Ранко Гојковић
Први и други део можете прочитати ОВДЕ и ОВДЕ
У прва два наставка писали смо о улози Енглеза а потом и америчке ЦИА у избору Константинопољског Патријарха. Актуелни Патријарх са Фанара рођен је 1940. године и после службе у Турској армији, у периоду од 1963-1969. године студирао је сукцесивно на Папском оријенталном институту на Грегоријанском универзитету у Риму, затим на Екуменском институту у Босеу у Швајцарској и на Универзитету у Минхену.
Није на одмет истаћи да је папски Грегоријански универзитет основао у Риму 1551. године сам Игњације Лојола, поглавар језуитског реда. Као што није на одмет истаћи и да је будући поглавар Православне цркве студирао само међу следбеницима Игнација Лојоле! Екуменски институт Боси је невладина верска образовна институција коју је основао генерални секретар Централног комитета Светског савета цркава, Виљем Висер-Хофт, у октобру 1946. године на имању Боси, које је купљено средствима Џона Рокфелера млађег. То место се сматра главним седиштем Светске владе. И после се православни људи чуде како је могуће да првојерарх катедре Константинопољске каже да су „Свети канони зидови срама које морамо срушити“. Шта друго очекивати од питомца паписта и најжешћих непријатеља светог Православља?
Данашњи Патријарх Вартоломеј наставио је са заједничким пољупцима и заједничким службама са јеретиком-понтификом, које је започео његов духовни отац, масон Атинагора. Али најстрашније његово дело јесте раскол и братоубилачки рат у Украјини за који не може избећи одговорност. Ево шта о тој одговорности каже Митрополит Нежински и Прилушки УПЦ МП Климент :
- На патријарху Вартоломеју, на њему лично, лежи огроман грех за сву хулу учињену над украјинским светињама и за све сузе и страдања украјинских православаца. Гледајући његов цинизам, стиче се утисак да се на њему испунило указање Светог апостола Павла - лицемерје и кривоверство печат су греха који спаљује човекову савест. Његове лицемерне проповеди сведочиће против њега на Страшном суду. Јер Бог неће заборавити ниједну невину сузу оних који страдају за име Христово и Цркву Његову.
Када погледамо жалосну слику и последице политике Васељенског Патријарха Вартоломеја, можемо рећи да кривица за то пада и на све оне који су ућуткивали и трудили се да запуше уста сваком ко је указивао на његова непочинства. Као да је на делу тенденција да се свештеноначалије идентификује са Црквом, као да остали клир црквени и верни народ нису исто тако удови Цркве Христове као и њено свештеноначалије. Истински православан је само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. Још пре тринаест година (2012) превео сам и издао књигу «Завера папизма против хришћанства» познате руске научнице, Олге Николајевне Четверикове.
У тој књизи је наведен «Закон о заштити Васељенског Патријарха» од стране Конгреса САД. Паметном доста! Поред тога, у тој књизи је изузетно прецизно указано на његов будући разбијачки рад на јединству Православља и његово слепо служење геополитичким интересима САД и светске антихришћанске закулисе. Олга је у тој књизи прецизно предвидела његово разбијачко деловање на канонској територији РПЦ у Украјини и Белорусији и прибалтичким земљама.
Није ми намера да се у овом тексту бавим лицемерном недоследношћу и пљувању по сопственим речима Патријарха Вартоломеја по питању рехабилитације анатемисаног растрига Филарета Денисенка. Са свим тим одлукама Константинопољски Патријарх Вартоломеј се тада сагласио (писмо Патријарху Алексеју II од 7. априла 1997. године). Наивни су они који се питају како је то могуће кад поменути Денисенко има жену и троје деце, немају они појма шта се све учи у језуитским школама. Када се изуче те високе језуитске школе, тада је могућно и присвајање овакве титуле какву сам себи додели Патријарх Вартоломеј (пазите да не паднете са столице када прочитате титулу 😊): „Његова Божанска Светост Васељенски (Екуменски) Патријарх Вартоломеј“.
