Ранко Гојковић
Придворичка црква није
Тек онако Лазарица –
Са народом в’јенац вије,
И она је мученица.
(Радован Гојковић – стих из песме "Придворица")
Велика истина коју су нам пренели Свети Оци Цркве, да је мученичка крв семе за нове хришћане, оваплоћује се у многострадалном селу Придворица у општини Гацко, у Херцеговини. О Придворици сам писао више пута, неки текстови су ушли у књигу „Придворица – симбол усташких злочина у НДХ“ групе аутора (Видети ОВДЕ, ОВДЕ и ОВДЕ). Милошћу Господњом, током овог лета у јулу месецу имао сам задовољство да поново посетим ово мученичко место и покушаћу да пренесем део предивних утисака које је ова посета оставила на мене. Извињавам се због личних утисака, овакву врсту текста не могу другачије да пишем…
Манастир у Придворици се изменио до непрепознатљивости у односу на моју последњу посету. Пре свега, оно што је најважније, данас манастир већ живи истинским манастирским литургијским животом. Сама Промисао је тако удесила да игуман манастира Завала, јеромонах Василије, скоро целу недељу проводи и служи у Придворици, метоху манастира Завала у коме је у монаха-горостаса стасавао свети Василије Острошки, слава му и милост. Човек који је обновио велику србску светињу, манастир Завалу, под чијим је руководством урађена рестаурација величанствених фресака хиландарског монаха и фрескописца, великог Херцеговца Георгија Митрофановића, прихватио се великог подухвата и под његовим руководством манастир светог кнеза Лазара у Придворици из дана у дан се изграђује, расте и цвета. Тешко је описати благодатни осећај који струји срцем и душом верујућег човека, гледајући радове на улазној капији манастира где ће бити и манастирска продавница и палионица свећа, обилазећи конак са келијама, „зимску цркву“, кухињу и трпезарију, затим велику славску трпезарију са келијама на спрату, слушајући игумана како објашњава где ће се и како градити звоник (о томе нешто више на крају текста)…
Верни народ у Гацку је осетио значај ове светиње, значај повратка Србадије себи, својој светој вери Православној и организовано је неколико акција са мобама за Придворицу. Памтећи светлу молитвену бригу покојног оца око подизања спомен-обележја Придворичким мученицима, осећам потребу да посебну благодарност изразим Мирославу Вуковићу Хргу за неравнодушан и пожртвован однос према уздизању ове светиње. Новцем од продаје књиге „Придворица – симбол усташких злочина НДХ“ (аутори су се одрекли хонорара у корист подизања спомен-обележја) и прилозима верног народа Гацка, планирано је подизање спомен-обележја са крстом на месту страдања у Придворици и Шиповици. Мермерну плочу са именима Придворичких мученика, израђену прилозима братства Гојковић као и породица чији су ближњи страдали у Придворици (коју је као заветну жељу да остане као траг о страдању Придворице оставио покојни отац), која ће бити уграђена на споменику испод крста, овом приликом смо довезли у Придворицу благодарећи и несебичном труду Ратка Крстојевића и поменутог Мирослава Вуковића Хрга.
Благодарећи игуману Василију, манастирска црква је добила изузетну реликвију – честицу моштију светог великомученика кнеза Лазара, коме је храм и посвећен. Приликом целивања ове реликвије осети се предиван неземаљски благоухани мирис. Док целивам реликвију, кроз мисли ми пролазе стихови покојног оца из његове песме о Придворици са почетка текста.
Приликом разговора са игуманом, дотичемо се и несвакидашњег лика Драгана Уљара, преносим утиске из разговора са њим приликом откопања моштију мученика и њиховог преношења у крипту храма од пре више од десет година. Игуман каже да те утиске треба ставити на папир, излазиће још књига о Придворици. Ставићу, даће Бог да тако буде… (Слика лево - Драган Уљар приликом откопавања моштију Придворичких новомученика 29 август 2008. године)
На растанку са мученичком Придворицом од игумана добијамо лепе дарове, мени је свакако најдража икона светих Придворичких новомученика која већ краси мој кућни иконостас.
На крају текста да кажемо да је у плану изградња звоника и да су звона већ наручена у Ливници Поповић у Београду. Сви који желе да помогну овој великој светињи могу то урадити и уплатом на жиро рачун манастира Завала са назнаком за Придворицу. Прилажем фотографију са документа који ми је предочио игуман Василије, на коме се види и жиро-рачун.
Подаци са жиро-рачуном манастира Завала, преко кога је могуће уплатити прилог за звоник и звона у манастиру Придворици
Надам се да ће и наша завичајна удружења Херцеговаца и Гачана у Београду ангажовати око помоћи овој новој великој светињи србске Херцеговине.
Придворички новомученици молите Бога за нас!
Фото: Лични архив
Фото галерија:
Икона светих Придворичких новомученика
Драган Уљар, човек који је прорекао да ће на моштима новомученика нићи манастир, на дан преноса моштију новомученика Придворичких у разговору са Славком, Ненадом и Ранком Гојковићем испред храма у Придворици 2008. године...
Радован Гојковић, на дан преноса моштију новомученика Придворичких 2008. године...
Ранко и Лука Гојковић у храму светог кнеза Лазара у манастиру Придворица
Велика славска гостопримница у манастиру Придворица
На извору реке Придворице, с лева на десно - Лука Гојковић, Ратко Крстојевић и Мирослав Вуковић
