Напомена уредника: Крајем 2013 и почетком 2014. године, за Фонд Стратешке Културе сам написао (у оквиру серијала "Ризнице Свете Русије") четири текста о руским чудотворним иконама Мајке Божије (Владимирској, Казањској, Донској и Смоленској). После преласка сајта ФСК на нову платформу, није сачуван претходни садржај сајта, па ће "Саборник србско-руски" на дане празновања ових икона публиковати ове текстове о руским чудотворним иконама Пресвете Богородице. Данас РПЦ празнује чудотворну Донску икону Мајке Божије па на нашем порталу публикујемо тај текст са ФСК из 2013. године...
Са севера Владимирска - ка Донској на југу и са запада Смоленска - ка Казањској на истоку, ове 4 иконе у својеврсном крстообразију вековима штите Правоверје у Русији…
У овом делу серијала о чудотворним заштитницама руских земаља, говоримо о Донској икони Мајке Божије, вековној заступници јужноруских земаља. Према предању, Донску икону је осликао учитељ великог Рубљова, Теофан Грк, премда има мишљења да је Донску икону одсликао неки Рус из његовог иконописачког круга.
Историјат и чудеса. Ову икону са собом су донели чувени Донски козаци на још чувеније Куликово поље и она је током битке била међу руском војском (оно што представља још један Промислитељски детаљ, чувена Куликовска битка одиграла се 8/21 септембра 1380. године, управо на празник Рождества Пресвете Богородице). Од Куликовске битке до данас, Донска икона Мајке Божије дубоко је поштована међу православним Русима. Икона се пре чувене битке налазила у Благовештењском храму у граду Сиротину, а после победе у Куликовској бици, козаци су је поклонили светом благоверном Великом Кнезу Димитрију Донском. По једној верзији Кнез је икону донео у Москву и првобитно је ставио у Успењски сабор Московског Кремља, али је одмах по изградњи Благовештењског храма Московског Кремља ова светиња тамо пренесена. У знак сећања на велику победу на обалама Дона, икона је названа Донском. По другој верзији Кнез Димитрије је икону сместио у Успењски сабор у селу Коломенско и пред њом се Цар Иван Грозни усрдно молио 1558. године пред заузимање Казања. После успешног заузимања Казања, Цар је наредио да се икона пренесе у Благовештењски сабор Московског Кремља. Настанак чувеног Донског манастира у Москви везан је за чудесно заступништво Мајке Божије током изненадног упада Кримских Татара 1591. године. Док је добар део руске војске одбијао напад Швеђана на северу Русије, Нурадин и његов брат Махмут-Гиреј са великом војском продрли су до саме Москве, улогоривши се на Врапчијим горама. Московљани са Царем Фјодором Ивановичем кренули су у Крсни ход око Москве са Донском иконом Пресвете Богородице. Уочи битке икона је постављена у војну цркву, посред војске која се спремала за окршај. Целе ноћи Цар се молио пред Заступницом за победу над непријатељем и она му је обећала помоћ. Тешки бој трајао је цели дан и ноћ и Руси су успели да одоле Татарским јуришима и нагну их у бекство. У знак благодарности због милости Пресвете Богородице, исте године је основан Донски манастир у који је стављена копија чудотворне иконе Донске Мајке Божије и та икона се и данас налази у Донском манастиру. А оргинална икона из Благовештењског храма у коме се налазила до Октобарске револуције, данас се налази у државној Третјаковској галерији. Једном годишње, уочи празновања Донске иконе Мајке Божије (19. августа по црквеном, 1. септембра по грађанском календару), икона се из Третјаковске галерије доноси у Донски манастир, где постаје доступна верницима за поклоњење. Друга два догађаја због којих се празнује Донска икона Мајке Божије, су већ поменута Куликовска битка и поход Ивана Грозног на Казањски ханат. Поред тих датума који се обележавају црквеним празновањем светиње, Донска икона је повезана са још многим важним догађајима руске историје. Тако је Донска икона учествовала и у походу Ивана Грозног на Полоцк 1563. године, а у периоду од XVII-XIX века икона је поштована као истинска заступница приликом напада иноверних и иноплемених непријатеља. Још једно нашествије Кримских Татара на јужноруске земље (1646. године у време Цара Алексеја Михаиловича) заустављено је заступништвом Донске иконе Мајке Божије. Њено заступништво забележено је и приликом Чигиринских похода против Турака 1677–1678. године, као и приликом Кримског похода Кнеза Голицина 1687-1689. године. Заузимањем Азова од стране Петра I (1696. године) Донска икона стиче вечну славу заштитнице јужних руских земаља. Сачуван је огроман број и других историјских повести о Донској икони Мајке Божије од 16 века до данас, са многобројним похвалним речима, повестима, молитвама, описима чудеса и описима историјских догађаја са њом повезаних, које се у оваквом тексту не могу ни побројати, а камоли описати.
