Ранко Гојковић
Поштовани читаоци, током лета још увек текуће 2021. године, у издању „Института за српску културу“ из Никшића, појавила се сјајна књига „Пола вијека на служби Ловћенском олтару“ са изабраним текстовима Комнена Бећировића, „витеза од Ловћена“ како га нимало незаслужено назва отац Јован Пламенац. Због тога и овакав наслов текста.
Књигу не само о Ловћену, него и о „витезу од Ловћена“, приредио је протојереј Јован Пламенац. Када вас својеврсна институција србског духовног препорода у Црној Гори (какав је несумњиво отац Јован Пламенац) назове „специфичном институцијом српске културе“, постаје јасно да и епитет „витез од Ловћена“ стоји уз име управо Комена Бећировића као никог другог. Као приређивач монографије „Од сумрака до васкрса Ловћена“, могу рећи да нисам последњи који то може потврдити, управо су многи Комненови текстови и његова борба за Истину и обнову страдалне заветне капеле и били инспирација да кренем са радом на тој књизи.
Књига је састављена из шест тематских целина и чини се да није сувишно навести наслове тих глава. После одличног предговора из пера приређивача оца Јована Пламенца, иде глава Слово о Ловћену са 11 одличних текстова о духовном значају Ловћена за наш народ. Потом, по угледу на светог владику Николаја и његове „Беседе под гором“, иде глава Бесједе под Ловћеном са 4 такве беседе. Следи глава Завјетни борац за Ловћен Његошев са 6 изабраних интервјуа Комена Бећировића, а на њу се надовезује глава Враћање васељенске правде са 8 саопштења који вапију о космичкој неправди Кумровачког касапина и његових сатрапа. У глави „Накарада као понос“ Комнен се у 7 текстова немилосрдно обрачунава са свим лажима, злоупотребама и кривотворењима идеолошких чеда Кумровца. Књигу завршава глава Прилози, са четири прилога од којих је последњи мало подробнија биографија „витеза од Ловћена“ Комнена Бећировића.
Једина замерка овој по квалитету сјајној и садржински данас веома актуелној књизи, може се упутити првој страни корица књиге. Иста боја слова са позадином књиге, онемогућава лагано читање наслова и имена аутора. Само појачаним контрастом између слова и позадинске слике, омогућио би да се и у излогу види наслов књиге, овако је то могуће тек кад се књига узме у руке, и тада многима са напором. Та грешка није пренета и на задњу страну корица, где контраст између слова и позадине омогућава лагано читање чини се основне поруке како ове књиге, тако и Комненове борбе за повратак достојанства Ловћену као србском Олимпу. Цитирамо текст са задње стране корица:
А што се тиче Ловћенске капеле, она се, као и Господ, у чијем је окриљу подигнута, кроз своје страдање прославила, о чему свједочи читава литература, па и умјетност, на примјер гојински Сумрак Ловћена од Петра Лубарде, надахнуте трагедијом Ловћена. Сем тога, она је на неколико мјеста по српским земљама васкрснула, последњи пут на једном брду више Крушевца Лазарева, што све то никако не значи да не треба радити на њеном васпостављању на Ловћен, већ напротив. Ја понекад кажем за нас да смо победници изгубљених битака, јер смо жртве силе и неправде, опет попут Господа који је, као жртва истог зла завршио на распећу, али са кога већ двадесет вјекова сија бесмртношћу, љубављу, љепотом, правдом и истином.
И док се чак и увек србофобни Беч постидео свог злочина, рушења капеле на Ловћену, дотле се духовни пород сатанске идеологије „касапина од Кумровца“ тим варварством поноси до данашњег дана. Па чак из клупа парламента Црне Горе, заточници и заточнице кумровачке идеологије и данас сатански гордо поручују „док је последњег Црногорца и Црногорке неће се градити капела на Ловћену“.
У тексту „Ловћен као највиша мјера“ (објављеном у књизи о којој пишемо) из 1991. године, Комнен пише: Треба безусловно вратити изглед Ловћену, његову првашњу славу и љепоту. Јер само такав, само Његошев Ловћен може да буде највиша мјера сваког Србина, посебно сваког Црногорца достојног тог имена.
Да, витез од Ловћена је још пре 30 година схватао да има пуно тих куморовачких потомака који нису достојни назвати се Црногорцима. Нити Црногоркама.
Сваком Србину који није равнодушан на Усјековање Ловћена како то духовно скрнављење кумровачких Ирода назва песник Момир Војводић, од срца препоручујемо књигу „Пола вијека на служби Ловћенском олтару“.
Фото: Лични архив
Опрема текста: Саборник
