Ранко Гојковић
Крајем маја текуће године престоница Србије је била домаћин једне изузетно значајне међународне конференције. У организацији Института за политичке студије 26 и 27. маја 2025. године велики број познатих научних радника из петнаест земаља говорило је на тему „Геноцид над Словенима у ХХ веку“. О страдањима Јевреја се пише свакодневно и нашироко, док се тема страдања Словена у светским медијима готово и не помиње иако је у ХХ веку више десетина милиона Словена подвргнуто страшном геноциду. Један део кривице што се о геноциду над Словенима веома мало зна, свакако лежи и на самим Словенима и по питању културе сећања Словени могу да се угледају на Јевреје. На конференцији се могао чути застрашујући податак да је само у Другом светском рату убијено око 30 милиона Словена. Ова конференција може представљати један значајан помак ка озбиљнијем расветљавању теме страшног словеноцида у ХХ веку.
Неопходно је похвалити одличну организацију конференције и чињеницу да је обиман зборник радова са ове конференције већ одштампан (и на србском и на руском језику) и излагачи су приликом излагања својих реферата већ код себе имали одштампан комплет зборник. Приређивачи – Зоран Милошевић и Дајана Лазаревић.
Пре излагања научних радова, пригодном беседом присутнима су се обратили амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко, потпредседник скупштине Србије Јован Јањић и директор Института за политичке студије Зоран Милошевић. Модератор конференције била је неуморна Дајана Лазаревић, докторанд са Института за политичке студије у Београду.
У овом тексту се нећемо бавити самим излагањима али значај ове конференције налаже да набројимо сва поглавља Зборника и све учеснике ове конференције.
После кратког предговора професора Зорана Милошевића и Дајане Лазаревић, прво поглавље у књизи је „Геноцид над словенским народима“ који садржи реферате Марија Калака, Ђура Бодрожића и Зорана Милошевића.
Друго поглавље „Геноцид над источним Словенима“ доноси реферате Галас Марине Леонидовне, Криштапович Лава, Паламарчук Јевгенија Александровича, Ивањикова Ивана Андрејевича, Елисео Бартоласиа, Мишћенко Виктора Васиљевича, Сапунов Владимира, Татаринов Игора Јевгењевича, Иванов Јурија Васиљевича, Загорнов Александра, Попов Едуарда (два реферата), Бровар Александра Витаљевича, Вакули Елене и Белоус Наталије, Баранов Андреја Владимировича и Шонус Ивана Арестовича.
Треће поглавље „Геноцид над западним Словенима“ почиње излагањем Јозефа Скале, затим Шевченко Кирила Владимировича, Карнаухов Дмитрија, Добжињске Олге.
Четврто поглавље „Геноцид над јужним Словенима“ отворио је Милош Кнежевић изузетним увидом у генезу геноцида клеронацистичке НДХ. Следе реферати Саше Јашина, Веронике Василић, Барашин Остоје, Будимира Алексића, Војина Божинова, Браце Ковачевића, Рјабињина Евгенија Вадимовича, Саше Гајића, Николе Аврејског, Емила Миланова, Јована Пламенаца, Алексиоса Панагопулоса, Александра Радуновића.
Последње, пето поглавље носи назив „Словенство и култура памћења“ и почиње рефератом Вахитов Рустема Ринатовича, потом Даринке Григорове, Никоса Пападатоса, Јована Душанића, Огањасена Армена. Излагањем Дајане Лазаревић завршава се овај веома значајан зборник радова.
На конференцији се чуо и предлог да се настави са научним скуповима на тему геноцида над Словенима, што поздрављамо са обе руке, та тема ни приближно није истражена како заслужује по свом значају. Јер како рекоше неколицина учесника, ко не извлачи поуке из сопствене историје осуђен је на њено понављање. Не дао Бог да се Словенима понови мартиријски ХХ век…
