Ранко Гојковић
Немачки историчар и философ Освалд Шпенглер је пре нешто више од 100 година (први том изашао 1918, други том 1922) у свом делу „Сумрак Европе“ предвидео ово што данас живимо. Многи на Западу су се исмејавали његовим погледима, а стварањем ЕУ и много људи и држава и са Истока сањало је о уласку у ЕУ и неизбежном „просперитету“. И у Србији, практично од пада Милошевића па до данашњих дана, сорошоидна смердјаковштина и са позиције власти и са позиције опозиције, покушава да убеди Србадију да је спасоносан содомски загрљај Запада. Само су православни људи знали за мудре мисли наших светитеља Николаја и Јустина о „белој демонији“ и указивали на духовну пустош содомске Европе која је култ смрти увела као норму. И православни Срби су се Литијама борили да у Србији то зло и духовна пошаст не заживи као норма.
Средином фебруара у емисији „Актуелности“ изнео сам тезу да Русија не сме преговарати само о мирном регулисању кризе у Украјини, него инсистирати на обавезујућим правилима игре у међународној политици или како се Путин изразио, неопходно је уклањање првобитних узрока рата у Украјини. Дакле, о неопходности нове Јалте. Слава Богу, већ сутрадан, 20. фебруара, Сергеј Лавров је обелоданио да је на преговорима у Саудијској Арабији, Американцима предочено да је дошло време да Запад призна нови баланс снага у свету и да почне да гради односе на основама узајамног уважавања а не хегемоније.
Земљотрес који је изазвао нови однос америчке администрације према Русији, понижена Европа која није чак ни позвана на разговор о решавању кризе у Украјини, сведочи колико је Шпенглер био видовит. Ликовали су западни сатанисти после распада СССР-а мислећи да је дошао крај руској државности. Али, човек снује, Господ одређује. Руска државност се дигла са колена, а на нашим очима видимо распад Запада, сличан распаду СССР-а.
На неки начин и нас је Господ погледао, гашењем финансирања антисрбског и антируског USAID-а смањује се могућност негативног утицаја сорошоидне смердјаковштине на студентске протесте.
То је веома значајно имајући у виду више него неопростиво дистанцирање нашег свештеноначалија од студентарије. Верујући народ и део нижег клира пре три године је успео да „натера“ наше свештеноначалије да подржи Литије против претварања Београда у престоницу содомије. На жалост, по питању студентских протеста, на снази је и даље „заглушујуће ћутање“ нашег свештеноначалија. Без обзира на велику олакшицу коју ће после гашења USAID-а осетити сви нормални патриотски орјентисани људи широм света, не сме се потценити србофобни и русофобни потенцијал Западне Европе на челу са (некада Великом) Британијом.
Бламажа и још једна неопростива срамота србских власти по питању гласања против Русије у ОУН, показује да је заиста дошло време да ова власт оде на сметлиште историје. Било би погубно по Србадију да и наша држава на овом таласу не промени курс и одбаци све лудости које нам је содомски Запад наметао у законодавству последњих деценија. Као што Милошевић дуго времена као да није примећивао да је дошло до рушења Берлинског зида, ово гласање у ОУН показује да слепило данашње србске власти не примећује тектонске поремећаје који се одигравају у свету.
Целокупна енергија србског православно-патриотског миљеа мора се усмерити против западног пута - јер је то пут у Апокалипсу. Сорошоидна смердјаковштина окупљена око Прогласа не сме бити алтернатива актуелној прозападној содомској власти. Охрабрује све више хришћанских и патриотских обележја међу нашом студентаријом, ни један рат не може добити ненаоружана армија, а једино истинско оружје које данас има наша омладина, јесу светосавске и светолазаревске хришћанске вредности нашег рода.
Једино, али довољно. Нека би дао Господ да се та омладина заиста и наоружа тим оружјем, тада не би изгледало далеко пророштво светог владике Николаја, када се Свети Саво стресао од ужаса и викнуо из свега гласа:
„Доста, Боже, поштеди остатак!“
Тад је Господ послушао Саву,
На српско се робље ражалио,
Те Србима гријехе опрости.
Засија се лице Србиново,
Зазвонише звона на весеље,
Замириса земља од тамјана,
Заблиста се Христова истина,
Зацари се милост и поштење,
Анђели се са неба спустише,
Па Србију земљу загрлише.
Амин Боже дај!
