ХАПШЕЊЕ МАЈКЕ ШЕСТОРО ДЕЦЕ - ЗЛОЧИН ПРОТИВ БОГА

Ранко Гојковић

Хапшење мајке шесторо деце због неплаћене казне не може имати оправдање у било каквом закону, јер је то злочин против Бога…

Један дивни руски владика, истински народни владика – епископ Тарски и Тјукалински Саватије - испричао је следећу причу:

„Једном приликом су великом старцу Пајсију Светогорцу дошла у посету тројица свештеника. Он је питао првог: „Колико имаш деце?“ – „Имам двоје“. – „Добро, но то је мало. А колико ти имаш?“ – питао је следећег. – „Троје“. – „Можда ћеш се и спасити. А ти колико имаш?“ – упитао је и трећег. – „Ја имам петоро“. – „Твоја матушка је света“ – рекао је старац. Дакле, само због једне ствари – броја деце – одредио је да је матушка света. А ако је света, значи да је са Богом. А ако је са Богом, значи да, иако тугује и страда због сваке дечије боли, она је наследила живот вечни и добиће сто пута више од онога чега се ради деце лишава…“.

Данас се у Србији хапси мајка не са петоро, него са шесторо деце, јер није платила казну због тога што није желела да се њена деца вакцинишу. Не желим да улазим у то да ли је децу потребно вакцинисати или није, али после престанка производње истих у нашем Торлаку, многе мајке су с правом забринуте, било је мноштво озбиљних негативних последица после вакцинисања ињекцијама страних произвођача. Држава није урадила ништа да увери забринуте родитеље да су сумњиве вакцине иностраног порекла здравствено безбедне по њихову децу. Какав је онда могао бити ум који је смислио закон којим се кажњавају С РАЗЛОГОМ забринуте мајке? Богоборачки. По каквом закону суди судија који је послао у затвор мајку шесторо деце? По богоборачком.

Као што смо видели из приче епископа Саватија, мајка шесторо деце је већ нека врста земаљског анђела и небеског човека. Она самим рођењем шесторо деце живи у другим категоријама, она састрадава мајчински и то не са једним или два, него са шесторо деце! Кад плаче једно – плаче и мајка. Са сваким плачем свог детета, плаче и материнско срце. Да ли је могуће да то не улази у главу судије! Да ли је могуће да је страх за неку своју плату и удобан живот, јачи од људскости која је својствена сваком самоуком српском сељаку? Да ли је нормално да друге мајке равнодушно кажу – али она је по закону осуђена? Не господо законодавци, не господо судије, не госпође мајке (да, то се могло чути и од неких „образованих“ мајки) – то не само да није нормално, већ је то сулудо, бездушно богоборачко дело које крши Божији морални закон и за свако морално биће тај закон мора бити изнад сатанских закона који нам се намећу са содомског Запада.

Све то је могуће у друштву које негује школу без Бога, политику без поштења и војску без родољуба, како то дивно описа србски златоусти владика Николај.

И излаз из овакве ситуације није могућ било каквим променама на улици. Нама Србима данас као и увек јесте потребна слога, то пише и на нашем грбу, у речима Само Слога Србина Спасава. Али то није слога на коју омладину позивају у борби за власт, безбожни глумци и тајкуни. Они не схватају кључну ствар – та четири слова се налазе око КРСТА ХРИСТОВОГ. Само та слога је спасоносна за Србина, никако слога без Христа. Није здрава слога у борби да сјаше курта а узјаше мурта, искуство петог октобра би требало да нас нечему научи. Нема никаквог напретка у безбожној слози. Данас је Србима неопходна слога хришћанска и верујем да је, упркос сатанским нападима на србску породицу као малу Цркву и нападима на нашу СПЦ, наш народ још увек сачувао веру, духовне и породичне вредности. Верујем да се народ два велика завета, Светосавског и Светолазаревског, не може победити никаквим технологијама…

Знам да је данас тешко деци усађивати хришћански начин живота од пелена, али родитељи који не усаде у своју децу бар зрнце љубави према Библији, Јеванђељу Христовом, не упознају их са хришћанским идеалима и вредностима, ризикују да њихово дете сутра постане слично тим законодавцима који доносе богоборачке законе и тим судијама које хапсе мајку са шесторо деце. Без слоге око Христа, никада ваша деца неће поставити све ствари на своје место, без тога ће уместо плодне хришћанске љубави у њиховим срцима царевати бесплодна толерантност и самољубље по принципу – правилно је оно што ја мислим. На жалост, такво стање духа данас влада како у владајућој „елити“, тако и у добром делу опозиције.

Помолимо се браћо и сестре за Јелену Милетић и њену породицу. Данас када ратују и против наше историје, и против наше породице и генерално, против наше православне цивилизације, нас као народ може спасити само квалитет наше душе, неговање благочестивих традиција нашег народа, наше хришћанске православне светосавске цивилизације. ЗБОГ ТОГА, СРБИНА СПАСАВА САМО СЛОГА, ОКО КРСТА ХРИСТОВОГА.

На крају, уз извињење читаоцима, мало личних утисака. Уз овај текст прилажем и једну песму коју сам написао у децембру 2008. године, свестан своје песничке незрелости, али са искреном родитељском бригом за децу. Недуго после те песме, заједно са супругом сам одлучио да избацимо из куће најгорег могућег васпитача - телевизор. У том тренутку сам био без посла и истог дана када смо избацили из куће телевизор – уследио је позив из Русије и уследио је вишегодишњи ангажман, радио сам и био плаћен за оно што волим да радим, да преводим православно-патриотске текстове са руског језика. Свако благочестиво дело урађено у славу Божију, обавезно наиђе на отклик Небеса, или како често понавља мој духовник – „Све се може, уз помози Боже“…

РОДИТЕЉИМА

У вијеку двадес' првом

В'јеку компјутера, струје

Родитељ се ниш'т не пита

Телевизор наређује.

Док слуђени родитељи

Мисле како доћ' до новца

Нечастиви са екрана

Децу одваја од Творца.

Кроз серије и игрице

Ћаво дечја срца куша

Саблажњава, наговара