Ранко Гојковић
Верујем да је историја са исцељењем руке светог Јована Дамаскина многима позната. Као и речи Мајке Божије – «Ти си исцељен – приљежно се труди са том руком». И та рука је написала предивни песмопој: «О Тебе радујетсја, Благодатнаја, всјакаја твар...». Икона је боравила у обитељи светог Саве Освећеног до XIII века када је предата Светом Сави, првом Архиепископу Србском. Овде нећемо писати о чудесном доласку иконе на магарцу до манастирских врата Хиландара, као ни о томе како је икона постала игуманија манастира Хиландар. У овом тексту писаћемо о истинском чуду Божијем које и данас пројављују освештане копије иконе Тројеручице, сједињујући територије братских народа као што је некада сјединила руку Јована Дамаскина. У овом тексту говориће се о историјату иконе која данас краси храм Тројеручице у селу Тамбовка Омске митрополије у Сибиру.
Ту икону одсликао је за србски манастир Рукумија иконописац Звонимир Стевић у истим пропроцијама као и оригинална икона.
Аутор текста и иконописац Звонимир Стевић под огромним звоном на звонику Тројицко-Сергијеве лавре
Са благословом игумана манастира Рукумија јеромонаха Симеона, та икона је 2012. године освештана на Светој Гори покрај оригинала. И после двонедељног боравка у манастиру Хиландар, тек одсликана икона «Тројеручица» уз благослов игумана Симеона кренула је пут Белорусије, потом Украјине, боравила је на Криму (Као што је сјединила одсечену руку Јована Дамаскина, тако је благословила присаједињење привремено одвојеног руског острва у окриље руске државности), пропутовала је по Донбасу (на тај начин благосиљајући присаједињење Донбаса родној луци), боравила је на Алтају (пролаз кроз Казахстан био је забрањен), а током 2016. године икона се обрела у Омску на јубиларном празновању 300 година од оснивања Омска. Интересантно је напоменути узгред да је по указу руског грофа Саве Владиславића, Србина рођеног у Гацку у србској Херцеговини, генерал-мајор Иван Дмитријевић Бухолц основао град Омск. Сава Владиславић је основао град Тројицко Савск (бољшевици су преименовали град и данас се зове Кјахта, даће Бог да се граду врати историјски назив) посветивши га Светој Тројици и Светом Сави Србском, свом небеском покровитељу. И после 300 година од оснивања Омска, Свети Сава Свесрбски заједно са Сергијем Радоњешким Сверуским долазе у храм Тројеручице у Тарској епархији Омске Митрополије.
Командир конвоја са иконом Мајке Божије „Тројеручица“ Миодраг Бајић предводио је Крсни ход по Тарској епархији на козачком бродићу «Атаман Ермак Кнез Сибирски» од 9 до 31. августа 2016. године. Потом је, такође са руским козацима Миодраг предводио аутомобилски Крсни ход по Тарској епархији од 7 до 26. септембра 2016. године. Воденим путем икона је тада прошла 1800 км, а сухопутним око 4000 км. Пут са иконом пратиле су службе, акатисти и молебани пред иконом у 80 парохија Тарске епархије.
Епископ Тарски и Тјукалински Саватије благословио је 13. децембра 2016. године да се при Свето-Никољском манастиру у Саргатском намесништву отвори подворје у част иконе Мајке Божије «Тројеручица».
Уочи планираног повратка иконе у Србију, у манастир Рукумију, у сибирском граду Уст-Ишим икона је приликом силаска са брода са козацима упала у реку Иртиш и том приликом била оштећена. Козаци су је задржали у Русији да би је рестаурирали. Годину дана после тога, са благословом игумана Симеона, Ваш покорни слуга, аутор ових редова, упутио се у Русију да преда икону на дар епископу Тарском Саватију. Мислим да ће бити интересантно описати подробније шта је томе претходило.
† † †
Уочи једног од мојих путовања у Русију уследио је телефонски позив мог старог познаника, руског брата, козака са Урала Константина Крилова. Рекао ми је да је урађена рестаурација иконе и замолио да питам оца Симеона за благослов да донесем икону у Србију, а они ће урадити потребну документацију. Позвонио сам оцу Симеону и он је, за мене неочекивано, одговорио: „Можда ће им икона бити потребна, ја сам наручио нову икону за манастир Рукумија и она ускоро стиже у манастир. Нека та икона остане у Русији, сада је тамо потребнија“. Нисам успео ни да известим брата Константина о томе шта је рекао отац Симеон, уследио је телефонски позив из Сибира од стране владике Тарског и Тјукалинског Саватија. Владика ме замолио да сазнам од оца Симеона ко је одсликао икону Тројеручицу која је била на Крсним ходовима по његовој епархији, рекао је да жели да наручи од тог истог иконописца да одслика за Тарску епархију такву икону, наравно, нагласивши да ће платити иконописцу за труд колико он каже. Кад сам известио оца Симеона о жељама владике Саватија, отац је одговорио да владика не треба да наручује израду нове иконе, јер му он поклања ту Тројеручицу коју су козаци рестаурирали и коју су хтели да врате у Србију. „Само нека је не држе у кабинету, него да људи могу да долазе да јој се поклањају“ – додао је отац Симеон. Пренео сам то епископу Саватију пажљиво додавши да икона треба да буде у неком храму, на шта је владика Саватије одговорио буквално истим речима оца Симеона – „Не мислим да је држим у кабинету“.
Ова невина фраза и исте речи које су изговорили отац Симеон и владика Саватије (тек касније пренео сам оцу Симеону и владици Саватију да су изговорили исте речи) постала је сигнал да пад иконе у реку Иртиш није био случајан, него да је то била жеља Пресвете Богородице, сигнал да Она жели да Њена икона остане у Сибиру. Касније сам се сетио прве посете храму "Спас на крви" у Јекатеринбургу (новембар 2017. године) и тада ми је било јасно и због чега је Мајка Божија пожелела да Њена икона остане у Сибиру, о томе нешто касније.
Епископ Саватије, сазнавши да добија тако драгу му икону од оца Симеона на поклон, позвао ме да о трошку Тарске епархије учествујем у великом Крсном ходу у Јекатеринбургу поводом 100 година од убиства Светих Царских мученика и да му свечано уручим икону на престолни празник Тројеручице, 25. јула 2018. године. Морам истаћи да сам за то путовање добио и писмени благослов од Његове Светости Патријарха Србског Иринеја.
Благослов блаженопочившег Патријарха Иринеја за учешће у обележавању стогодишњице страдања Светих Царских Мученика…
О том путовању из 2018. године подробно сам писао на Руској Народној Линији на руском језику и ако неко жели да прочита те путописе, може то урадити на следећим линковима:
https://ruskline.ru/news_rl/2018/08/01/duhovnye_svyazi_serbii_s_sibiryu_ukreplyayutsya
https://ruskline.ru/news_rl/2018/08/06/chastichki_serbii_v_sibiri
https://ruskline.ru/news_rl/2018/08/07/chastichki_serbii_v_sibiri
https://ruskline.ru/news_rl/2018/08/08/chastichki_serbii_v_sibiri
На србском језику о томе можете читати на линковима ниже:
http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1365-jacanje-duhovnih-veza-srbije-sa-sibirom
http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1366-delic-srbije-u-sibiru
http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1368-delic-srbije-u-sibiru-2
http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/1369-delic-srbije-u-sibiru-3
Ова четири наставка описују цео пут који сам прошао те године са иконом „Тројеручица“ пре него што сам је предао епископу Саватију 25. јула у Саргатки.
На празник Тројеручице, 25.7.2018. године, с лева на десно, Константин Крилов, Ранко Гојковић, Владика Саватије, владика Теодосије, Славко Гојковић
Морам признати да сам тек тада схватио улогу Промисли у доласку иконе Тројеручице у Сибир, тек тада сам схватио зашто ми је било неопходно да годину дана пре тог путовања посетим Урал, Сибир, Јекатеринбург, Ганину јаму и храм Спас на крви, саграђен на месту где су пострадали Свети Царски Мученици.
Испред храма „Спас на крви“ у Јекатеринбургу, новембар 2017. године
Управо те 2017. године, на стогодишњицу трагичне револуције и пада монархизма у Русији, у србском јавном мњењу штитио сам светли лик Светих Царских Мученика који су били јако лоше приказани у сумњивом филму „Матилда“ (говорио сам на ту тему на ТВ Храм, радију Слово Љубве, у манастиру Сланци и другим трибинама, писао о томе у часопису Печат и на мом порталу Саборник србско-руски…). И буквално као да су ме Свети Царски Мученици призвали да први пут посетим место њиховог страдања, Урал и Сибир, карте су ми биле плаћене и обезбеђен боравак и транспорт по Русији. И све то у моменту када сам остао без посла (вољом моћника овог света тада је угашен дивни руско-србски ресурс „Фонд Стратешке Културе“ за који сам радио годинама), у новембру 2017. године.
Да скратим, када сам са братом први пут крочио у велелепни храм „Спас на крви“ саграђен на месту ужасног убиства Светих Царских Мученика у Јекатеринбургу, моју пажњу је привукла невелика икона Богородице Тројеручице, на омањем столу испред олтара, са десне стране од целивајуће иконе. Пошто су били рани поподневни часови није било људи у храму и ја сам пришао дежурном козаку и рекао му да сам Србин и да ме интересује историја са том невеликом иконом Тројеручицом. Испоставило се да козак зна да је оригинална икона Тројеручица велика србска реликвија коју је Свети Сава Србски донео са Свете Земље и да се оригинал данас налази у србском манастиру Хиландар на Светој Гори. Осмехнуо се и испричао ми нешто што нисам знао и што ме истински запрепастило и потресло. Мислим да могу прилично верно цитирати његове речи и после толико времена: „Ту малу икону Тројеручицу поклонила је Светом Цару Николају једна жена Србкиња и Цар се пред том иконом молио у ноћи уочи страшног убиства у јулу 1917. године“.
Како другачије објаснити, осим Божијим Промислом, позив владике Саватија неколико месеци након овог догађаја (у новембру 2017. године ја још нисам познавао владику Саватија) на прославу стогодишњице убиства Светих Царских Мученика, да бих му даривао икону Тројеручицу у име оца Симеона?
Када смо у јулу 2018. године, на стогодишњицу страшног убиства Светих Царских Мученика, после величанствене Литије заједно са нашом козачком браћом, пешке носили икону Тројеручицу око двадесет километара (од цркве Спас на Крви у центру Јекатеринбурга, до Ганине Јаме), нисмо ни слутили да ћемо са иконом посетити сва места где су Свети Царски Мученици боравили уочи свог страдања у Јекатеринбургу. Руски медији извештавали су да је на тој ноћној Литији учествовало више стотина хиљада људи, Литургија је почела у поноћ, а на Ганину јаму стигли смо у јутарњим сатима.
Ганина јама, 18. јул 2018. године
Након Литургије (служио Патриајрх Кирил са још двадесетак архијереја) и Литије посвећене стогодишњици убиства светих царских мученика од храма „Спас на крви“ до Ганине јаме, сутрадан смо се са иконом Тројеручицом упутили ка Тјумену. Преноћили смо манастирском хотелу покрај храма Рождества Пресвете Богородице и Илинском манастиру у Тјумену, где су и Свети Царски Мученици провели прву ноћ након прогонства у Сибир од стране Привремене масонске владе. По благослову матушке Нине, игуманије манастира, спустили смо се низ степениште до пристаништа где је постављен спомен-крст на месту где су одморили Свети Царски Мученици на путу за Тобољск.
Код спомен-крста, с лева на десно, сестра Људмила данас монахиња Сергија у манастиру где је изграђен храм у част Тројеручице у Тамбовки, Славко Гојковић, игуманија Нина, Ранко Гојковић, Константин Крилов.
Спомен-плоча са речима из дневника Цара Николаја о боравку у Тјумену.
Следећег јутра, приликом праштања, мати Нина је замолила да пренесем молбу оцу Симеону за његове молитве и ми смо раним јутром отпутовали пут Тобољска где су Свети Царски Мученици провели око пола године живота уочи њиховог страшног убиства.
Дом у Тобољску у коме су Свети Царски Мученици живели око пола године, данас је музеј посвећен Светим Царским Мученицима
Тамо нас је чекао отац Михаило из Тарске епархије, који је био на одмору у Тобољску (фотографија испод). Музеј породице цара Николаја II у Тобољску отворен је у бившој Губернаторској кући, где је Царска Породица била ухапшена од августа 1917. до априла 1918. године пре прогонства у Јекатеринбург.
Браћа Гојковић са оцем Михаилом у Тобољску
Панорама Тобољска, браћа Гојковић са руским братом, уралским козаком Константином Криловим
После доручка посећујемо варошицу Љубино - место последњег заустављања царског воза приликом покушаја да се затворени Император провезе мимо Јекатеринбурга.
Дочекује нас отац Владимир, настојатељ храма светог Серафима Саровског у варошици Љубино. Ескурзија по месташцету почиње од железничке станице где је последњи пут заустављен царски воз. Поред железничке станице изграђена је лепа капела унутар које се на зиду налази спомен-плоча…
На самој згради железничке станице која је сачувала првобитни изглед као у царска времена, такође је постављена спомен-плоча са ликом Светих Царских мученика.
Слева на десно: Константин Крилов, Ранко Гојковић, отац Владимир, искушеница Људмила - данас монахиња Сергија, Славко Гојковић, на жељезничкој станици Љубино
На овој станици, 28. априла 1918. године, Свети Цар Николај и Царица Александра Фјодоровна и њихова кћерка Марија Николајевна скинути су са воза и послати у Јекатеринбург, а затим су им се, уочи убиства, придружили и други чланови породице и верне слуге.
Тек касније постао сам свестан да сам са иконом Тројеручицом која данас краси цркву у Тамбовки, практично прошао цео пут светих царских мученика (Ако знамо да се Цар Николај пред малом иконом Тројеручицом, коју је добио на поклон од једне Србкиње, молио у ноћи свог убиства и убиства своје породице, постаје јасно зашто је Мајка Божија пожелела да Њена икона Тројеручица стигне управо из Србије и остане у Сибиру).
Невидљиви молитвени покров Светих царских Мученика осећали смо све време овог незаборавног поклоничког путовања. Доказ томе је и фотографија ниже, са владиком Саватијем, оцем Серафимом, матушком Људмилом и братом Константином праштамо се испред капелице посвећене Светим Царским Мученицима у омладинском кампу маленог месташцета Андрејевка.
Свети Царски Мученици, молите Христа Бога за многострадални руски и србски народ!
† † †
Ускоро је владика Саватије благословио изградњу цркве у част иконе Богородице Тројеручице, али до завршетка изградње, црква се налазила у окриљу манастира Светог Николе у Саргатки. Када је иконописац Звонимир Стевић чуо да ће да се гради црква у част иконе коју је он одсликао, рекао ми је да питам владику Саватија коју би другу икону желео да одслика за ову цркву као поклон од иконописца.
Пренео сам Звонимирову жељу владици Саватију, а он ме је изненадио својим смирењем и разумевањем ко је иницирао овај благослов и ову причу повезану са иконом Треручице. Рекао ми је дословно – „Нека Звонимир одслика то што отац Симеон благослови“. Пренео сам речи епископа Саватија оцу Симеону и отац ме запитао шта ја мислим. Морам признати да апсолутно нисам очекивао такво питање али сам скоро без икаквог размишљања одмах одговорио оцу овако: „Мислим да би било добро одсликати диптих Светог Саве Србског и преподобног Сергија Радоњешког, духовних отаца србског и руског народа“. Отац Симеон је рекао „Амин!“, епископ Саватије је благословио и тако је почела историја са доласком нове иконе у сибирско село Тамбовку, овај пут иконе Светог Саве Србског и преподобног Сергија Радоњешког.
По благослову блаженопочившег Патријарха Иринеја и игумана манастира Рукумија јеромонаха Симеона, на лето 2018. године, ваш покорни слуга, аутор ових редова, предао је на поклон поменуту икону управо на празник Тројеручице 25. јула 2018. године епископу Саватију.
Тадашњи епископ Тарски и Тјукалински Саватије са иконом Тројеручицом, даром игумана Симеона из Рукумије. Данас Тарску епархију краси предиван храм у част Тројеручице у селу Тамбовка
Ускоро је у част те иконе у граду Тара основано Архијерејско подворје и владика Саватије је благословио и поменуту изградњу храма у част Тројеручице у селу Тамбовка, Тарска епархија Омске Митрополије. У поменутом селу планирана је и изградњи два храма посвећеног Владимирској икони Мајке Божије. Звонко Стевић, аутор иконе Тројеручице, када је чуо да ће се захваљујући икони коју је он одсликао, градити храм у част Тројеручице у далеком Сибиру, изразио је жељу да одслика још једну икону на поклон том храму. По благослову епископа Саватија и игумана Симеона, одлучено је да то буде икона-диптих – Светог Саве Србског и преподобног Сергија Радоњешког.
Када је икона одсликана одмах сам је однео у манастир Рукумију где је игуман Симеон освештао икону 5. маја 2023. године. После тога икона је кренула у обилазак бројних србских светиња пре свог пута у Русију, у септембру 2024. године. У том периоду од мало мање од годину и по дана од освештања иконе до њеног одласка за Русију, десила су се и нека чуда Божија о чему можете прочитати у тексту на линку који наводимо ниже:
http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3134-svetisavaisergjeslavarusijeisrbije
Скоро цело лето 2024. године, уочи поласка за Русију, икона је боравила у манастиру Рукумија где јој се верни народ поклањао. Уз молитвени испраћај оца Симеона, икона је два дана красила мој дом уочи свог пута за Русију, у храм Тројеручице у Сибиру.
Отац Симеон у манастиру Рукумија молитвено испраћа икону Светог Саве и преподобног Сергија Радоњешког уочи њеног одласка за Русију
Да побројимо и све светиње у којима је икона боравила уочи свог поласка за Русију: Манастир Рукумија, манастир Кувеждин, манастир Фенек, храм Свете Петке - Сурчин, манастир Привина глава, храм Свете Петке - Бољевци, храм Светог Илије - Грмовац, манастир Сланци, храм Свете Тројице – Земун, Манастир Светог Христофора – Мислођин, манастир Грабовац – Обреновац, манастир Ждребаоник – Даниловград, манастир Острог – Никшић, манастир светог Сергија Радоњешког – Бар, храм Светог Јована Владимира – Бар, храм Свих Светих – Велики Пијесак, манастир Вујан – Г. Милановац, храм Светог Николе – Барајево, храм Светог Саве – Барајево, манастир Богородице Тројеручице – Авала, манастир Раковица, скит Светих Севастијских Мученика – Ковин, храм Светог Саве – Савинац.
† † †
Владика Саватије је у међувремену прешао у другу епархију и нови епископ Тарски и Тјукалински Петар наставио је и прихватио све радове и благослове свог претходника. После обиласка многобројних србских светиња, у септембру 2024. године делегација удружења Сербирија и Православна фондација, заједно са иконописцем Звонком Стевићем кренула је са иконом пут Русије.
У највећој руској светињи, светој Тројицко-Сергијевској Лаври, србску делегацију са иконом Светог Саве и Сергија дочекује актуелни епископ Тарски и Тјукалински Викентије. Пошто смо преноћили у Свето-Тројичко-Сергијевој лаври, где је икона освештана на светим моштима преподобног Сергија Радоњешког, србска делегација је отпутовала за Омск где је икона свечано предата храму Тројеручице.
Србска делегација у Тројицко-Сергијевој лаври са епископом Викентијем
Приликом те посете Омску, делегација је учествовала у шестодневном аутомобилском Крсном ходу по светињама Сибира уз различит духовни и културни програм по многим местима Омске митрополије.
Тешко је речима описати осећај благодати који је српска делегација доживела носећи икону Светог Саве и Сергија у Русију, као што је тешко описати љубав наше руске браће и сестара коју смо осећали на сваком кораку.
Благослов Митрополита Омског Дионисија приликом праштања
Многаја и благословенаја љета митрополиту Дионисију, владици Викентију, нашим духовним оцима на литији: оцу Михаилу и оцу Максиму, оцу Алексеју, Николају, Андреју, матушки Људмили (данас монахињи Сергији), сестрама Ирини и Олги, Андреју, Александру, Људмили, Сергеју, Максиму, Надежди, Алексеју, Тањушки, Марини, Елени, Алексеју, Светлани, Нини... Свим крстоходцима чија имена нисмо поменули, свим нашим дивним домаћинима, Сибирцима, велико хвала и многаја и благаја љета!
У једном од многобројних храмова које смо са иконом Светог Саве и Сергија обишли у петодневном Крсном ходу посвећеном Александру Невском у септембру 2024. године
Фото за успомену са владиком Викентијем, оцем Михаилом и оцем Савом, србска делегација на растанку је добила лепе поклоне и грамате од владике Викентија
† † †
Да укратко резимирамо. Историја са иконом Тројеручицом и иконом Светог Саве и преподобног Сергија Радоњешког, представља још једну у низу потврда Промислитељских братских духовних веза србског и руског православног народа. Не може бити случајно да се у храму посвећеном икони М.Б. Тројеручице обрела икона-диптих Светог Саве и Сергија, духовних отаца србског и руског народа којима се за живота јављала Пресвета Богородица. Тројеручицу је у Србију донео управо Свети Сава, малу икону Тројеручицу поклонила је Цару Николају једна Србкиња. Потом скоро цео век после тога, икона Тројеручица из србског манастира Рукумија по благослову оца Симеона креће на вишемесечни Крсни ход по Русији. Уочи планираног повратка за Србију, пада у воду и буде оштећена. Потом рестауирана и тачно на стоту годишњицу зверског убиства Цара Николаја и Светих Царских Мученика, та рукумијска икона Тројеручица учествује у Литији поводом стогодишњице поменутог зверства. Потом следи практично поновно освештавање Крсног пута Светих Царских Мученика са иконом Тројеручицом. Потом свечана предаја те иконе владици Тарском Саватију на празник Тројеручице 25. јула 2018. године. Потом изградња храма у част Тројеручице у селу Тамбовка. Потом долазак иконе Светог Саве и Сергија Радоњешког у тај храм. И на крају, следи долазак трона за Тројеручицу из Србије, на дан освештања храма, 3 јуна 2026. године. Шта друго рећи осим – слава Богу за све! Пресвета Богородице Тројеручице, као што си сјединила руку Јована Дамаскина, поново сједини руске и србске земље! Светитељу Саво и преподобни Сергије, молите Бога за нас!
О свечаном даривању ове иконе Светог Саве и Сергија цркви Тројеручице у Тамбовки (2024), на руском језику можете прочитати у мом путописном дневнику на Руској Народној Линији:
https://ruskline.ru/news_rl/2024/09/25/segodnya_nasha_serbiriya_slavit_savvu_i_sergiya
https://ruskline.ru/news_rl/2024/09/27/troeruchica_obnyala_svtsavvu_i_prpsergiya
https://ruskline.ru/news_rl/2024/10/02/moskva_slezam_ne_verit_a_serbam__verit
На србском језику о томе можете читати на следећим линковима:
http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3115-serbirijaslavisavuisergija
http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3116-trjerucicasavisergije
http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3119-krsnihodaleksandranevskog
http://sabornik.rs/index.php/kolona-urednika/3122-mosvasrbimaveruje
За сам крај ове приче, желео бих да напоменем да је српска друштвена организација „Православна фондација“, коју милошћу Божијом предводим, наручила израду поменутог трона за икону Мајке Божије Тројеручице у Тамбовки, у цркви Њој посвећеној. Највеће заслуге у овом благочестивом делу припадају мом србском брату у Христу Дејану Павловићу, и надам се да ћете у пролеће 2026. године читати нове путописне белешке о доласку престола за икону Тројеручицу из Србије у Сибир.
Изглед храма у част Тројеручице у сибирском селу Тамбовка, око Рождества Христовог 2026. године
Фото: Лични архив аутора
