КУЛИКОВСКА = КОСОВСКА БИТКА
Наставак теме „Србин у Русији, свој мећу својима“, како је Промисао запечатила братство Срба и Руса...
Ранко Гојковић
Одмах по доласку у Москву 16. јануара, сусрети са блиским људима и озбиљна брига како све поклоне сместити у кофер. Узгред, неколико дана касније приликом повратка у Србију, морао сам водити дискусију са лепотицом на шалтеру аеродрома Домодедово поводом тога да је дозвољена „само једна торба у ручном пртљагу“…Но, слава Богу, лепотица је прихватила мој аргумент који сам изнео са пуном озбиљношћу, да поклони руске браће Србима МОРАЈУ стићи у Србију…Поново веома испуњен дан. Разговор уз чај на знаменитом балкону стана Бориса Земцова, ту је и Анатолиј Дмитријевич Степанов и његова супруга Ирина.
Потом остављамо Бориса и следи сусрет са једном изузетном женом, искрена благодарност мом пријатељу Анатолију на познанству са Љубов Степановном Гармаш. Ручак са брачним паром Степанов и са Љубом Степановном у грузијском ресторану у Москви – један је од оних који се памте целог живота. Како је брзо прошло време, како је било тешко растати се, како сам желео да се још дружим са тим драгим људима.
Кад сам већ био у возу за Тулу, под утисцима недавног разговора у грузијском ресторану и познанства са Љубов Степановном, сетио сам се како је предсказивао преподобни Серафим Саровски, да ће управо „беле мараме спасити Русију“.
Мислим да су управо такве биле те савремене мироносице за време ратујућег атеизма, оне се нису плашиле претње милиције, подсмевања у кући и суседству, нису се плашиле подсмеха познаника, нису се плашиле изругивања богобораца и не обазирући се ни на шта, успевале су и у цркву ићи, и палити кандило, и учити унуке да се моле Богу... Такву веру ја сам осећао код Љубов Степановне.
А у Тулу путујем заједно са мојим пријатељем, руским новинаром и писцем Борисом Земцовом, замеником Олега Платонова у редакцији „Руског Весника“. Он већ пар година жели да ми организује екскурзију на Куликово поље, Тула је његов завичај. Но, све до сада неуспешно, моја путовања у Русију прилично су испрограмирана од почетка до краја…
Још желудац није сварио ни део онога што смо јели и грузијском ресторану, а нисам могао да откажем послужење са дивно сервираног стола у кући Борисовог рођака Јуре. Предивна породица Јуре Земцова, професора иконописања на локалном богословском факултету, достојно је угостила госта из Србије. Предивне иконе су урађене у атељеу где Јура заједно са женом слика иконе светитеља Господњих.
Колико сам се обрадовао када сам сазнао да је Јура нацртао и икону светитеља Николаја Српскога, тако драгога моме срцу…
Ујутро, 17. јануара, са Борисом, Јуром, његовом мајком и сином одлазимо аутом из Туле ка Куликовом пољу. Више од 100км. Око 20км од Куликовог поља посећујемо село Себлино где се родила Матрона Московска, посећујемо цркву где се Матронушка крстила. Сећам се како је Борис у књизи својих успомена на дане свог добровољачког подвига у Републици Српској, благодарио Матронушки на њеном заступништву у легендарном боју руских добровољаца на вису Заглавак, у планинама око српског града Вишеграда.
Наравно, све то је поново загрејало српско срце, но, све је то била само увертира за оно што се догађало следећих неколико часова. Сусреће нас и поздравља Олег Генрихович Вронски, директор музејског комплекса „Куликово поље“. Очигледно се Јура постарао да то не буде „обична екскурзија“.
Пре него што кренемо на екскурзију по музеју, Олег нам је укратко испричао неке детаље везане за музејски комплекс, а потом нас је предао „у руке“ истинског стручњака, Олге Владимировне Попов, која нам је током два и по сата надахнуто објашњавала и показивала експозиције тог уникалног музеја. Тешко је речима описати утиске добијене приликом такве екскурзије у том јединственом музеју. Колико сам се изненадио и истовремено колико је мојим српским срцем овладао понос, када сам видео да експозиција почиње са Косовском битком.
