Ранко Гојковић
НАПОМЕНА: Вашој пажњи нудимо још један текст наменски писан за руског читаоца, за братски сајт Руска Народна Линија и потом "посрбљен". Једино смо променили наслов текста, свакако да је питање из наслова много логичније за српског читаоца него за руског...
Присталице Патријарха Вартоломеја у СПЦ дижу главу…
Ових летњих дана у српским црквеним и околоцрквеним круговима присталице Константинопољског Патријарха Вартоломеја у СПЦ поново организују скандале. И не само скандале…
Крајем јула велику пажњу јавности изазвало је отворено писмо пензионисаног епископа Атанасија (Јевтић) упућено Патријарху Иринеју. На то писмо уследио је одговор Патријарха, потом поново писмо епископа Атанасија и нови одговор Патријарха. Већ после тога почело је и нешто озбиљно. Нешто што, на жалост, мирише на могући нови раскол. Но, да кренемо по реду…
Већ смо писали о двојици епископа у СПЦ који су познати по скандалима и испоставило се, на жалост, да забринутост није била безразложна. У Украјини је православна јавност правилно указивала на чудно понашање неких епископа Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, а потом се испоставило да су управо ти епископи отишли у раскол. Изгледа да је сличан сценарио, уз подршку западног фактора, можда могућ и у СПЦ. Ми смо указивали на такво понашање епископа Григорија и Максима.
Није лако верујућем човеку критички писати о епископима и ја сам се у тим текстовима трудио да поштујем мудре речи светог владике Николаја, који је саветовао да приликом критиковања увек треба човек да се труди да му речи буду благе, а аргументи јаки.
Како се показало на примеру Украјине, православна јавност је правилно указивала на неприхватљиво скандалозно понашање неколико архијереја – митрополита Александра (Драбинко) и Симеона (Шостацки). Управо они су се потом присајединили расколницима и забрањено им је свештенослужење од стране УПЦ МП. На жалост, тек пошто су отишли у раскол који је у Украјини организовао Патријарх Вартоломеј.
„Плач на рекама Вавилонским“ не помаже и због тога православни хришћани не смеју да се повинују саблазнима, чак и уколико долазе од архијереја. Слава Богу, ми имамо мноштво примера, како код светих отаца, тако и код савремених пастира, чији пример нам може послужити као поуздан ослонац на беспућима савременог живота. Присталице Вартоломеја сигурно не спадају у такве и нема потребе устручавати се да се на то и укаже!
Атанасије (Јевтић) духовни отац владика Григорија и Максима, који их је предложио и произвео у епископе, некада је словио као „савест СПЦ“, називали су га „првим пером СПЦ“. Но, на жалост, са њим је у последње две деценије произашла чудна трансформација, слична трансформацији протођакона Андреја Курајева у Русији – од мисионара до скандалисте. Најстрашније је то што поменути епископ већ годинама организује некакву врсту циркуса, некада чак и на самом богослужењу. То је управо циркус, а не јуродство Христа ради. У многобројним полемикама које он годинама организује, његова лексика већ више личи на пијачну, него на пастирску. А сада је ступио у полемику са самим Патријархом Иринејем.
Повод за огорченост епископа Атанасија постала је одлука Синода СПЦ о склањању његовог ученика, епископа Максима (Васиљевића) са места професора на Богословском факултету у Београду. Њега није огорчило поређење Критског сабора са Васељенским саборима од стране његовог ученика, као ни петиција за заштиту Дарвинове теорије и његова пропаганда отворено јеретичког учења о тој теорији. Није био огорчен ни подршком Вартоломеју од стране Максима чак и после одлука Сабора СПЦ, као ни безобразним нападом његовог ученика на „Српско Сунце“ – на самог Светитеља Саву Српскога!
