Милана Бабић
Дана 30. јануара 2026. године, у Дому биоскопа у Ростову на Дону одржан је значајан догађај који је објединио три кључна датума из Великог отаџбинског рата. Догађај, посвећен годишњицама ослобођења концентрационог логора Аушвиц, пробијања опсаде Лењинграда и тријумфалног завршетка Стаљинградске битке, окупио је младе људе, стручњаке, лидере националних културних удружења, просветне раднике, као и представнике из Белорусије, Републике Српске и Израела. Препоручујемо презентацнију са овог догађаја коју је одржала Милана Бабић, предсједника Бесмртног пука у Републици Српској…
(…)
Данас нам је познато много чињеница о Аушвицу, али исто тако остало је много непознатих чињеница и, с обзиром на проток времена, мало је наде да ћемо наше знање о овом мјесту највећег зла проширити. Међутим и оно што је данас широко познато довољно нам је да формулишемо јасан став о историји која се ту догодила.
Познато нам је да је убијено око 1,1 милион људи, да је преживјело 7 хиљада затечених затвореника које је ослободила Црвена армија, да је претходно евакуисано између 56 до 58 хиљада затвореника од којих су многи пострадали у такозваним „маршевима смрти“ пошто су пјешке пребацивани у друге логоре пред доласком Црвене армије.
Исто тако, знамо да је усмрћивање вршено на најмонструозније начине: у гасним коморама, изгладњивањем, стрељањем, да су лешеви спаљивани у крематоријмима. До данас су сачуване многе зграде из комплекса логора као и бројна свједочанства о животу и страдању затвореника.
Тешко је описати сав ужас који је владао у овом логору, али и у другим логорима који су постојали у Европи током Другог свјетског рата. Управо зато смо данас изненађени несхватљивим покушајима порицања холокауста и ревизијом историје.
За сваког теолога овдје се поново постављају два основна питања која су одувијек збуњивала људе:
Одакле у човјеку овако огроман и несхватљив потенцијал зла? И друго.
Како је и зашто Бог допустио да се ово зло догоди?
Независно од ових теолошких питања, која ће још дуго тражити одговор, одговорност нас, данашњих људи, тиче се прије свега разобличавања порицатеља холокауста и ревизиониста историје. Ово је веома важно да се опет не би поновила историја коју су наши преци преживјели у вријеме нацизма. Свједоци смо да се исте човекомрзачке идеје опет појављују у Европи и да се ратна еуфорија распирује код европских народа, у различитој мери од народа до народа.
И народи са простора бивше Југославије били су затвореници у Аушвицу. Према неким процјенама био их је око 20 хиљада. Наш Музеј жртава геноцида располаже бројком од 392 особе које су биле заточене у Аушвицу. Срби су углавном одвођени у логор број 3 – Аушвиц-Моновиц који је био радни логор и ту су експлоатисани као радна снага.
Треба имати у виду да је Музеј Аушвиц имао и Југословенски павиљон. Када је Југославија разбијена, новоформиране државе нису се могле договорити око његовог одржавања и обнављања. Формално он је данас у стању реконструкције, али ништа се не ради да дође до обнове и поставке.
Да би се разумјело зашто је то случај, треба имати у виду да је неонацистичка идеологија веома присутна у неким деловима бивше Југославије. Управо зато видимо да се исти процеси порицања холокауста и ревизије историје одвијају и када је реч о логорима у Југославији из времена Другог свјетског рата. Тако се систематски умањује у јавном дискурсу у Хрватској број жртава у Јасеновцу, највећем логору у нацистичкој држави НДХ (Независна држава Хрватска 1941 – 1945 године): „Што се тиче ужаса и звјерстава које су усташе тамо починиле, Јасеновац нема паралелу у људској историји. По обиму својих злочина, био је то трећи концентрациони логор у окупираној Европи (1941–1945), послије Аушвица и Треблинке. Док су њемачки логори спроводили ‘технички’ геноцид – то јест, људи су једноставно истребљивани на ‘транспортној траци’ – у Јасеновцу су људи убијани на најбруталније начине познате историји. Форензичка испитивања спроведена у Доњој Градини и Јасеновцу открила су више од 40 метода убијања жртава.“
Жртве овога логора су, поред најбројнијих – Срба, били и Јевреји и Роми. Број жртава је такође огроман и по неким процјенама износи и до 750 хиљада.
Исто тако, извјестан број затвореника логора Јасеновац је упућиван у Аушвиц. Удруживање ради злих дјела такође није непознато и нацисти разних народа су се удруживали. Ово не треба губити из вида! Никада!
„Историја се понавља: једном као трагедија, други пут као фарса.“ Ово је стара философска изрека, дубоко истинита:
„80. годишњица ослобођења Аушвица постала је фарса. Пољска, чији су грађани служили као логорски стражари, угошћује госте. Међу њима је Немачка, чији је режим створио овај пакао. Француска, чија је сарадња са нацистима оставила крвави траг на историји. Хрватска, чије су усташе били верни пси Трећег рајха.“
Јасно: култура сјећања и преношење истине о нашим патњама и побједама наш је најважнији задатак, јер непријатељ још није поражен!
Извор: ИСКРА
Фото: ИСКРА