Наравно, то треба забележити и леп споменик Милоша Обилића на коњу – идеално је место за прву фотографију српског посетиоца по том дивном музеју. Користећи интерактивни текст можете сазнати све најважније о Косовској бици.
С тугом у срцу морам признати да у Србији нема ничег сличног, а експозиција комплетног музејског пространства простире се на 2.500 м2. Цео музејски комплекс заузима око 70 хектара.
Немогуће је писати о тим утисцима, немогуће је говорити о Куликовом пољу, руском и Косову пољу српском и не поменути промислитељске српско – руске везе. Пре свега треба рећи да се птица кулик на српском зове кос, тако да Срби Куликовску битку преводе као Косовску, а Руси Косовску битку као Куликовску. И временски се такође ради о људима истог покољења – измећу те две битке је 9 година разлике. Даље, наша Косовска битка невероватно подсећа и по форми и по садржини на руску битку на Куликовом пољу. Наша Косовска битка није била обична битка, него велика победа духовног начела у српског историји. Због тога је пример Светог кнеза Лазара и његових витезова толико важан у српској историји и њихов подвиг је заложен у темеље српског идентитета. Слично се може рећи и за руског човека по питању Куликовог поља. Јер тамо није просто побеђен спољни непријатељ, татаро–монголска Златна Орда, него су положени темељи обнове духовног и националног јединста до тада раздробљеног руског народа, под заједничким руководством духовних и световних великана – преподобног Сергија Радоњешког и кнеза Димитрија Донског.
У српском случају то су били Свети Патријарх Српски Јефрем и Свети кнез Лазар и оба кнеза су касније били прослављени у лику светитеља.
А руски витез Пересвет је уочи битке начинио исти такав жртвени подвиг као и наш Милош Обилић.
Псалам 23 гласи овако:
Господња је земља и што је год у њој, Васељена и сви који живи на њој.
Јер је Он на морима основа, и посред ријека утврди је. Ко ће изаћи на гору Господњу? И ко ће стати на светом мјесту Његову? У кога су чисте руке и срце безазлено, ко не изриче имена Његова узалуд и не куне се лажно. Он ће добити благослов од Господа, и милост од Бога Спаса својега. Таки је род онијех који Га траже, и који су ради стајати пред лицем твојим, Боже Јаковљев! Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се врата вјечна! Иде Цар славе. Ко је тај Цар славе? Господ крјепак и силан, Господ силан у боју. Врата! Узвисите врхове своје, узвисите се, врата вјечна! Иде Цар славе. Ко је тај Цар славе? Господ над војскама; Он је Цар славе.
(Превод овог псалма узет је из Псалтира који је на превод Ђуре Даничића дорадио свети владика Николај 1955. године, а чије издање је поновила издавачка кућа „Православац“ 2002. године – Р.Г.)
Витезови кнеза Димитрија Донског за руски народ и витезови кнеза Лазара Хребељановића за српски народ, отворили су двери за Цара славе, за Христа. После Косовске битке Срби и после Куликовске битке Руси, немају права на издају Христа! Мислим да није случајно што нова експозиција музеја Куликовске битке почиње са Косовском битком! Сваком посетиоцу ће одмах постати јасне задивљујуће паралеле на које сам горе указао. Слава Богу, хвала ауторима експозиције, још једном понављам „слова из наслова“: КУЛИКОВСКА БИТКА = КОСОВСКА БИТКА.
И уздам се у Бога да по светој српској земљи, по српској колевци Косову и Метохији, неће још дуго газити ноге поганих НАТО убица и њихових најамника. Верујем да ће тако и бити, иако знам да је данас Србија мала и слаба и то знају и наши непријатељи. Но, они не знају да је ВЕЛИКА И ВЕОМА МОЋНА НЕБЕСКА СРБИЈА и да ће она бити са нама.
