Ранко Гојковић
Уздај се у Господа и твори добро. Живи на земљи и чувај истину. (Псалтир; 36, 3))
Тешко је нормалном човеку схватити и сагледати размере лудила савременог тренутка човечанства. Верујући човек наслућује о чему се ради, али тешко је схватити да на читавој кугли земаљској, од државних мужева једино председник Белорусије, иако идеолошки близак комунистичком безверју, није подлегао сулудом застрашивању сопственог становништва. Присталице „демократских вредности“ могли би се запитати како то да једина европска земља која се није у потпуности одрекла комунистичког наслеђа – није прихватила као норму либерални капитализам у економији и содомију у државној идеологији. Покојни Младен Делић би да је жив, вероватно поновио оно своје чувено – „Лудница! Па добро људи, да ли је то могуће!“
Шта се то догађа у последње време и са матушком Русијом? Мој ум не може поверовати неким причама о хапшењу Путиновом и наводним двојницима који се појављују у јавности. Још мање мој ум може схватити „санитарне мере“ Светог Синода РПЦ. Како ум може да схвати чињеницу да Митрополит Тихон Шевкунов, онај исти који је написао ону чаробну књигу „Несвети а свети“ (узгред да кажем да сам више пута са поносом пријатељима показивао посвету аутора на руском издању књиге), први пут у више од 500 година старој историји Псковско-печерског манастира, исти затвара за посету верујућих!
Било како било, на сцени је економски рат против обичних људи који јесу највеће жртве економског слома који следи. Средња класа нестаје, на помолу је свет са шачицом супер богатих људи код којих се концентрише више од 90% светског „богатства“ и са друге стране - огромне већине, сиромашних. Уколико ово глобално лудило потраје, није уопште далеко дан када ће број жртава овог „опасног“ вируса, бити ништаван у односу на број умрлих од глади (узгред, тај број је и сада много мањи). Коме је све то потребно? Тешко је наћи разуман одговор осим онога да милијарде гладних људи неће размишљати да ли да прихвате жиг звери по зацарењу сина погибли и да ће тада истог прихватити као спасиоца.
Када се син погибли зацари, неће вредети било каква борба и проповеди, али пре његовог крунисања, свакако није узалудно борити се, проповедати Истину и чак је то дужност верујућих православних хришћана. Због тога православни хришћанин не сме да се плаши, он чека Христа, а не антихриста.
Недавно сам у једном тексту написао да данас „зацарењу сина погибли на путу стоји само Православље и свете Литургије које се служе у православним црквама. Ситуација у свету све више личи на генералну пробу за забрану богослужења. Као да је све темпирано да хистерија свој врхунац доживи управо у време Великог поста и Светог Васкрсења Христовог, како би се унела смутња и ако је могуће и подела међу православним верницима“. Дакле, поред глобалног застрашивања становништва и његове глобалне „дигитализације“, на локалу, на нашим просторима, сведоци смо више него очигледног рата против Православља. Док сам писао текст, сазнадох за најновију уредбу наших власти – забрану кретања од суботе у 13 часова, до понедељка јутра. Дакле, цитирану мисао из недавно објављеног текста, живот је потврдио као тачну. Последња одлука наших власти верујућим православним хришћанима забрањује основно верско право (самим тим, ваљда и основно људско право) и најважнији верски чин – присуство на недељним светим Литургијама у време Великог Поста Господњег!