Није био огорчен епископ Атанасије ни када његов ученик Максим не само алудира на подршку Дарвиновој теорији, него ни када публикује књиге у издаваштву своје епархије у САД, у којима се та теорија отворено подржава. Тако је он публиковао књигу протестантске научнице Гејл Волошек, која је по сведочењу српског протојереја Саше Петровића, морало изопачена личност. У тој књизи аутор директно идентификује људе са животињама! Епископ Максим је не само издавач, него и редактор те књиге, што читавој ствари даје другу димензију и важност.
Узгред, у поменутој полемици, писање пензионисаног епископа Атанасија није огорчило Патријарха Иринеја, као човека искусног и писменог, који брине за СПЦ.
Било би добро када би та његова брига била прихваћена и од стране четири архијереја, ученика преподобног Јустина (Поповића), који се сада међусобно споре.
Није тајна да четири ученика преподобног Јустина, четири епископа СПЦ – скоро да не разговарају међусобно. Артемије (Радосављевић) је већ у расколу и не једном је за то оптуживао управо бившу браћу – ученике авве Јустина. Епископ Атанасије (Јевтић) и Митрополит Амфилохије (Радовић) са једне стране и Иринеј (Буловић) са друге, практично се непрекидно међусобно око нечега препиру.
У овом случају, у полемици коју је иницирао епископ Атанасије отвореним писмом Патријарху, треба рећи да је Патријарх Иринеј одреаговао писмено, морално и достојанствено, позвавши српске архијереје на јединство. Са друге стране, писање епископа Атанасија није изгледало само неписмено, него и неозбиљно – он се усудио да јавно изрази сумњу да му је одговорио неко други у име Патријарха, што се не може другачије назвати него као неразуман и дрзак поступак. Патријарх је смирено али одлучно одбацио све инсинуације епископа Атанасија (Јевтића).
Кога интересује, може на српском језику прочитати ту полемику овде.
Но, оно што је најважније, дела говоре сама за себе.
Епископ Максим, кога тако брижљиво покушава да заштити умировљени епископ Атанасије, одмах после полемике свог духовника с Патријархом, начинио је корак у правцу новог раскола у СПЦ. Епископи у САД – Максим (Западно-Амерички), Иринеј (Источно-Амерички) и Лонгин (Новограчанички), изгледа да стварају нешто попут цркве у цркви! У српским медијима појавила се информација да су та три епископа ових дана формирала специјални Епископски Савет СПЦ за САД. Заклањајући се иза одлуке Сабора да се територија старог устава прилагоди на Сједињене Америчке Државе, промењено је име тог Савета (стари назив - СПЦ у Северној и Јужној Америци које је експлицитно указивало да се ради о епархијама под руководством СПЦ) у потпуно недефинисан назив с тачке гледишта јурисдикције (нови назив - Српске Православне Епархије у САД). У САД могу постојати различите православне епархије, постоји и такозвана украјинска православна епархија али је она под јурисдикцијом Константинопоља а не једине канонске цркве у Украјини – Руске Православне Цркве Московске Патријаршије. Тај Савет који је такође донео и сопствени устав и све неопходне акте, свакако није могао добити одобрење од Сабора СПЦ, као ни Патријарха и Синода, за избацивање из имена Савета експлицитне одреднице о припадности истог Српској Православној Цркви. Имајући у виду ватрену подршку Патријарху Вартоломеју од стране епископа Максима у свим његовим делима, па чак и по питању раскола у Украјини који је иницирао Вартоломеј, јасно је да је на делу подршка геополитичким интересима САД у њиховом рату против православне Русије, која са црквеним делима нема ничег заједничког. Очигледно да су САД у свом пројекту стварања „нове Хазарије“ у Украјини, значајну улогу доделиле Патријарху Вартоломеју. На жалост, очигледно да и неки епископи СПЦ подржавајући Вартоломеја, приносе и своју лепту у том дубоко антиправославном пројекту. Видећемо како ће се све то на крају завршити, међутим, претходна делатност епископа Максима не мирише ни на шта добро.
Изгледа да су неки српски про-фанарски орјентисани епископи заборавили на мудру српску народну пословицу: „Ако се овца одвоји од стада – појешће је вуци“.