Наравно, не желим подробно описивати екскурзију која је трајала више од два и по сата, само прилажем неколико фотографија. Желим још једном да захвалим нашем ескурзоводу, истинској паметници Олги Владимировној Попов, захвалити њеном директору Олегу… Што се тиче породице Земцов, посебно мом пријатељу и брату Борису и његовом сестрићу Јури, мало је рећи хвала, благодарност коју осећам према тим људима, речима се не може изразити...
На крају експозиције могуће је упознати се са јединицама руске армије чије је име повезано са Куликовском битком. У овом ормару на слици, налазе се ствари које су припадале јединици руских специјалаца која носи име Дмитрија Донског. Олга ми је рекла да је данашњи командант те јединице учестовао у заузимању аеродрома у Приштини на српском Косову и Метохији 1999. године. Шта рећи – потомци св. Димитрија Донског и његових витезова и данас помажу потомцима кнеза Лазара на српском Куликовом пољу. То значи да ће поред НЕБЕСКЕ СРБИЈЕ и СВЕТА РУСИЈА бити са нама…
После надахњујуће ексурзије директор нас позива на ручак. Међутим, морамо захвалити и отказати, воз Тула – Москва полази у 17 часова, а од Куликовог поља до Туле је 120км. Имамо још толико времена да би направили неколико фотографија око храма на Куликовом пољу.
У воз улазимо буквално минут пре његовом поласка. Још мало дружења са Борисом те вечери, већ ујутру 18. јануара, на крштење Господње, завршава се још један диван боравак у Русији.
Без Борисове помоћи не знам како бих се изборио са коферима и торбама по заснеженој Москви, до уласка у Метро. Правац – Павелецки вокзал. Тамо ме чека Светлана Скороходова, још једна позната руска душа, професор на московском државном универзитету. Светлана на поклон доноси Зборник са конференције на којој сам учестовао у мају прошле године и флашу квалитетног шампањца. Не говорим ништа о проблемима са пртљагом, како одбити поклон Светлани, могу само да се уздам у Бога по питању пртљага на аеродрому.
Шампањац смо попили на Светог Саву и у ваше име поштована Светлана. До нових сусрета!
На самом крају, да наведем имена људи који су руководили пројектним комуникативним секцијама на манифестацији „Рождество в Сибири - 2019“:
БУРМИСТРОВА ЕЛЕНА ВЛАДИМИРОВНА, ВЯЧЕСЛАВ ВЛАДИМИРОВИЧ ЛЕТУНОВСКИ, МОРОЗОВА ОКСАНА ВАГИЗОВНА, СЕРБИНА ИРИНА ВЛАДИМИРОВНА, СОБОЛЕВ ВИКТОР ЮРЬЕВИЧ, РЕШЕТНИКОВ ЛЕОНИД ПЕТРОВИЧ, ДУСЬ ЮРИЙ ПЕТРОВИЧ, КАТУНИНА ИРИНА ВЛАДИМИРОВНА, КУЛИКОВА НАДЕЖДА ВЛАДИМИРОВНА, ЕПИСКОП САВВАТИЙ, БУДАНОВ ВЛАДИМИР ГРИГОРЬЕВИЧ, БОГАТОВ РОМАН НИКОЛАЕВИЧ, КУЛАГИНА ЕВГЕНИЯ ВИКТОРОВНА, КУЗЬМИН ИГОРЬ АЛЕКСЕЕВИЧ, ТЕРЕНТЬЕВА ВАЛЕРИЯ ИГОРЕВНА, ГРОМОВА ЕВГЕНИЯ ИГОРЕВНА, БЕЛЯЕВ АЛЕКСАНДР НИКОЛАЕВИЧ, ЕГЕЯН СЮЗАННА КАМОЕВНА, РАНКО ГОЙКОВИЧ, ЧЕШЕГОРОВА ЕЛЕНА МИХАЙЛОВНА.
Осећам једну врсту поноса, који надам се неће прећи у гордост, што сам се нашао у друштву ових имена! Надам се да ће на "Рождеству у Сибиру - 2020" узети учешће и неки омладински стваралачки колектив из Србије...
Крај и слава Богу! Хвала свима који су имали стрпљења да читају до краја…
