Ранко Гојковић
Верујући човек који се труди да трезвено промишља о историјским догађајима, не може да не види улогу Промисли Господње у историји. Када би о томе размишљали пронашли би много тога Промислитељског у историји многострадалних народа, србског и руског. Раније сам писао о задивљујућим паралелама Косовске и Куликовске битке, писао сам о промислитељским везама наших народа, овај текст представља осврт на духовне везе великих руских синова који су живели у различитим епохама. Многи догађаји, многи датуми, па тако и дани рођења или смрти, у светлу Божије Промисли нипошто нису случајни датуми. Ми не одлучујемо својом вољом ни када ћемо се родити ни када ћемо умрети (чак ни самоубице не одлучују о томе, то раде демони који су потпуно овладали њима), али често се у датумима рођења или смрти открива скривени смисао. Као и у многим важним датумима како отаџбинске историје, тако и у нашим личним животима.
Немојте ми замерити, испричаћу једну анегдоту из личног живота. Неколико година уназад стигао ми је у госте пријатељ који живи у Сарајеву и не знајући да је стигао баш на мој рођендан (узгред, који поодавно не славим 😊). Уз чашицу ракије жена откри да ми је рођендан и реакција мог пријатеља је за мене била и изненађење и повод за размишљање управо о теми о којој пишем. Рекао је уз неизбежни осмех – «Данас ти је рођендан! Па сад је мени јасно зашто ти толико «волиш» Римског папу». Пошто сам рођен на светог Марка Ефеског, наравно да је пријатељ направио алузију на мој веома критички став према папистичкој јереси који је изражен у многим мојим текстовима и јавним наступима. Нисам о томе раније размишљао, међутим, вероватно је и тај дан рођена утицао на ту «љубав» према архијеретику из Рима, како се иронично изрази мој пријатељ.
Да се вратимо једној историјској парарели везаној за духовну повезаност три велика руска светитеља – преподобног Серафима Саровског и двојице руских владара – светих мученика – светог Андреја Богољубског и светог Цара Николаја II Романова.
Андреја Богољубског многи сматрају првим руским царем, иако није званично крунисан, његов пренос руске митрополитске катедре из Кијева у Владимир и преношење чувене Владимирске иконе Мајке Божије у тај град, представљао је први корак ка каснијем израстању Москве у Трећи Рим и најава руског самодржавног царства. Као што знамо, Николај II Романов био је последњи руски цар. Интересантно је да су ова два руска владара мученички пострадала истог датума и по свој прилици, њихово ритуално убиство припремљено је у истој сатанистичкој кухињи. Андреј Богољубски убијен је 17. јула 1174. године (по државном календару), а истог датума 1918. године и свети цар Николај. Интересантно је да се 1997. године у главном храму Богољубског манастира из прекречене фреске пројавио лик цара мученика Николаја II. То чудо је између осталог допринело канонизацији светих царских мученика који су канонизовани 2000. године. Две године касније (2002) након што су извршени рестаураторски радови на месту појаве лика цара Николаја, откривен је и лик Господа Исуса Христа у царској одећи са царским жезлом и куглом. То се може протумачити као сигнал Господњи да Он неће оставити руску државу без Своје заштите и после ритуалног убиства владара.
Али то није све по питању веза између Серафима Саровског, Андреја Богољубског и Николаја Романова. Године 1913 у Руској Империји се обележавало 300 година царствовања Дома Романових и цар Николај II је посетио Богољубово и место мученичког страдања светог Андреја Богољубског, првог некрунисаног руског цара и цар Николај се том приликом дуго молио на месту ритуалног убиства.
Николај II је тада свакако знао за предсказање које је велики светилник земље руске преподобни Серафим Саровски пренео цару Александру I, победнику над Наполеоном. У том предсказању преподобни Серафим је навео да ће цара који њега прослави Господ прославити и да ће потом бити велика смутња у Русији и много крви ће потећи земљом руском због устанка против тог цара и самодржавља.
То предсказање баћушке Серафима остварило се 1903. године, када је Свети Синод РПЦ прибројао Серафима Саровског лику светитеља.
Интересантно је да је Синод одбио први захтев за канонизацијом Серафима Саровског и тек на поновљени захтев цара Николаја II Свети Синод га је канонизовао. Свечаној канонизацији која је одржана 19. јула 1903. године лично је присуствовао цар Николај са својом породицом. Други део пророчанства преподобног Серафима Саровског, да ће Господ прославити цара који њега прослави, испунио се канонизацијом светог Цара Николаја.
Да кажемо да дубоку симболику има и сам дан рођења светог цара Николаја II Романова. Он је рођен 19. маја 1868. године на дан Јова Многострадалног, који је био нећак праоца Аврама и који је храбро и достојанство са пуним поуздањем у Господа прошао кроз сва страшна искушења која су му послата. Цар Николај је у ХХ веку храбро и достојанство претрпео страшна искушења као и његов небески покровитељ на чији дан је рођен.
Ту још није крај духовних веза Андреја Богољубског, Николаја II и преподобног Серафима Саровског. Наиме, Андреј Богољубски је у XII веку основао манастир у Китајевој пустињи код Кијева и управо је настојатељ тог манастира упутио и благословио преподобног Серафима у Саров, са речима: «Нека ти ово место буде на спасење». Када су 1991. године мошти преподобног Серафима преношене из Санкт Петербурга у Саров, колона се зауставила у Богољубову где је Патријарх Алексеј II одслужио молебан. Невероватна духовна повезаност три великана руске историје, три света човека који се и данас пред Престолом Свевишњег моле за спас Русије, за спас Православља, што значи и за какав-такав опстанак здравог смисла у овом помахниталом глобалистичком свету.
А на дан изнуђеног одречења од престола цара Николаја II у марту 1917. године у Коломенском, у Цркви Вазнесења Господњег, обретена је икона Мајке Божије «Державнаја» са царским жезлом у руци. То се може протумачити да је Мајка Божија измолила од Свог Сина Милост за опстанак руске државности упркос страшној смутњи која се на Русију надвила због њене дехристијанизације.
Заиста је диван Господ у светима Својим.
