Ранко Гојковић
После много суморних вести везаних за црквена питања међу православнима у последње време, укључујући и претњу расколом у Украјини, из РПЦ стиже и једна лепа и охрабрујућа вест која би могла представљати почетак једне другачије црквене политике каква доликује Цркви „Трећег Рима“. Главни папофил РПЦ, Митрополит Иларион, коначно је уклоњен са дужности председника „Оделења за спољне црквене везе РПЦ“. Поред ове дужности која са собом носи и место сталног члана Светог Синода РПЦ и практично представља „функцију број два“ у хијерархији Московске Патријаршије, митрополит Иларион је био и ректор Свецрквених постдипломских и докторских студија Свети Ћирило и Методије“. Јучерашњом одлуком Светог Синода РПЦ лишен је свих тих функција и послат за епископа РПЦ у Мађарској.
После бекства из земље Чубајса и многих представника либералне русофобне клике у Русији после почетка Специјалне операције руске армије, смена Илариона са важне црквене функције показује да либерално прозападно друштво у Русији полако али сигурно губи моћ, не само у држави, него и у Цркви.
Човек који се тако ватрено залагао за поштовање „санитарних мера“ у РПЦ, што није ништа друго него недопустиво изругивање са највећом Светињом, Светим Причешћем, свакако не заслужује високи положај на коме се налазио пуних 13 година. Усудио бих се рећи да је управо он највећи кривац због млаке свеправославне подршке РПЦ у борби са штићеником ЦИЕ Вартоломејем. Надам се у Бога да ће нови „министар иностраних послова“ РПЦ имати много више светоотачког става, а мање екуменисања и папофилства приликом вођења ресора за спољне везе Московске Патријаршије. Тада ће и подршка Цркви Трећег Рима засигурно бити много већа међу православнима.
Митрополит Иларион је као млад јеромонах био активиста „пете колоне“, која је радила на рушењу Совјетског Савеза. За време догађаја у Виљнусу он је преко радија који су контролисали сепаратисти Литваније, позивао совјетске војнике да не извршавају наређења команде и бесрамно је слагао о убиствима цивила од стране војника, бесрамно је слагао да су војници имали наређење да пуцају у ненаоружане цивиле! Истина је да ни један једини човек у Виљнусу није погинуо од метка совјетског војника! Међутим, русофобни режим који је успостављен после 1991. године у Литванији, достојно је оценио допринос залагања јеромонаха Илариона у одвајању те територије од руског света – њега је тај режим наградио медаљом „За храброст и самопожртвовање“. Може млад човек погрешити, али може се и јавно покајати и извинити сународницима због срамних лажи, али Митрополит Иларион то никада није урадио.
Такође, за време немира у Чеченији, Митрополит Иларион се придружио информативној бујици лажи која се тада обрушила од стране Запада и „пете колоне“ на Русију, тврдећи да Русија нема право да се зове православном хришћанском земљом.
Такође, веома цинично и лукаво већ дуги низ година Митрополит Иларион у јавности повлачи потпуно недопустиве и усудио бих се рећи русофобске паралеле, изједначавајући Хитлера и Стаљина! Зашто русофобске питаће се неко? Зато што је поистовећивање Стаљина са Хитлером, нацизма са „стаљинизмом“, уграђено у нову концепцију тумачења Другог светског рата коју управо у последњих двадесетак година активно промовише Запад и његова „пета колона“ у Русији. Суштина је у томе да је Руска Федерација правни наследник СССР-а, који је означен као тоталитарна империја зла која носи исту одговорност за рат и Холокауст као и Трећи рајх. Знамо какве све последице из тога могу проистећи.
Знамо да је сусрет Патријарха Кирила са архијеретиком из Рима 2016. године у Хавани, без одобрења и одлуке Сабора РПЦ, изазвао велике потресе у окриљу РПЦ па и расколничке тенденције и „покрет непомињућих“, па је Патријарх био принуђен да се индиректно извини сабраћи архијерејима због тог поступка. Митрополит Иларион се није на то обазирао и предано је радио на организацији новог сусрета са архијеретиком из Рима. Поново су уследила упозорења угледних архијереја РПЦ (видети ОВДЕ и ОВДЕ) и по свој прилици, папофилство Илариона је прелило чашу трпљења и овај међу верујућим Русима омражени архијереј коначно је смењен са веома одговорних функција у РПЦ…
Надам се у Бога да ова смена митрополита Илариона са тако важног положаја у РПЦ представља весник оздрављења руске црквене дипломатије, коју је папофил Иларион довео до великог губитка угледа међу православним верницима широм Васељене…
Такође лепа вест и упозорење врхушки Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије стигла је са Крима, где су после чудне одлуке (свакако донете под огромним притиском неонацистичког режима у Украјини) о самосталности УПЦ МП, епархије са Крима одлучиле да се ставе под директну јурисдикцију Руског Патријарха до валидне канонске одлуке Сабора РПЦ МП. То представља упозорење да се прекине са сулудим изједначавањем граница Цркве са границама државе, упозорење да УПЦ МП не доживи судбину државе Украјине ако настави са расколничким курсом… Надамо се ипак да ће се после ослобођења од неонацистичке власти, ситуација у Цркви на територији, сада већ можемо рећи бивше државе Украјине, сама од себе вратити у нормалне канонске оквире и да ће штићеник ЦИЕ Вартоломеј остати „кратких рукава“ на канонској територији како Московске Патријаршије, тако и СПЦ, јер две словенске Православне Цркве, РПЦ и СПЦ, представљају највећег непријатеља неонацистичком западном фактору на чијем челу стоје САД и Ватикан…
Надати се у Бога да ће и наше свештеноначалије постати свесно да је време да се полако оконча са ером слепог повлађивања папофилским тенденцијама и у СПЦ и да се може испоставити да давање Томоса папофилским расколницима у Македонији не представља никакву победу хришћанске љубави…
Фото: РУНЕТ