У недељи иза нас, поред „препорука“ безбожне владе упућених на рачун СПЦ (сад већ видимо да се са препорука прешло на дело – на практичну забрану служења Свете Литургије у недељу, дан Христовог Васкрсења), у том истинском рату против Цркве Христове удружила се и разнообразна скупина бораца за људска права, затим проституисаних Сорошевих либералних богоборачких медија који не бирају начин да се острве на Српску Православну Цркву, па до „стручњака“ који покушавају у народу православном да себе прикажу већим лекаром од Христа Спаситеља! Због тога овде више нећемо помињати разочарење у поједине клирике и њихово маловерје, него укратко одговорити тим отровним злим језицима који змијски сикћу на Невесту Христову, међутим, свакако ће се однос клира према овом савременом рату против Невесте Христове неминовно одразити и на однос верујућих према том истом клиру. Као и у свакој невољи, видеће се ко је достојан мантије, ко није. Надамо се у Бога да наша Црква има доста истинских пастира који нису спремни на потпуно снисходљив однос на сваки потез богоборачке власти. Јер Литургију и Причешће нису укидали ни Турци ни комуњаре! Пример стајања у вери верника у Љубовији и инсистирање да присуствују Литургији, за шта су награђени мироточењем иконе, показује да онај ко је са Христом не треба ничег да се боји осим греха. По вери нашој даће нам се!
* * *
После сваког перформанса „Жена у црном“, пажљиво прочитам шта су поручиле и како изгледају те шармантне даме. И сваки пут сам све више и више изненађен и никако да скапирам да ли су лепше или паметније.
Слика преузета са сајта СРБИНИНФО
Последњи перформанс ових умиљатих створења био је уперен, већ погађате, против Светог Причешћа. Благо нама кад имамо овако лепе, паметне и одважне жене, не може баш свака жена себи дозволити да окачи паролу „Моје тело, моја ствар“, а њена колегиница из удружења „Не на причешће, религија убија“. Само одважне, лепе и паметне „Жене у црном“ имају смелост да са својим телом раде шта хоће, истовремено одважно бранећи затуцаним хришћанима да спасавају душу и тело Светим Причешћем, јер забога, религија убија, поручују нам ове прелепе и препаметне жене. Апсолутно тачно су то ове лепотице-паметнице приметиле, Причешће стварно убија. И вирусе и грех. Али о томе мало више када будемо говорили о „стручњацима“… (Напомена: Пошто је текст већ био публикован, од пријатеља сам сазнао да је фотографија коју сам био објавио са неке Вибер групе у ствари вешта монтажа. Не желећи да се служим фалсификатима, уклонио сам ту фотографију и публиковао другу, преузету са сајта Србин-инфо. Што се тиче мишљења о овим дражесним дамама, моје симпатије према њима се нису промениле - Р.Г.)
Није никакво чудо да су наши плаћенички медији одмах оркестрирано објективно извештавали како им се каже, да су се брзо прикључили глобалном трауматизовању и дезинформисању становништва, али посебна улога Сорошевих проституисаних медија додељена је рату против СПЦ и православних верника. На СПЦ се пуца из свих оружја, од карикатуриста који су упрегнути у сваку антисрбску акцију, до чувених Сорошевих „верских аналитичара“ и аналитичарки, који би пре умрли, него се прекрстили. Наравно да у томе најдаље иду бљуцаве новине, никад не могу право име да им изговорим јер оно подсећа на нешто светло, а они су тако мрачни…
Слика преузета са сајта "Стање Ствари"
И на крају, да кажемо нешто и о „стручњацима“, тачније највећем „стручњаку“, који Патријарху прописује шта да ради. Прво да подсетим оне са кратким памћењем, да је то онај исти „стручњак“ који је још 2009. године са ТВ екрана плашио нацију да ћемо сви помрети од свињског грипа, ако се не вакцинишемо. Његова колегиница Светлана Вукајловић са којом је заједно тада агитовао за куповину вакцина од „Новартиса“, после је ухапшена, а „стручњак“ је, наравно, остао недодирљив. Пријатељско упозорење мојој херцеговачкој земљакињи да се присети старе србске мудрости о сађењу тикви. Тај стручњак је 13 марта одважно рекао да „превремено затварање школских и предшколских установа у Србији нема смисла, јер је утврђено да се „деца од корона вируса готово и не разбољевају, као и да је веома карактеристично да нису преносиоци“.
