Ранко Гојковић
Напомена: Павел Вјачеславович Тихомиров, велики пријатељ србског народа, писац и преводилац, заменик главног уредника братског сајта "Руска Народна Линија", 9. фебруара прославља леп јубилеј - 50 година од рођења. Од стране уредништва поменуте редакције замољен сам да напишем нешто о јубиларцу и пред Вама је посрбљен текст са Руске Народне Линије...
Верујем да ће о нашем јубиларцу нешто написати и неко од руских пријатеља, ја стављам акценат на везе Павела са србским народом и србском културом. После дивљег бомбардовања Срба од стране неонацистичког НАТО пакта, у Србију је први пут допутовао наш данашњи јубиларац – Павел Вјачеславович Тихомиров. Без обзира на све перипетије западног фактора и србских и руских либерала, србско русофилско није нигде нестало и то је Павел «осетио на својој кожи». Лично сам сведок и не једном сам «осетио на својој кожи» такво србофилство код православних Руса према православним Србима.
Морам рећи да сам од руских људи не једном слушао како се русофилство Срба граничи са ирационалношћу, тако да није никакво чудо што Павел већ више од две деценије са пуно љубави пише о братском србском народу и што се непрекидно занима изучавањем историје и културе Срба.
Јасно је да таквом руском православном човеку није могуће као рецимо, фрау Меркел, поздравити једнострано проглашење независности «Републике Косово» од стране Косовског парламента (наравно, уз присуство НАТО јединица на тој светој србској земљи, србској колевци). Посебно, имајући у виду да је са својом првом ауторском књигом «Зона прећуткивања»[1] Павел постао део србске историје, он је први указао на постојање злогласне «Жуте куће» и на трговину органима несрећних Срба, коју су организовали Албанци. То што није било референдума, за фрау Меркел није важно, није важно ни што је у резултату тог геноцида око 300 хиљада Срба протерано са својих огњишта, што су многи убијени, за «културне» Немце све се одигравало у оквирима европских демократских процедура. А постојање клиника за «црну трансплантологију» о којима пише Павел, - за Немце није важно, то нису органи Немаца...Шта рећи, чувена фраза из култног филма «Брат»: «Што је за Руса добро, за Немца је смрт», могла би у односу на Србе овако изгледати: «Што је за Немца добро – за Србина је смрт».
Моје познанство са Павелом Тихомировим већ има деценијски стаж. У пролеће 2009. године Павел је у друштву главног уредника РНЛ Анатолија Степанова допутовао у Србију и то познанство се претворило у наше заједничко истински братско пријатељство. Карактеристично је да се то познанство одиграло на светог Николу Мирликијског, 22. маја 2009. године, на Крсну славу манастира Рукумија, који је потом постао обавезно место посете приликом сваког доласка Павела и Анатолија у Србију. Игуман манастира Рукумија отац Симеон (Станчетић) је благословио Павелу да напише књигу о светом Николају Србском и могу рећи да то пријатељство, и не само пријатељство него и духовна веза између мене, оца Симеона и руске браће, траје већ више од једне деценије.
За поменуту књигу о србском светитељу «О крсту владике Николаја», већ сам ја био преводилац и издавач и тираж од две хиљаде примерака је већ одавно распродат... Павел је на обострано задовољство успео учествовати у промоцији своје књиге у неколико србских градова.
Само србске теме на «Руској Народној Линији» и пријатељство са мном свакако не представљају једину Павелову везу са србским народом и његовом културом. Павел је учествовао на две Међународне конференције о Јасеновцу (2011 и 2018) у Бања Луци, престоници Републике Српске, и он је члан председништва Међународне комисије за истину о Јасеновцу. Павел води широку преписку са многим србским интелектуалцима и озбиљно се интересује србском историјом и културом...
Учествовао сам заједно са Павелом у многим интересантним догађајима, како у Србији и Републици Српској, тако и у Русији. Дешавало се да сам морао и бранити Павела од напада у србском јавном мњењу, до којих је долазило можда и због неразумевања. Ипак, морам рећи да се наши погледи на нека питања не подударају увек и ми некада путем електронске поште водимо полемику о неки питањима. Морам рећи да је Павел више него пажљив у спорењима, увек се са великим уважавањем односи према сабеседнику са којим полемише, што Вашем покорном слузи не полази увек за руком. Без обзира на дубоко уважавање и искрено пријатељство са Павелом. Међутим, велико руско срце и осећајна широка руска душа, у стању су да потчине темперамент тврдоглавог Херцеговца и да га доведу до стања покајничке снисходљивости...
Књига «Суворов – непобедиви Христов војник» (2019) -представља мој последњи заједнички пројекат са Павелом Тихомировим. Та књига је у Србији већ постала позната и о њој је писано и на РНЛ. Књига се појавила у време Међународног сајма књига у Београду 2019. године, који се традиционално одржава у последњој недељи октобра месеца. Већ је одржано десетак промоција те књиге у Србији и Републици Српској, о књизи сам говорио у неколико србских радио и ТВ емисија...
Посебно се сећам једне мисли Суворова из наше заједничке књиге. «Сељак није богат новцем, него својом децом» - речи су великог руског војсковође. Павел је један део свог породичног живота проживео на селу и заиста је постао веома богат човек – по Суворову. Са супругом Светланом васпитава десеторо деце: Христину, Уљану, Саватија, Јегора, Вјачеслава, Михаила, Серафиму, Василису, Софију и Жану.
Драги Павел! У име многих твојих србских пријатеља, познаника и поштовалаца, од свег срца желим теби и твојим блиским, да Вас Светлост Истине Христове греје до краја Ваших земних дана.
Многаја и благаја лета!
[1] Књига „Зона прећуткивања“ имала је у Србији два издања, 2008 и 2009. године.
Извор: Руска Народна Линија
Фото-галерија, архив Р.Г.:
