Ранко Гојковић
Слава Господе, Крсту Твоме Часноме! Нека Васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, и нека беже од лица Његова они који Га мрзе…
† † †
На Успење Пресвете Богородице, дан када Свети Сава 1219. године доби Томос за Архиепископију Србску, у нашем престоном граду око Крста Часног и других литијских знамења у Великогоспојинској литији окупило се највише Србадије од времена испраћаја на вечни починак приснопамјатног Патријарха Павла. По различитим проценама које се крећу између 60 и 100 хиљада људи у молитвеној шетњи, уз молитвене песме и обилно кађење тамјаном, прошли су пут од Саборне цркве до Храма Светог Саве.
У својој величанственој пророчкој поеми „Небеска Литургија“ свети србски златоусти владика описује све невоље србског рода кроз које ће проћи због отпадија народа Савиног. Светитељ пророчки описује и како ће сатана подићи на Србију војске својих једномишљеника којих би се и марва и дивљи вепрови посрамили, пророкује да ни ђецу своју неће смети својом звати, нити ће смети слободно мислити ни дисати. Ево нам већ припремају у попису „родитеља 1“ и „родитеља 2“, и зар смо могли слободно и дисати без брњице коју нам у пландемији прописаше сатанисти-глобалисти да носимо зарад срамоте своје.
И када пророкује све те недаће које треба да задесе или су задесиле Србадију, свети владика Николај понавља како су Срби закукали у невољи али се нису сетили живога Бога нити својега греха.
Међутим, крај ове поеме, као и сваке истински хришћанске приче, показује нам да се распеће завршава Васкрсењем, па тако и свети србски владика пророкује време духовног васкрсења Србије у коме ће зазвонити звона на весеље и у коме ће земља замирисати од тамјана и да ћемо дочекати да се заблиста Христова Истина у којој ће се зацарити милост и поштење, а анђели ће се са неба спустити на земљу и Србију земљу загрлити.
Нека би милостиви Господ дао да овај величанствени литијски покрет који уз Божију помоћ покрену верни народ са својим пастирима бранећи „малу Цркву“, своју породицу и породичне вредности, постане то добро семе у духовном препороду Србадије.
† † †
А сада неколико речи о утисцима које је Великогоспојинска Литија оставила у србској (и не само србској) јавности. „Одустајање“ од евросодома лукаво је испланирано управо дан уочи Литије, како би се многи одвратили од доласка на Литију, у стилу, ето, евросодом је отказан, нема потребе за Литијом. Одмах су се нашли и они који су почели на то и јавно позивати. Нисам од оних који за сва зла овога света окривљују председника државе, као што Запад за сва зла овога света криви Путина. Дакле, знам да није лако бити на челу државе, али Христове речи су неумољиво тачне – како сте сејали, тако ћете жњети. Нису организатори Литија одобрили евросодом. Понављам речи из анализе претходне Литије, учесници Литије, свештеномонаштво и верни народ су управо они на које се србска власт може ослонити приликом одбране Косова и Метохије и зато немојте по њима пљувати због белосветских содомиста драги наши властодршци. Не мислите ваљда да ће организатори и учесници Еуропрајда бранити свету србску земљу?
Ипак, иако рекох да нисам за критику ради критике и да сам свестан огромних притисака које наша власт заиста трпи, морам се поново осврнути на неке изјаве председника државе. Већ смо огуглали на то да организаторе Литија омаловажава речима које не би требале да се нађу у речнику председника државе, али назвати и монаха-немонаха Антонија организатором ових Литија представља јефтин покушај дискредитације организатора истих. Нисам имао намеру да помињем некадашњег пријатеља монаха-немонаха, нисам у време поста желео да одговарам на његова писанија и говоре у којима је и мене помињао, али пошто га председник државе назва организатором ових свенародних Литија, приморан сам изнети неке чињенице на видело.
Дакле, и пред ову Великогоспојинску литију, као и пред ону од 14. августа, монах-немонах се острвио на организаторе Литија, називајући их Вучићевим удбашима. Уочи своје шетње пљувао је читавих сат времена (!!!) по организаторима Литија, не поштедивши ни игумана Симеона јер и његова духовна чеда учествују у организацији истих, ваљда киван на њега што није позвао све да учествују у његовим шетњама од владе до скупштине. И није му било довољно, него је на крају шетње (од владе до скупштине, а не од храма до храма) са неколицином својих поштовалаца још неких пола сата пљувао по организаторима Литија (видети ОВДЕ ).
И онда стиже награда за тај труд. Сам председник државе га назва организатором тих Литија по којима је он тако усрдно пљувао. Ја не желим да извлачим никакве закључке, нека их свако извуче за себе, али „жуто предузеће“ је одмах после Литије схватило да слава због оптуживања организатора Литија као удбаша не сме да припадне неком монаху-немонаху. Тако су и они еволуирали и после оптужби да руске службе организују Литије, прогласили су Вучића као организатора Литија, отимајући тако део славе монаху-немонаху. Аферим на друштву, рекао би наш народ.
† † †
Но, Бог с њима. Великогоспојинску литију обележила је и подршка наше руске браће. Чувени „Ноћни вукови“ организовали су у Москви величанствени аутомитинг подршке србској браћи. Хиљаде уплетених србско-руских застава и порука подршке, организовани телемост са преузимањем уживо кадрова из Москве и Београда, наишао је у братској земљи на огромни медијски одјек. Не памтим да сам био тако затрпан писмима подршке руске браће. Како се овде не сетити мудрих и пророчких речи светог србског златоустог владике упућених србском роду - Са три стране ударили су зли ветрови на тебе са севера и запада и југа. Остао ти је само исток, одакле је мир души твојој.
Желео бих истаћи и коректно и некоректно коментарисање на друштвеним мрежама изјава појединих личности из нашег јавног и политичког живота. Тако једни оптужују рецимо Бошка Обрадовића или Младена Обрадовића да су организатори Литија, други, да они желе да покупе славу због тога. Као човек који је приложио и неку своју лепту у организацију ових Литија, одговорно тврдим да су то потпуно некоректна тумачења, лично сам са њима разговарао и похвалили су организаторе, истичући да је величина литијског покрета управо у свенародном карактеру и да би свако политичарење било штетно истичући спремност да помогну у случају потребе без икаквих условљавања или самопромовисања. Што се мене тиче, хвала им на томе, хвала им и што су дошли на Литију и подржали породичне вредности, то што су као јавне личности привлачили пажњу медија није разлог да се оптуже како желе да „преузму славу“, лично нисам чуо ништа некоректно у тим изјавама.
О такозваним „интернет пастирима“ што сам имао рекао сам у једној емисији на „Гласу јавности“, не бих се понављао, ко жели може да погледа ОВДЕ. Само бих подсетио на народну мудрост – не пада снег да прекрије брег, него да свака зверка покаже свој траг.
† † †
Била би велика грешка „нашега племена“ помислити и раслабити се, помисливши, ето еуропрајд је отказан (ако је отказан) и наставити са „сном мртвијем“ како Његош назва то стање духа. Ми духовно ратујемо против сатанистичких сила чији је циљ зацарење сина погибли и свесни смо да они не одустају, сада шаљу своју демонизовану пешадију на наш народ православни. Али не одустајемо ни ми, док се син погибли не зацари, верујући Србин мора да се бори за Христову истину, хришћански морал, свестан да се све може – уз помози Боже. Од нас зависи да ли ће то зацарење сина погибли бити ускоро или ће бити одложено због нашег верног служења учењу нашег Спаситеља. Они не могу ништа без Божијег допуштења које настаје због наших слабости и отпадија, знамо да су зли дуси морали молити Христа за допуштење и да ућу у крдо свиња.
И на самом крају, највећа грешка организатора Литија у овом својеврсном „духовном устанку Србадије“, пред Литију планирану на дан Усековања главе Претече и Крститеља Господњег, била би њихова помисао о личним великим заслугама за тај духовни устанак. Када се колико-толико чистим срцем ради нешто у славу Божију и његових угодника, увек то наиђе на отклик Небеса. Тако је било и овога пута, Небеса су се смиловала на светосавски род и највећа заслуга за духовно дизање Србадије припада Божијој милости и заступништву Пресвете Богородице и свих светих у србској земљи просијавших. Потом долазе заслуге наших пастира, наших молитвеника пред Васкрслим Господом чију смо молитвену подршку осећали и без чије подршке и молитвене заштите ништа не би урадили. Посебна улога и част у том духовном буђењу нашег народа припада епископу Никанору који је попут Претече Господњег загрмео против греха још страшнијег од оног због кога је Претеча грмео на Ирода и Иродијаду. Вероватно ће се наћи многи који ће ово или оно замерити епископу Никанору, међутим, он је без страха понео свој Крст и дубоко се клањам тој спремности ношења Крста…
† † †
Литије не пролазе само улицама наших градова и села, него и кроз срца људи. Због тога нам се придружите да заједно узнесемо молитву Господу за спас србског рода на Усековање главе Његовог Претече и Крститеља.
Као да из даљине одзвањају завршни стихови „Небеске Литургије“ светог србског златоустог владике:
Хај, шта се оно чује из даљине?
То се опет служи литургија,
У небесном царству Христовме.
Службу служи светитељу Саво,
И са њиме три стотин владика,
И три хиљад српских свештеника.
Ђаконује Ђакон Авакуме
Што на коцу за Христа пострада,
На баиру усред Биограда.
А Цар Славе сједи на престолу,
Док са земље грми ко олуја,
То Србија кличе – АЛИЛУЈА!
Благо мајци која Саву роди
И Србима док их Саво води.
Светитељу Саво, моли Христа Бога за твој србски род православни…