Већ сутрадан, „стручњак“ је рекао да „подноси оставку уколико школе буду затворене на две недеље“, наравно, објашњавајући онима што носе телевизор на раменима уместо главе, зашто је „струка“ против прекида наставе!
Фотографија која све говори о стручности „стручњака“
И сада такав стручњак, не трепнувши, каже Његовој Светости да струка каже да је могуће заразити се и путем Светог Причешћа! Господе помилуј, страх ме је и написати оно што стручњаци изговоре. Е па стручњаче, мало си претерао и мора ти се одговорити.
Наш Лекар Господ Исус Христос не говори данас једно а сутра друго, него свака реч која је изашла из Његових светих уста, траје већ више од 2 хиљаде година и трајаће док је света и века и ни једно слово, ни један зарез у Његовом Светом Јеванђељу немогуће је порећи.
Можда Ваша струка СМАТРА супротно, али ВЕРУЈУЋИ православни хришћанин ЗНА да са Светим Причешћем прима Тело и Крв Христову, ЗНА да Бог није слабији од вируса, зна да је то Лек изнад свих лекова које је струка смислила и које ће смислити.
Да поменемо и „стручњакову струку“. Управо су медицинари и биолози НАУЧНО доказали стручњаче, да у Светом Путиру нема заразе. Доказале су колеге нашег „стручњака“, истински лекари, истински стручњаци, да се после прочитане молитве мења састав крви и лече болести.
Свети Дарови су огањ који спаљује не само људске грехе, него и микробе и различите болести. Цитирам речи кандидата филолошких наука, доктора историјских наука, кандидата богословља, професора Института историје Санкт-Петербуршког државног универзитета, члана Синодалне богослужбене комисије протођакона Владимира Василика из историје његове породице: „Моја мајка Галина Георгијевна је лекар са 60 година стажа. Она се сећа таквог случаја из совјетског периода: један наш добар пријатељ, Дмитриј Дмитријевич, војник, оболео је од рака на плућима. Спремао се за операцију, међутим, уочи операције посетио га је веома поштован духовник, протојереј Тројицког сабора Александро-Невске лавре, отац Јован Варламов и тајно га причестио. И после поновне хистолошке анализе лекари су били запрепашћени. На првој анализи биле су јасно примећене ћелије рака. На другој анализи њих више није било, а уместо ћелија рака видела се некаква непозната сива маса – као да су злоћудне ћелије рака изгореле – огањ је сишао и истопио их. Таква је сила Евхаристије. Моја мама до данашњег дана чува те анализе“.
Видите стручњаче, има и у лекарској струци стручњака који знају и којима је то пракса доказала, да је Свето Причешће лек какав стручна медицина може само да сања. Ако то знају истински медицински стручњаци, свакако то зна и Његова Светост, па „стручњаку“ не приличи да држи предавање Патријарху о Светом Причешћу. Штавише, то је дрскост и безобразлук! Свештеници Цркве Божије причешћивали су на хиљаде људи заражених свакојаким болестима и после сваког Причешћа они испију све што остане у Путиру, и никада се није десило да се неко заразио. Незнање није грех само по себи, али озбиљном човеку не приличи да своје велико незнање узноси изнад великог знања. Нико му не брани да се бави својом струком, али нека не хули и не плаши народ да не приступа Леку над лековима, Светој Крви и Телу Христовом. Поред знања, верујући православни човек има још једну огромну предност над безбожницима. То је њихова Православна Вера. Ми из Библије знамо да су људи живи и здрави излазили из ужарених пећи, да су ходали по води, али то им није омогућио разум, нити струка, то им је омогућила ВЕРА.
Због тога стручњаци, не хулите и не дирајте нам у веру! Сви они који мисле да се може некажњено хулити на Свету Тајну Причешћа, требало би да се присете страшне кончине можда највећег хулитеља на Бога, Зигмунда Фројда. Такву кончину лично не бих пожелео никоме, свакако ни нашим стручњацима, само подсећам да се нико није усрећио ратујући против Бога…