Језуитски ученик такође је променио мишљење у вези са Томосом из 1686. године, којим је Руској Цркви додељена пуна аутокефалност. Фанарски епископи су ћутали триста година и ето Вартоломеј је на захтев председника Порошенка, љутог непријатеља Русије, изненада прогледао и променио мишљење. По том питању за нас православне верујуће људе веома је важна одлука Синода РПЦ донета у Минску 2018 године поводом безакоња Фанара које изводи Цариградску Патријаршију ван канонског поља. У тој одлуци се јасно истиче да нам то безакоње „онемогућава да наставимо евхаристијско заједништво“. Цитирамо веома важан пасус из поменуте одлуке Синода РПЦ: „Од сада па надаље и док Цариградска Патријаршија не одустане од антиканонских одлука које је донела, немогуће је да било који свештеник Руске Православне Цркве служи са свештенством Цариградске Цркве, нити да лаици учествују у тајнама које се обављају у њеним црквама.“
Велику победу Православља представљао је пораз Вартоломејевог кандидата на изборима за Патријарха Бугарске. То нам показује да се све може уз помози Боже! Охрабрује и једна врста ограђивања од стране Светог Кинота Свете Горе Атонске од бандитизма Патријарха Вартоломеја: „Света Гора се у административном односу не потчињава Константинопољском Патријарху који није владајући архијереј Атонске аутономије, него само њен духовни отац“. На жалост, најамнички дух, занемаривање Предања и кокетирање са јеретичким учењима самог Вартоломеја и његових „Зизија“ нанели су много штете васељенском Православљу, па су многе штетне новотарије грчки ђаци пренели и у нашу Цркву.
Наводимо неколико тешких канонских прекршаја Патријарха Вартоломеја.
- Дозвола другог брака духовенству представља потирање неизмењивих канона. То представљање у суштини хулу на Духа Светога јер представља одрицање богодуховности Светог Предања.
- Евхаристијска еклисиологија замућује традиционално патристичко учење о границама Цркве, потврђује лажну идеју о могућности евхаристијског јединства без обавезног јединства у догматима и канонима Цркве. То у суштини доводи до профанисања саме Свете Тајне Евхаристије. Замена јединства у вери култом „заједништва у љубави“ је очигледно антихришћанска тенденција, која припрема терен за кобне уступке духу „овог света“.
- У документе „Критског сабора“ Патријарх Вартоломеј је успео да прогура својеврсни агностицизам, то јест лажно учење да ми не знамо да ли се спасавају и они који нису за време свог земаљског живота веровали у Исуса Христа.
- Патријарх Вартоломеј не назива јеретицима оне чију су јерес осудили сабори. Не постоји никаква „делимична“ благодат и црквеност, нити некакве „међуфазе“ између јеретика и хришћана. За православног човека је неприхватљиво његово називање јеретика и јеретичких заједница „хришћанима“, или „црквама“.
- Свакако да осуду заслужују и заједничка 'богослужења' фанариота са јеретицима, која су у основи у супротности са светим канонима. На жалост, ту болесну праксу фанариота прихватили су и поједини архијереји СПЦ.
Сва ова побројана непочинства (о „источном папизму“ је доста писано и у нашим медијима, да не замарамо читаоце и том темом), уз календарско питање и остала непочинства претходника Патријарха Вартоломеја о којима смо више писали, указује нам да постоје јасни разлози да се Патријарх Вартоломеј осуди за јерес и анатемише. Али о томе може да одлучи једино сабор 14 помесних Православних Цркава. То питање се покретало, један број помесних Цркви се сложио за сазив Свеправославног сабора али Вашингтон, на жалост, још увек има јаке полуге утицаја на многе помесне Цркве. Нама преостаје само да се надамо у Бога да ће жалостан пример Константинопољске катедре послужити као опомена јерархији осталих помесних Цркава и да у будућности неће дозволити да Вашингтон или неки други центар световне моћи бира православне првојерархе…
