downloadНапомена уредника: Крајем 2013 и почетком 2014. године, за Фонд Стратешке Културе сам написао (у оквиру серијала "Ризнице Свете Русије") четири текста о руским чудотворним иконама Мајке Божије (Владимирској, Казањској, Донској и Смоленској). После преласка сајта ФСК на нову платформу, није сачуван претходни садржај сајта, па ће "Саборник србско-руски" на дане празновања ових икона публиковати ове текстове о руским чудотворним иконама Пресвете Богородице. Данас РПЦ празнује чудотворну Казањску икону Мајке Божије па на нашем порталу публикујемо тај текст са ФСК из 2013. године..
 
 
 
 

Крстообразно заступништво чудотворних икона Мајке Божије над Русијом

Други део – Казањска икона Мајке Божије

Ранко Гојковић


Са севера Владимирска - ка Донској на југу и са запада Смоленска - ка Казањској на истоку, ове 4 иконе у својеврсном крстообразију вековима штите Правоверје у Русији. У другом делу овог серијала говоримо о чудотворној икони Казањске Мајке Божије, која се празнује 4. новембра (22. октобра по црквеном календару). Други празник ове иконе у РПЦ се обележава 21. јула (8. јула по црквеном календару). Многи верујући Руси своју Отаџбину зову “Домом Пресвете Богородице”. И заиста, Мајка над мајкама, Прва слушкиња Цркве Христове на земљи и Царица Небеска на небесима, читаву историју хришћанске Русије била је стуб вере Православне. У том “Дому Пресвете Богородице” вековима не престају молитве праведника упућене Првој Слушкињи Господњој, па тако вековима не престаје да се поје и тропар Казањској икони Мајке Божије: “Заступнице усрдна, Мати Вишњег Бога! Моли Сина Твога, Христа Бога нашега, и за све који прибегавају под твој Покров припреми спасење”

Казањска икона Мајке Божије добила је име по месту свог обретења, по граду Казању. У јуну 1579. године страшан пожар је захватио Казањ и том приликом је изгорела чак и половина тврђаве у Казању. Муслимански живаљ који је тешко поднео заузеће Казања од стране цара Ивана Грозног, видео је у томе знак да се Господ разгневио на хришћане. Међутим, како каже народна пословица “човек снује, Господ пресуђује”, из тог пожара је никла сасвим друга симболика – у некадашњој престоници Златне Орде учврстила се света вера Православна. Девојчици Матрони, десетогодишњој кћери руског војног заповедника Данила Онучина, јавила се у сну Пресвета Богородица и наредила јој да обавести епископа и градске старешине да су обрели у земљи, на месту недавног пожара, Њену Казањску икону Мајке Божије. Тек после трећег јављања и сузних молби девојчице, родитељи су кренули у потрагу за иконом. И пошто су почели да разгрћу пепео на указаном месту, угледали су икону Казањске Мајке Божије која је сијала чудесном светлошћу. Та вест се муњевито прочула и веома брзо се мноштво народа почело стицати око иконе. Одржан је молебан и икона је свечано пренета прво у парохијску цркву светог Николе Тулског (где је старешина био будући Патријарх Гермоген, који је касније пострадао од Пољака и који је записао многа чудеса са овом чудотворном иконом), а касније у Казањски Благовештењски храм, где су се и десила прва чуда новопројављене чудотворне иконе – два слепа човека, Јосиф и Никита, су прогледали. Почеле су да се осликавају копије ове чудотворне иконе, које су такође постајале чудотворне.

Поред небројених чудеса која су се догађала верницима пред овом чудотворном иконом, она има посебну улогу у историји руског војинства. Тако су се руски војници пред овом светињом надахњивали пред ослобођење Москве од Пољака у Време смутње и она се налазила у првим војничким редовима пукова Мињина и Пожарског, приликом опсаде Москве. По сламању отпора Пољака, народ је направио свечану молебну благодарну литију са иконом. По наговору светог Митрофана који је прорекао победу над Швеђанима и оснивање нове престонице, Петар Велики се пред чувену Полтавску битку 1709. године (у којој је шеф снабдевања руске армије био наш Сава Владиславић – Р.Г.) молио пред Казањском иконом и она се данас налази у Казањском сабору у Петрограду. Прва победа руског војинства приликом Наполеоновог нашествија на Русију, одржана је 22. октобра 1812. године (по црквеном календару) на дан Казањске иконе Мајке Божије и Наполеон је у тој бици изгубио 7 000 војника. Велики руски војсковођа Михаил Иларионович Кутузов, победник над Наполеоном Бонапартом, 1812. године се често молио пред Казањском иконом Мајке Божије. Ни у периоду Другог светског рата, Казањска икона Мајке Божије није оставила руско војинство на цедилу. Стаљин је постао свестан да се без Божије помоћи Русија не може спасити и дозвољене су литије и молебани. Лењинград је био пред падом када је из храма изнета икона Казањске Мајке Божије и обишла Лењинград у литији. У Русији постоје сведочења да је Лењинградски Митрополит Арсеније у авиону који је кропио светом водом, обишао круг са Казањском иконом Пресвете Богородице и да немачка чизма није крочила ни педаљ унутар тога круга. После тога је чудотворна икона пренета у Стаљинград и пред њом су непрекидно вршене молитве и панихиде и она је ношена на најкритичнија места и чак су и документовано забележена сведочанства војника о виђењу знамења на небу изнад Стаљинграда. Постоје сведочења да се пред иконом Казањске Мајке Божије молио и маршал Жуков.