Историјски оков. Икона је у XVII веку била смештена у величанствен златни оков са венцима драгог камења украшеним смарагдима, сафирима и алмадинима. На излазним ивицама биле су угравиране сафирне минђушице, на златним тракама биле су угравиране многобројне иконе. На глаткој сребрној површини окова која је представљала својеврсну ризу Пречисте и Богомладенца, било је причвршћено 5 златних напрсних крстова са драгим камењем и бисерима и 13 панагија. У једној панагији налазио се делић Животворног Часног Крста Господњег а у другим крстовима и панагијама налазиле су се честице светих моштију. По количини честица моштију светитељских, оков Донске иконе Мајке Божије није имао аналогију. У том окову била је смештена својеврсна иконографија која је изображавала Царске Двери на иконостасу, а сама икона са ликом Богомајке је највероватније представљала Престо Господњи, јер је она у себе сместила Оваплоћено Слово. На прелазу XVII у XVIII век Донска икона је извађена из тог окова ради сахране Царице Наталије Алексејевне, а после је икона стављена у други рам. Драго камење које је било стављено у историјски оков Донске иконе опљачкале су 1812. године дивље хорде тадашње Европске Уније уједињене под Наполеоном Бонапартом. Сто година касније поново су дивље хорде, овај пут под руководством Лењина и Троцког, докрајчиле импозантни оков опљачкавши и сребрну ризу са окова Донске иконе Мајке Божије. До данас је од тог окова сачувано само неколико предмета, од којих је најзначајнија позлаћена напрсна дуборезна икона “Силазак у ад”, са драгим камењем с почетка XV века.
Иконографска типографија. По иконографској типографији Донска икона припада низу икона које зовемо “Умиљење”, које карактерише седење Богомладенца на десној руци Богомајке и “умилна” блискост и припијеност образа Богомладенца и Његове Пречисте Матере. Посебну карактеристику ове иконе представљају у коленима савијене босе ногице Богомладенца Христа на левој руци Пресвете Богородице, којом дотиче наборе одежде Сина. Мотив савијене десне руке којом стеже свилени огртач, преузета је из Византијске традиције, као и благосиљање десном руком и држање плавог свитка у левој руци Богомладенца. На рукаву огртача Приснодјеве златним грчким словима је исписан стих из Псалтира: “Сва је украшена кћи царева изнутра, хаљина јој је златом искићена” (Псалм 44:13). Очито је коришћење многих познатих мотива и византијске и новгородске иконографије, међутим Донска икона Мајке Божије представља самостално уметничко дело врхунског квалитета, са особеностима које је одвајају од поменутих школа иконописања. Поготово је уникално насликано лице Пречисте, на коме се уз брижан израз због будућег страдања Богомладенца, очитава несвакидашња унутрашња просветљеност Богомајке. Лице Пречисте на овој икони је уникално, па отуд и тврдње да је Донску икону одсликао Рус из иконописачког круга Теофана Грка. То се поткрепљује чињеницом да су се у то време мајстори из Константинопоља строго придржавали форми класичних иконографских канона, а изражена емоционалност на лицу Пречисте на Донској икони заиста одскаче од класичних византијских форми. Интересантно је да је на оригиналној икони са њене друге стране изображен лик Успења Пресвете Богородице.
Још пет копија Донске иконе Мајке Божије сматрају се чудотворним. То су иконе у Светотројичко-Сергијевској лаври, Донском манастиру у Москви, Успењском манастиру у Коломни, икона у храму у Стародубу и икона у скиту св. Јована Претече у Молченско-Софронијевској пустињи.
“С нама је Бог, разумите народи, и покорите се, јер је снама Бог!” – слушали су верујући православни Руси и Срби на Великом повечерју, у дане Великог Поста Господњег. Старозаветни пророк Исаија пророкује долазак Месије Емануила, што у преводу са јеврејског значи “С нама Бог” и овако кличе: “Здружујте се народи, али ћете се потрти; чујте сви који сте у даљној земљи: оружајте се, али ћете се потрти; оружајте се, али ћете се потрти. Договарајте се, договор ће вам се разбити: реците ријеч, неће бити од ње ништа, јер је с нама Бог” (Исаија 8; 9-10). Данас када на југозапад историјске Русије Запад шаље плаћене убице, псе рата, за подршку украјинским нацифашистима, Великопосно славословље нас поново подсећа зашто је руско војинство непобедиво – јер ратује за Истину Христову, јер је са њим Бог. Немоћна је сила христобораца пред народом Христовим, помолимо се и ми Срби као Његов народ, Оној која је родила Месију-Христа, за нову победу руског војинства:
О, Свемилостива Владичице Богородице, руске земље чудесна Заступнице, уточиште уцвељених, спасење грешних! Руску Отаџбину од непријатеља заштити, сву васељену миром благослови, веру православну укрепи, помози нам да са уздањем понесемо крст страдања, у љубави и слози све нас сачувај и да уђу у радост Господа удостој оне који Му певају: Алилуја!
- Ову теорију поготово заговара историчар уметности Лазарев
- http://srb.fondsk.ru/news/2014/03/05/plahenici-iz-pvk-blackwater-u-malim-grupama-dolaze-u-kiiev-i-odesu.html
- Из Акатиста Донској икони Мајке Божије, Кондак 13
