ни једног историјског моментума када су геополитички интереси Руса и Срба били супротстављени. Било је само политичких идиота на једној или на другој страни. Чак и у време блоковске поделе света, свакако да у окриљу Варшавског пакта не би било могућно такво разарање србског националног бића какво је чињено у прозападној брозоморији. Тако да је и данас заговарање евроатланског пута и сврставање у антируски миље, могућно само у главама англосаксонских шпијуна или политичких идиота. Све то и много више, између редова ћете открити у сјаном диптиху Милане Бабић, који Вам од срца препоручујемо.
Поред ауторских текстова на важне идентитетске и културолошке теме, професорка Бабић је у првом делу диптиха („Српско питање на прелому епоха“) разговарала са Милом Ломпаром, Ранком Поповићем, Милошем Ковачевићем, Душаном Пророковићем, Чаславом Копривицом, Немањом Ђукићем, Веселином Конатаром, Олегом Солдатом, Гораном Латиновићем, Момиром Булатовићем, Емиром Кустурицом, Дарком Ђогом, Зораном Чворовићем, Ненадом Кецмановићем и Синишом Љепојевићем.
У другом делу диптиха, Васкрс империје или руско питање на прелому епоха, поред ауторских текстова Миланини саговорници су Бранимир Куљанин, Валериј Расторгујев, Сергеј Хоружиј, Владимир Кршљанин, Анатолиј Дмитријевић Степанов, Митрополит (Далекоисточни) Венијамин, Андреј Иљич Фурсов (два интервјуа), Бранислав Матић, Миломир Степић и Ваш покорни слуга, потписник ових редова.
Да васкрсну Света Русија и Небеска Србија, и да се расеју непријатељи њихови!
