Сибирски дневник једног Србина…
Ранко Гојковић
У првој половини дана 13. јануара била је интересантна шетња по селу Јекатеринское. Иако је било веома хладно, радница у локалној библиотеци подробно нам описује све што је интересантно из историје Јекатеринке. Нажалост, у цркву смо стигли по завршетку службе и баћушка је већ био отишао.
Иконостас цркве је помало чудан за руске цркве, мене је заинтересовала икона у храму са савременом тужном тематиком: „Плач Исуса Христа због абортуса“.
У селу постоји музеј чији је велики део повезан са периодом Другог светског рата, постоји и интересантна одаја са стварима из древног сеоског живота.
По повратку са шетње у селу мало забаве није на одмет…
После ручка почео је озбиљан рад по секцијама. Наступам са рефератом „О духовној природи образовања омладине - поуке Николаја Српскога“. На тој секцији имао сам веома пријатно друштво истинских зналаца свог посла и истовремено предивних људи – владика Саватије, Михаил Куксов, Александра Лазукина, Алексеј Сорокин и Нина Теплова.
Морам рећи да смо све време боравка у Сибиру водили трезвен начин живота, без алкохола. Изузетак је било вече 13/14, ипак дочекујемо Православну Нову годину у православној земљи, у оквирима дивне манифестације „Божић у Сибиру – 2019“. Невелико друштво од срца је благодарило Александри на предивном француском вину и вашем покорном слуги на квалитетној српској ракији. Руски пријатељи су сазнали шта значи српска реч – живели!...
Сутрадан, 14. јануара наставља се рад по секцијама. Наступам заједно са Нином Теплов Андрејевном, директорком МБОУ“СОШ бр. 2 са кадетским разредима“ из града Велики Устјуг. Мој реферат :“Домаћински дух против духа најамништва“. Неколико младих козака одушевило ме је својим знањем и способностима. Према савременом козаштву лично имам одређених сумњи, но дух православља у козаштву у Сибиру је веома развијен.
Несумњиво је да у томе није мала улога владике Саватија. После нашег заједничког наступа са Нином Тепловом се придружујем секцији на којој наступа владика Саватије. Задивљује пастирско смирење и пастирска брига владике у раду са омладином. Та брига просто привлачи к себи. Истински народни владика…
После вечере сибирска омладина нас је очарала предивним концертом после свечаног затварања манифестације „Божић у Сибиру 2019““. И један догађај који ме је до суза дирнуо. Прилази ми млада студенткиња из Омска Милана и каже отприлике следеће – мени се допао Ваш наступ, да ли имате нешто против да вам поклоним икону коју сам сама украшавала? Наравно, немам ништа против, рекао сам тронуто. Но, када сам видео икону, био сам тронут до суза, девојка је прекрасно украсила ситним бисерчићима икону Спаситеља, све осим лица и руку. Икона се сада налази у олтару манастира Рукумија, чекам да би и у Русији познати старац игуман Симеон освештао икону и да би потом она красила источну страну моје радне собе. Драга Милана, нека те чува Бог, тебе и твоје ближње, док Сибир и Русија имају такву омладину, сви напори запада на рушењу Русије биће узалудни.
На крају задивљујућег концертно-драмског спектакла сибирске омладине и њених гостију, владика ми указује част да се последњи обратим омладини. Рекао сам отприлике следеће :“Млади људи пре свега треба да знају да просветитељство произилази из светитељства, да реч человек значи гедање челом у век, у вечност, да образовање значи очување образа Божијег у себи. Ако је тако, тада ће Господ увек бити са Вама, ако је тако, ко може против Вас“.
Треба рећи да је владика те вечери остао с нама до касне ноћи, желео је да од свих који су наступали пред омладином чује утиске, сазна шта евентуално треба урадити другачије како би следећи „Божић у Сибиру 2020“ био још бољи. Толико енергије, толики напори и залагања која улаже владика Саватије, не могу се издржати без Божије помоћи. Нека вас Господ чува на многаја љета драги владико!
Ујутро 15. јануара одлазим за Саргатку заједно са Михаилом Куксовом, руководиоцем омладинског одела РПЦ, поверљивим лицем Патријарха Кирила и са Алексејем Сорокином, познатим културним делатником из Омска. Саргатка, та сибирска варошица већ је ушла у српска срца, тамо је отворено подворје Никољског храма у част познате српске иконе „Тројеручица“ са Свете Горе. О предаји иконе у јулу 2018. године опширно сам писао на РНЛ. Сусрећем већ многа и позната драга лица. Како је тужно било лице госпође Људмиле код које смо летос били гости 2 дана, када је сазнала да нећу ноћити у Саргатки… Поздрав вашим блиским из Србије, вашем паметном унуку лепотану…За игумана Серафима то је двоструко славље, тога дана се прославља Преподобни Серафим Саровски, његов небески покровитељ. Људмила Викторовна је прочитала речи српског иконописца Звонка о икони „Тројеручици“ и о Крсним ходовима са њом по Русији, пре њеног коначног доласка у Саргатку…
У подворју у част Тројеручице говорим о манастиру Рукумији, о игуману Симеону који је поклонио икону Тројеручицу тој обитељи, генерално о српско-руским вековним везама. Чак смо показали и део филма о Рукумији који сам осмислио и написао сценарио. Одгледали смо део проповеди оца Симеона и причу матушке Атанасије о издаваштву манастира Рукумија из тог филма…И Михаил Куксов је рекао пар речи о својим утисцима са управо завршеног омладинског форума „Божић у Сибиру – 2019“.
На крају посете Саргатки посећујемо предивну капелу у част два света Царевића – Дмитрија Угличког и Алексеја Романова.
Враћамо се у Омск већ увече, хвала становницима Саргатке, икона Мајке Божије Тројеручице чврсто је повезала ту сибирску варошицу са православним Србима…
Наставак следи…