Безумни пљачкаши на челу са Стојаном Чајкином су 1904. године украли икону, опљачкали велике драгоцености и вероватно је уништили. После катаклизме зване 0ктобарска револуција, мноштво копија Казањске иконе Мајке Божије, нашло се у иностранству. Руска Православна Црква данас улаже велике напоре да руске светиње врати у руску земљу, а најстарија копија Казањске иконе Мајке Божије (1606. године) у данашњој Русији, налази се у Третјаковској галерији у Москви.

Једно је сасвим сигурно. Све време док је првобитни лик Казањске иконе Пресвете Богородице красио саборни храм Богородичиног манастира, Русију нико није угрожавао са истока, а већ следеће године по нестанку првообраза Казањске иконе, почео је Pуско-Јапански рат, после више векова први напад на Русију са истока. У част ове чудотворне иконе саграђен је храм Казањске иконе Мајке Божије на Црвеном Тргу у Москви. Као што смо видели у претходном делу текста, улога Казањске иконе Мајке Божије била је посебно значајна у временима велике смутње и најезде освајача на Русију. Казањска икона Мајке Божије је у тешким тренуцима агресије на српски народ, у тренуцима дивљачког НАТО бомбардовања Србије, прискочила у помоћ братском српском народу, још једном посведочивши мистичну везу православне браће Срба и Руса. Треба истаћи да су у неколико наврата и копије српске чудотворне иконе Тројеручице у неколико наврата биле у помоћи братском руском народу. Тако је 1905. године, у време рата са Јапаном, на молбу високих официра руске војске, начињена копија чудотворне иконе Богородице Тројеручице. Била је послата на бојно поље као помоћ православној руској војсци и убрзо су Руси почели да односе победе на бојном пољу.

У тренуцима када је после распада СССР-а, јељциновска Русија оставила десетине милиона својих сународника ван граница своје државе, о озбиљној помоћи тадашње руске државе Србији од помахнитале западне алијансе, није се могло озбиљно размишљати. Али за разлику од безбожне руске власти, руски православни људи нису заборавили браћу Србе у тим тешким данима. Над једном од чудотворних копија Мајке Божије Казањске, која датира из XVI века и пред којом су се молили и такви великани попут Кутузова и маршала Жукова, тадашњи руски Патријарх Алексеј II два дана је служио молебан за многострадални народ српски и после тога је донео одлуку да је пошаље као поклон народу српском. На полеђини иконе написао је личну поруку: “У ове тешке дане за српски народ, Руска Православна Црква се моли за поглавара Патријарха Павла, монаштво, свештенство и целокупни народ српски. Молимо се Милосрдној Заштитници рода христијанскога да српски народ сачува од беде и искушења”. Ова чудотворна икона која се чувала у највећој руској светињи, Свето-Тројичко-Сергијевској лаври и у пратњи шесторице монаха из те лавре, кренула је на пут до Србије, до храма Светог Саве на Врачару. У Београд је стигла на Цвети, 1. априла 1999. године, обишавши прво некадашњу војну цркву свете Ружице на Калемегдану, а потом мали и велики храм Светог Саве на Врачару. Три дана је обилазила Београд, на врху Београђанке одслужена је молитва за спас Београда. Ношена је до храма светог Александра Невског, до Богословског факултета и литија је прошла и Панчевачким мостом, а потом се вратила у храм Светог Саве где је одслужен молебан за спас српског народа, уз присуство неколико хиљада људи. О томе се званично не говори, али постоје индиције да није Жак Ширак спречио бомбардовање београдских мостова, већ да је НАТО ипак имао мостове за циљ, али су после проласка чудотворне иконе, тохамавци завршили у води.

Казањска икона Мајке Божије, уз коју је ослобођена Москва, и са њом  читава земља руска, постала је највећа светиња читавог руског народа, а неизрецивим путањама Промисли Господње, видимо да је у тешким тренуцима штитила и братски српски народ. Заступнице усрдна, Мати Вишњег Бога, заштити нас и сада, како од спољних, тако и од унутрашњих окупатора, који би да нам промене свест, за које је Видовдан мит који нас гура уназад. Не дао Бог да Срби забораве да је цео народ српски у Косовској бици драговољно ишао у смрт за своју свету веру. Тај незаборав је у ствари гаранција да позиви заблуделих српских првака да “Срби живе као нормалан свет” у содомској “Бриселијади”, никада неће заживети у народу Светог Саве и Светог Лазара.
Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com